Трампова мировна политика пада у воду: За пет месеци покренуо исто толико ваздушних удара колико и Бајден за четири године
Амерички председник Доналд Трамп често се хвали да је "миротворац" који је зауставио осам ратова у свету.
Истина је, међутим, да је само током првих пет месеци свог другог председничког мандата издао готово исти број наређења за ваздушне ударе колико је његов претходник Џо Бајден издао током целог једног мандата односно за четири године колико је био на челу Сједињених Америчких Држава, пише "The Телеграпх".
Не само да се Трамп хвалио да је "миротворац", већ се озбиљно надао и да ће добити Нобелову награду за мир, али се ти снови нису остварили.
Штавише, први човек САД спровео интензивније и разорније нападе на милитанте Хуте у Јемену и џихадисте у Сомалији, за разлику од свог претходника Бајдена, а наредио је и нападе на Ирак, Сирију, и најскорије - Иран.
Иако је Трамп у кампањи обећавао да ће окончати америчко учешће у страним ратовима, драстично је појачао ваздушне кампање Сједињених Држава, према подацима које је у јулу објавила организација "Ацлед" ("Армед Цонфлицт Лоцатион анд Евент Дата"), која бележи оружане сукобе у свету.
Од преузимања дужности, Трамп је одобрио 529 ваздушних удара (од тога чак 470 ваздушних удара на Хуте), док је током целог четворогодишњег мандата претходне администрације забележено укупно 555 таквих напада.
Иако су Сирија, Ирак, Јемен и Сомалија већ били на мети САД, Трамп је у јуну отворио ново ратиште - нападнут на ирански нуклеарни програм.
- Америчка војска сада делује брже, погађа јаче и то чини уз мање ограничења - изјавила је професорка Клионад Рали, извршна директорка "Ацледа", истичући интензитет бомбардовања.
Трамп тврди да његов интензиван приступ обезбеђује "мир кроз снагу", израз који се често везује за Роналд Регана (40. председника САД).
- Наш успех нећемо мерити само биткама које добијемо, већ и ратовима које окончамо - и, што је можда најважније, ратовима у које никада не уђемо. То се зове мир кроз снагу - рекао је Трамп током инаугурације.
За сада није нападао Либију ни Авганистан, а ваздушни удари се често доживљавају као прецизнија и мање ризична алтернатива слању америчких војника на терен, какву је практиковао Барак Обама (44. председник САД из редова демократа).
Ови нови подаци су објављени током тензија унутар Трампове базе "Учинимо Америку поново великом" (МАГА) због питања треба ли САД уопште да учествују у страним војним интервенцијама. Истакнуте МАГА личности, укључујући Такера Карлсона, у јуну су критиковале нападе на Иран, оцењујући их као супротне Трамповим изолационистичким обећањима.
Маржори Тејлор Грин, високо присталица МАГА и критичарка интервенционизма, изјавила је да међу Трамповим присталицама постоји "огромна подела" и да је "уморна од страних уплитања".
Међутим, истраживања јавног мњења из тог периода показала су да Трампова база снажно подржава његове нападе - 84 одсто присталица МАГА покрета подржава нападе.
Оно што је јасно, пише британски "Телеграф", јесте да се Америка не повлачи. Она делује брже, прва удара, а разговоре оставља за касније.
Иран
Напади на ирански нуклеарни програм током јуна означили су велику промену у политици Сједињених Држава према Блиском истоку.
Након вишедневних израелских удара на Иран, Доналд Трамп је наредио нападе на три нуклеарна постројења. Кључни напад био је усмерен на тајно иранско постројење Фордо, које се налази дубоко под земљом и у којем више од 2.000 центрифуга обогаћује уранијум до нивоа од 60 одсто. Ескадрила бомбардера типа Б-2 са стелт технологијом бацила је најновије бомбе тзв. "разарач бункера", посебно дизајниране за нападе на дубоко укопане циљеве.
Америчке обавештајне агенције наводно тренутно састављају коначни извештај о штети, након што су раније процене биле контрадикторне. Трамп је, подсетимо, изјавио да је ирански нуклеарни програм уништен у "једном од најуспешнијих војних удара у историји", али је рана процена Пентагона сугерисала да је штета била ограничена.
Ирак
Америчка Централна команда (Центцом) саопштила је да је у ваздушном нападу 13. марта у провинцији Ал Анбар убијен један од лидера групе Исламска држава. Абдалах Маки Муслих ал Рифаи, познат и по надимку Абу Хадиџа, описан је као други човек те организације који је, како је наведено - у том тренутку носио прслук са експлозивом.
- Абу Хадиџа је био један од најважнијих чланова ИСИС-а у целокупној глобалној структури. Наставићемо да елиминишемо терористе и разарамо њихове организације које угрожавају нашу домовину, као и америчко, савезничко и партнерско особље у региону и шире - рекао је тада генерал Мајкл Курила, командант Центцома.
Сирија
Америчка војска саопштила је да је у ваздушном нападу 10. јуна на северозапад Сирије убијен командант Исламске државе - Рахим Бојев, који је наводно био укључен у планирање напада на САД и њене савезнике ван Сирије.
Трампови удари у Сирији уследили су док је његова администрација почела да смањује број америчких трупа у земљи - са више од 2.000 спали су на око 500.
Повлачење трупа поклопило се са признавањем Ахмеда ал Шара као председника Сирије. Под ратним именом Абу Мухамед ал Џолани, Шара је раније предводио сиријски огранак Ал Каиде, након чега је збачен дугогодишњи диктатор Башар ал Асад.
Сомалија
Америчка војска је саопштила да је 1. фебруара такође извела више ваздушних напада на групу Исламска држава у Сомалији. Напади су били усмерени на пећинске комплексе у области Кал Мискад, планине Голис, а у њима је убијено најмање 14 милитаната, међу којима и Ахмед Меленинин из Омана.
Амерички команданти описали су га као "регрутера, финансијера и вођу за спољне операције, одговорног за слање џихадиста у САД и широм Европе".
- Он је био трн у оку и за Сомалијце и за свет, и коначно је добио оно што је заслужио - рекао је тада Абдифитах Мохамед Абдинур, министар председништва сомалијске савезне државе Пунтланд.
Јемен
Напади на Јемен чине већину америчких операција које надгледа Трамп, након што је у марту драстично појачао кампању против Хута које подржава Иран.
Иако америчка војска није изнела много појединости о појединачним нападима, организација "Ацлед" је забележила 470 удара од јануара.
Почетком априла, Трамп је објавио видео-снимак и тврдио да се на њему окупљају Хути пре него што је извршен удар. Снимак од 25 секунди приказује групу људи како се окупља, након чега експлозија се виде само два камиона и дубок кратер у земљи, као и огроман дим.
- Ови Хути су се окупили ради инструкција за напад. Упс - ових Хута више нема. Никада више неће потопити наше бродове, написао је Трамп уз црно-бели снимак из ваздуха.
Јахја Сари, портпарол милиције Хута, негирао је да је окупљање имало везе с побуњеницима.