Tramp povukao potez kakav niko nije očekivao: Ceo svet u šoku dočekao odluku američkog predsednika usred rata sa Iranom

Američkim kompanijama biće dozvoljeno da posluju sa državnom naftnom i gasnom kompanijom Venecuele, nakon što je Ministarstvo finansija u sredu ublažilo sankcije, uz određena ograničenja, objavio je Rojters.

Ministarstvo je izdalo široku dozvolu kojom se kompaniji Petróleos de Venecuela S.A. (PDVSA) omogućava da direktno prodaje venecuelansku naftu američkim firmama i na globalnom tržištu.

To predstavlja veliki zaokret, nakon godina u kojima je Vašington uglavnom blokirao poslovanje sa venecuelanskom vladom i njenim naftnim sektorom.

Ova odluka pokazuje sve veći pritisak na američku administraciju da ublaži rast cena nafte, dok Sjedinjene Države zajedno sa Izraelom vode rat protiv Irana bez jasnog kraja. Globalne cene nafte naglo su porasle nakon što je Iran blokirao saobraćaj kroz Ormuški moreuz, kroz koji inače prolazi petina svetske nafte iz Persijskog zaliva.

Američke vlasti navode da je cilj ove mere podsticanje novih investicija u energetski sektor Venecuele, kao i povećanje globalne ponude nafte, što bi trebalo da koristi i SAD i Venecueli. Nakon svrgavanja i hapšenja predsednika Nikolasa Madura tokom američke vojne operacije u januaru, Tramp je izjavio da će SAD praktično „upravljati“ Venecuelom i prodavati njenu naftu.

Ipak, dozvola Ministarstva finansija donosi ciljano ublažavanje sankcija, ali ih ne ukida u potpunosti. Kompanijama koje su postojale pre 29. januara 2025. omogućeno je da kupuju venecuelansku naftu i obavljaju transakcije koje su ranije bile zabranjene, čime se Venecuela ponovo otvara globalnom tržištu - ali uz ograničenja.

Najvažnije je da novac ne može ići direktno sankcionisanim venecuelanskim entitetima poput PDVSA, već se uplaćuje na poseban račun pod kontrolom SAD. Drugim rečima, Amerika dozvoljava trgovinu naftom, ali zadržava kontrolu nad novčanim tokovima.

Takođe, nisu dozvoljeni poslovi koji uključuju Rusiju, Iran, Severnu Koreju, Kubu i određene kineske kompanije, niti transakcije vezane za venecuelanski dug i obveznice.

Očekuje se da će ova odluka značajno ojačati venecuelansku ekonomiju zavisnu od nafte i podstaći investitore koji su do sada bili oprezni. Ipak, kritičari upozoravaju da se time nagrađuje političko rukovodstvo lojalno Maduru, uprkos optužbama za represiju, korupciju i kršenje ljudskih prava.

Ekonomska realnost u Venecueli ostaje teška: mnogi radnici u javnom sektoru preživljavaju sa oko 160 dolara mesečno, dok je prosečna plata u privatnom sektoru oko 237 dolara, uz inflaciju koja je prošle godine dostigla čak 475%.

Venecuela poseduje najveće rezerve nafte na svetu, ali su korupcija, loše upravljanje i američke sankcije dovele do pada proizvodnje sa 3,5 miliona barela dnevno 1999. godine, kada je na vlast došao Ugo Čaves, na manje od 400.000 barela dnevno 2020.

Tokom ranije politike sankcija, Venecuela je bila primorana da prodaje naftu uz popuste od oko 40% ispod tržišne cene, uglavnom kupcima u Kini i Aziji, a plaćanja su se vršila i u ruskim rubljama, robnoj razmeni ili kriptovalutama.

Nova dozvola ipak uvodi jasnu granicu: plaćanja u zlatu i kriptovalutama nisu dozvoljena, uključujući i „petro“, kriptovalutu koju je venecuelanska vlada lansirala 2018. godine.