Трамп у жестоком клинчу са премијерком Данске: "Био је јако агресиван" - Откривени детаљи разговора о Гренланду

Доналд Трамп је "изгубио живце" у, како је описао, "ужасном" 45-минутном телефонском разговору са данском премијерком док су разговарали о судбини Гренланда. Позив, који је одржан 15. јануара, пет дана пре него што је инаугурисан, претворио се у дипломатски сукоб без преседана.

Трамп (78) је наводно запретио да ће увести царине Данској, НАТО савезнику, како би притиснуо премијерку Мете Фредериксен да пристане на његове територијалне амбиције. Према изворима који су разговарали за Фајненшел тајмс, разговор је изазвао забринутост да је Трамп заправо озбиљан у погледу могуће војне акције.

-Било је ужасно. Био је веома чврст. Био је то хладан туш. Било је тешко раније то схватити озбиљно. Али мислим да је озбиљно и потенцијално веома опасно - рекао је извор.

-Отворени смо за пословање, али не и за продају - рекао је министар спољних послова Гренланда Ане Лоне Багер за Ројтерс.

Стратешка локација Гренланда дуж најкраће руте од Европе до Северне Америке, од виталног значаја за амерички систем упозорења на балистичке ракете, учинила га је приоритетом за Трампа.

-Председник Трамп је јасно ставио до знања да је безбедност Гренланда важна за Сједињене Државе јер Кина и Русија остварују значајне инвестиције широм арктичког региона - рекао је Брајан Хјуз, портпоарол Савета за националну безбедност САД.

Његова грандиозна визија проширила се чак и на мисли о анексији Канаде и поновном преузимању Панамског канала. Али чини се да Гренланд представља посебну атракцију за председника, види га као стратешко војно добро и као економску прилику.

Фредериксен је, међутим, упорна. Током разговора, она је наводно цитирала гренландски парламент који је недвосмислено изјавио да острво "није на продају". Она је такође нагласила посвећеност Данске безбедности на Арктику, предложила јачање трговинских односа са САД и подсетила Трампа на заједничке интересе ЕУ и Америке у јачању економских веза.

Био је агресиван

Али изгледа да њен прагматичан приступ није имао много утицаја на Трампа, који је јавно наговестио употребу економске или чак војне силе за успостављање америчке контроле над Гренландом. Најмање пет садашњих и бивших високих европских званичника рекло је за ФТ да је Трампов одговор био "агресиван".

Оклевање данске премијерке да пристане на Трампове захтеве можда је погоршало напетост, што је довело до онога што су упућени описали као вербалну конфронтацију.

-Она не изгледа као тип који може дати било какво упориште - рекао је инсајдер за Хил.

-Није да је неразумна, али она није тип који би трпео било какво с***ње - додао је.

Коме припада Гренланд

Иако географски део северноамеричког континента, Гренланд је политички повезан са Европом, посебно Норвешком и Данском  од 9. века.

Насељен је Инуитима око 800 година. Колонизован је 1721. уз дозволу Краљевине Данска и Норвешка и остала је колонија Данске до 1979. Сада је аутономна територија Данске. Данска влада има контролу над спољном и економском политиком Гренланда, али је територија напустила ЕУ 1985. након референдума.

САД тамо имају војну базу због своје стратешке локације као најкраћег океанског прелаза између Северне Америке и Европе. Острво такође има велику залиху вредних минерала ретких земаља, као што је уранијум. 

Извор: Србија Данас/Daily mail