Трампова освета може да запали свет - Неће се повући тихо: Он није хрома патка, већ остарела горила - Економист објавио језиву анализу и упозорио савезнике
Жеља за осветом може да објасни Трампову одлуку да се прикључи Израелу у нападу на Иран пре шест месеци. Велики део Трамповог гнева сада је усмерен на савезнике и партнере у Европи, Азији и арапском свету.
У Америци постоји израз за политичара који је и даље на функцији али чија је политичка моћ у паду, било да се ближи крају свог мандата или је изгубио своју способност да настави ефикасно да управља. Доналд Трамп започео је свој други председнички мандат са намером да реши кризе у свету – или да их изазове, тешко је рећи – само да би се нашао увучен у њих још дубље, док му је подршка у нацији све мања и достиже рекорде у томе. Да ли је Доналд Трамп “хрома патка”?
Како пише “Економист” у својој анализи, “заборавите на хрому патку – амерички председник ће бранити своју доминацију попут остарелог гориле” који чува свој положај предводника.
Како се његове невоље умножавају и код куће и вани, сама могућност да ће се суочавати са ослабљеним америчким председником довољна је да и његови противници и пријатељи са олакшањем одахну, наводи лист.
"Многи би се обрадовали да му ослаби стисак"
Према “Економисту”, што се тиче америчких противника попут Кине и Ирана, преживети разне Трампове кампање “максималног притиска” представљало би пропагандни тријумф за сва времена.
С друге стране, многи савезници и партнери би волели да виде Трампа како “шепа” до краја свог председничког мандата. То не значи да лидери у Берлину, Ријаду или Токију прижељкују да Трамп изгуби рат у Ирану или да призна пораз у свом трговинском сукобу са Кином. Слабљење Америке уплашило би савезнике у Европи, Азији и на Блиском истоку, који су, у најбољем случају, годинама удаљени од могућности да се сами бране без свог дугогодишњег заштитника, наводи лист.
Многе владе би се обрадовале уколико би потоп републиканаца на међуизборима у новембру ослабио Трампов челични стисак над његовом партијом у Конгресу и наметнуо нека ограничења његовој “монархистичкој владавини”. Али, свако ко се нада да ће неуспех уразумити Трампа – погрешно га процењује, пише “Економист”. Трамп, како се наводи, можда уопште неће марити за то. Нека се мали људи брину о Републиканској партији, јавној политици или америчком буџетском дефициту. Све док је Трамп и даље врховни командант, може себи да осигура место у историји – тако што ће преобликовати или сломити свет, пише лист.
"Пустите патке, проучавајте гориле"
“Економист”, стога, саветује страним владама да престану да сањају о “хромим паткама”, већ да почну да проучавају гориле и насиље на које је остарели мужјак предводник способан кад осети да му се ближи крај. Ово би нарочито требало да забрине савезнике, наводи лист.
Остарјели мужјаци гориле, како се наводи, посебно су сурови према припадницима чопора који предводе. Не оклевају да својим очњацима и снажним удовима нападну подређене животиње које пређу одређену линију. Међутим, кад се сретну са моћним мужјацима из супарничких чопора – а “Економист” овде наводи пример Владимира Путина без мајице - најчешће настоје да избегну прави окршај и радије прибегавају бучном демонстрирању доминације.
Пошто им разметљиве објаве на Трамповој мрежи “Истина” нису доступне као вентил, остарјелим мужјацима преостаје да се задовоље ударањем песницама по грудима, лажним јуришима и ломљењем грана са дрвећа, пише лист.
Жеља за осветом
У првом мандату је гунђао како су савезници и трговински партнери деценијама поткрадали Америку. У другом мандату је кренуо у “квази империјалистички поход”, од Панамског канала и Гренланда до Венецуеле. Поред осећаја неправде и желеј за доминацијом, сада се појавио и трећи водећи принцип његове политике – освета, наводи “Економист”.
Лист наводи да жеља за осветом може да објасни Трампову судбоносну одлуку да се прикључи Израелу у нападу на Иран пре шест месеци.
Ирански режим понизио је неколико узастопних америчких председника и покушао да убије Трампа. Сада му се пружила прилика да им наплати за то, наводи лист, указујући да се у књизи двоје дописника из Беле куће – Меги Хеберман и Џонатана Свона – описују састанци на којима је Трамп уживао у могућности да убије највише иранске лидере и уништи њихове оружане снаге, без обзира на то да ли би то довело до бољег Ирана.
Доналд Трамп
Фото: Jacquelyn Мартин / Танјуг/АП
4
Галерија
Доналд Трамп
Намера му је, несумњиво, била да казни, пише “Економист”.
Гнев усмерен на савезнике, списак мета подугачак
Сада, док Ормуски мореуз и даље остаје затворен, велики део Трамповог гнева усмерен је на савезнике и партнере у Европи, Азији и арапском свету, које криви што нису успели да му помогну да отвори тај пловни пут. Ако победа и даље буде изостајала, очекујте да Трамп остане у осветничком расположењу, пише “Економист”. Списак могућих мета је подугачак. Како се наводи, чланице НАТО – међу којима се посебно издвајају Канада и Данска, као и Украјина, Јужна Кореја и Куба – годинама су изазивале Трампов бес. Велике зверке попут Сија Ђинпинга имају мање разлога за страх, наводи лист.
Тешко да ће се Трамп, који себе доживљава као алфа мужјака, повући са функције тихо и без отпора. Сад кад му је доминација угрожена, свет ће открити да је он опаснији него икад, закључио је “Економист”.