Трампове муке са Панамским каналом не престају: Страхује од Кине, а ево колико је она заправо моћна и какве планове има

"И првенствено, Кина управља Панамским каналом, а ми га нисмо дали Кини. Дали смо га Панами и узимамо га натраг", рекао је Трамп током говора на својој инаугурацији, која је одржана 20. јануара ове године у Вашингтону.

Не постоји доказ да Кина контролише канал, којим управља независно тело које је формирала влада Панаме. Пекинг је изнова и изнова демантовао да се мешао у управљање каналом, пише CNN.

Али забринутост САД долази када Трампова Бела кућа настоји да ојача националну безбедност, посебно у свом суседству, и да победи у економској конкуренцији са Кином. У средишту Трампових тврдњи су компанија са седиштем у Хонг Конгу која управља двема кључним лукама на оба краја 80 километара дугог пловног пута – и шира забринутост због ширења утицаја Пекинга у региону света у којем су САД дуго биле доминантна сила.

Председник Панаме Хосе Раул Мулино рекао је да суверенитет Панаме над каналом није предмет расправе, али је држава направила друге уступке због притисака Америке.

После састанка са највишим америчким дипломатом Марком Рубиом прошле недеље, Мулино је рекао да ће Панама напустити кинеску инфраструктуру Појас и пут - што је ударац за Пекинг, који је прославио Панаму као прву земљу у Латинској Америци која се придружила програму.

Панамски званичници прошлог месеца су такође покренули ревизију фирме у власништву Хонг Конга која управља двема лукама на оба краја канала. 

Кинеске компаније су све више на нишану због забринутости Вашингтона за националну безбедност.

Апликација ТикТок, која је у власништву Кине, и телекомуникациони гигант Huawei били су међу приватним фирмама које су се нашле под интензивним надзором у Вашингтону због забринутости да су под контролом Пекинга, упркос њиховим негацијама.

Да ли Кина има присутност у Панамском каналу?

Главна брига администрације Доналда Трампа налази се на оба краја водног пута, где двема од пет лука, које служе каналом, управља Панама Портс Company (PPC), која је део оператера лука у власништву хонгконшког конгломерата ЦК Hutchison Холдингс.

Са седиштем у блиставом небодеру у центру Хонг Конга, ЦК Hutchison је регистрована компанија и један од највећих светских оператера лука, који управља са 53 луке у 24 земље, према подацима компаније. Први пут су добили концесију за две луке на Панамском каналу 1997. године, када су Панама и САД заједнички управљали каналом. Та концесија је обновљена 2021. године на још 25 година.

Рубио је, уочи своје посете Панами, рекао да је neprrihvatljivo да фирме са седиштем у Хонг Конгу "имају контролу на улазу и излазу из канала".

Хонг Конг, који је Британија вратила Кини 1997, требало би да има висок ниво аутономије од копна, али Пекинг је драматично притегао узде последњих година, а након ширења продемократских протеста.

- Ако дође до сукоба и Кина им каже, учините све што можете да опструишете канал како се САД не би бавиле трговином и превозом, тако да америчка војна и поморска флота не могу довољно брзо да дођу до Индо-Пацифика, они би то морали да ураде - рекао је Рубио, не наводећи директно име компаније.

Ипак, чињеница је да оператер PPC, који јесте у власништву Хонг Конга, нема контролу приступа Панамском каналу.

Радници у њихове две луке утоварају и истоварају контејнере на бродове и снабдевају их горивом, док самим канал управља Панама Цанал Authority. Бродови који пролазе кроз канал морају бити вођени локалним капетанима које запошљава ова власт.

CNN је контактирао ЦК Hutchison за коментар. У недавном саопштењу на друштвеним мрежама, PPC је изјавио да је једини оператор лука на каналу у којем је Панамска држава акционар. Додали су да су више од 99% њихових радника Панамци.

Луке Хачисон (Hutchison) нису једине кинеске компаније које се баве инфраструктуром канала. Конзорцијум који се састоји од компаније China Харбор Енгинееринг Company и China Communications Цонструцтион Company добио је уговор за изградњу моста на аутопуту преко канала у вредности од 1,4 милијарде долара како би се олакшао саобраћај у граду Панама.

У међувремену, државна компанија ЦОСЦО Shipping је главни клијент канала, са скоро 300 теретних бродова који плове каналом путем сваке године, укључујући контејнерске бродове, бродове за расути терет и танкере за нафту, према подацима компаније из 2018.

Да ли то Кини "даје контролу" над каналом?

Не постоје докази да кинеска влада контролише канал као ни да је забележена активност кинеске војске у Панами, наводе стручњаци.

Међутим, забринутост америчких званичника долази усред глобалног надзора над напорима Пекинга да изгради или обезбеди приступ комерцијалним лукама широм света – што би такође могло користити растућој кинеској морнарици.

