Нестаје обичај стар вековима: Генерацијама се преноси усмено, а данас га чува тек неколико породица у Србији
Рецепт који се чува као највећа породична тајна.
У Подрињу се неке приче чувају у породичним рецептима. Једна од њих је о сирцима - старинском сиру који се, по обичају појединих породица, прави на Ивањдан, а на трпезу стиже на Петровдан.
Мирис свежег млека, руке које памте стари поступак и рецепт који се не записује, већ наслеђује. У домаћинству Чугуровића, једном од ретких у Јадру где се овај обичај још чува, сирци нису само храна, већ породично наслеђе, пише РТС.
- Нешто сам научила од мајке, нешто од свекрве. Свекрва је правила исто кад сам дошла, она је то сваке године правила за себе, за пријатеље, и тако, фамилију, истиче Славица Чугуровић.
У припреми сираца време је, кажу, најважнији састојак. Дани од Ивањдана до Петровдана, дају им посебан укус и текстуру. Могу се припремати и касније, али, нису исти као када сазре у право време.
Славица објашњава начин припреме: "5 литара млека и две кашике сиришта, и на време све, не сме дуго ни да стоји, да се цеди, не сме дуго на шпорету."
- Сирци се суше у периоду када је Сунце најјаче, у периоду годину када су дани најдужи, најсучанији и најтоплији и они су излагани у најразличитијим посудама, могли су да користе тепсије, лопаре, да их увијају у танке тканине и поставлају на кровове да би били што боље осушени, појашњава етнолог Ана Чугуровић.
Некада су се сирци правили у сваком домаћинству које је имало краве. Данас их припрема тек неколицина породица, а са сваким угашеним огњиштем нестаје и део знања које се вековима преносило.
- Свакако би било веома значајно да се сачува ова вештина и ово знање зато што су то у ствари знања многих претходних генрација која су се усавршавала кроз време и било би штета да се таква знања изгубе, истиче етнолог.
Сирци нису само специјалитет, већ део идентитета, а докле год се овај обичај чува, чуваће се, кажу, и успомена на начин живота који је вековима обликовао тај крај.