Када је реч о Панамском каналу, неки посматрачи кажу да умешаност кинеских фирми у канал и његову инфраструктуру би могли да пруже предност Пекингу, и у комерциалном смислу, али и у случају потенцијалног будућег конфликта са САД.

Рубио је поменуо ову забринутост током саслушања за потврђивање његовог положаја у јануару, рекавши да "страна сила" поседује способност, преко својих компанија, "да претвори канал у тачку гушења у тренутку сукоба".

Стратешки ризик из војне перспективе је да што је више комерцијалне имовине која је повезана са Кином око канала, то више опција има Пекинг да блокира САД да помера војну опрему кроз пловни пут у случају сукоба између њих, каже Р. Еван Елис, професор латиноамеричких студија на Институту за стратешке студије Ратног колеџа САД.

- Све те операције и однос са властима Панамског канала... плус техничко знање које добијете као регуларни оператор канала уствари увећава могућности да, ако сте Кина и хоћете да затворите канал у време конфликта, постоји на хиљаде начина да то урадите - каже Елис истичући указујући на радње као што су напад на системе за контролу брава или физичко блокирање пловног пута.

- Њихово физичко присуство, утицај и техничко знање… би нам отежали одбрану... - додаје Елис.

Председник Савезне поморске комисије Луис Сола је прошле недеље рекао Конгресу да Сједињене Државе морају да се чувају "сваке намере других интереса у Панами да умање независност или професионализам (Панамске власти).“

Споразум из 1977. године који је одредио повратак канала од САД-а Панами захтева да канал остане неутралан и омогућава Сједињеним Државама да војно интервенишу ако дође до поремећаја у операцијама канала услед унутрашњег сукоба или стране силе.

Међутим, неки посматрачи сматрају да Кина тренутно има мало или ограничен утицај.

- Сједињене Државе су толико чврсто успостављене као 'најистакнутији' партнер Панаме да је сваки утицај на робу која пролази кроз канал који би Кина могла да стекне побољшањем својих веза у земљи 'највише ограничен и у најбољем случају ограничен - каже Брајан Вонг, истраживач у Центру за савремену Кину и свет при Универзитету у Хонг Конгу.

Такође, Винсент Клерк, извршни директор глобалног бродарског гиганта Маерск, рекао је за CNN да су операције на каналу "више биле погођене недостатком падавина... него што су биле погођене од стране Кине".

Какве односе имају Кина и Панама?

Државна посета кинеског лидера Си Ђинпинга Панами 2018. године нагласила је колико је Пекинг – велики глобални извозник – ставио акценат на изградњу својих веза са овом стратешки виталном земљом, која броји око 5 милиона становника.

Тада су земље потписале око 19 споразума о сарадњи у области трговине, инфраструктуре, банкарства и туризма, док је Си Ђинпинг изјавио да су њихове везе "ушле у ново поглавље".

То је свакако био случај тада. Кина и Панама успоставиле су дипломатске везе само годину дана раније, након што је Панама престала да признаје Тајван као владу Кине. Исте године Панама је постала прва земља у Латинској Америци која је приступила Сијевој глобалној инфраструктурној иницијативи "Појас и пут".

Те промене су биле праћене низом понуда кинеских компанија за изградњу и улагање – пројекти су обухватали терминал за контејнере вредан милијарду долара, као и брзу железницу. Међутим, оба пројекта су на крају пропала, јер је промена власти у Панами довела до веће пажње према тим плановима, а забринутост САД-а повећала опрез. Ипак, кинеске фирме су такође бележиле успехе.

Терминал за крузере, који је изградила Кина, инаугурисан је прошле године, док кинеске компаније такође имају значајну присутност у специјалним трговинским зонама близу Колона и Панама Пацифицо, тврде стручњаци. Кинески телекомуникациони гигант Huawei је 2015. године отворио велику дистрибуциону фабрику за своје електронске системе у једној од тих зона.

Одлука Мулина да не остане укључен у иницијативу "Појас и пут" може означити нову фазу надзора над присутношћу Кине у земљи. Међутим, неки посматрачи тврде да Пекинг можда неће бити узнемирен тиме.

- Кина ће наставити да инвестира у Панами ако им новац буде био потреба и Кина ће наставити да тргује са Панамом - каже Јанг Шихуе, директор Центра за латино-америчке студије на Универзитету у Шангају. Одлука Панаме ће донекле дати сигнал Пекингу да је "амерички притисак" огорман, сматра он.

У међувремену, постоје назнаке да, иако Кина има интерес за ширење свог утицаја у земљи, можда има и друге циљеве, на местима са мањим потенцијалом за отпор.

- Контрола стратешких тачака попут Панамског канала вероватно је међу циљевима Кине - рекао је Вил Фримен, истраживач за латиноамеричке студије при Савету за спољне односе у Њујорку.

- Али то је занемарено у поређењу са пројектом као што је Chancay, нови перуанска мега-лука која ће убрзати трговину између Јужне Америке и Кине - каже он.

Србија Данас/CNN