Турска на историјској прекретници: Брутални сукоби у великим градовима, опозиција упозорава на потенцијалну аутократију – Хоће ли Ердоган уништити преостале трагове демократије? (ФОТО/ВИДЕО)

Противници турског председника кажу да Реџеп Тајип Ердоган манипулише судовима и медијима како би пооштрио своју власт, а сада покушава хапшењем да спречи свог противкандидата Екрема Имамоглуа да се кандидује за председника Турске.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган ушао је у ову годину суочавајући се са гомилом политичких проблема откако је две деценије на власти у Турској. Бирачи су љути због упорно високе инфлације.

Приведен политички противник

Популарност странке председника Ердогана значајно је опала, док су његови политички противници све више окупљени око градоначелника Истанбула, Екрема Имамоглуа, који је јасно изјавио да планира да се кандидује за председника.

Међутим, у среду, само четири дана пре него што је Имамоглу требао бити именован као председнички кандидат опозиције, полиција је упала у његову кућу и ухапсила га под оптужбама за корупцију и тероризам, како извештава "Њујорк тајмс".

Ердоганови противници сматрају да је ово хапшење део планираног маневра како би се спречио Имамоглу да уопште започне своју председничку кампању.

Ова ситуација не утиче само на питање ко ће бити следећи председник Турске, сматрају аналитичари и опозициони лидери, већ и на то колико је Турска, као један од кључних савезника САД у НАТО-у и међу 20 највећих светских економија, и даље демократска земља.

- Турска никада није била савршена демократија, али хапшење председничког кандидата подиже тај недостатак на виши ниво - изјавила је Арифе Косе, докторандкиња која проучава турску политику на Универзитету Источне Англије у Великој Британији.

Она је додала да употреба силе од стране државе како би се спречила конкуренција на изборима сигнализира озбиљан помак ка аутократском режиму у земљи.

Почетак политичке каријере Реџепа Тајипа Ердогана започео је крајем 20. века, када је постао кључна фигура у турској политичкој сцени. Рођен 1954. године у Истанбулу, Ердоган је своје прве политичке кораке направио као члан Исламске социјалистичке партије, да би се касније прикључио „Доброј партији“ (Рефах Партиси), политичком покрету који је био оријентисан према исламским вредностима.

Његова прва озбиљна политичка улога била је на позицији градоначелника Истанбула, коју је преузео 1994. године као члан Рефах Партије. Као градоначелник, Ердоган је стекао велику популарност због својих реформи које су укључивале побољшање инфраструктуре, борбу против корупције и решавање проблема са снабдевањем водом у метрополи. Његов успех на тој позицији био је кључан за његов даљи политички успон.

Реџеп ухапшен због подстицања верске мржње

Међутим, у 1998. години, Ердоган је ухапшен због тога што је на једном митингу прочитао стихове из поеме коју су власти сматрале "подстицањем верске мржње". Ова казна га је привремено удаљила од политичке сцене, али то није зауставило његову амбицију.

Након што је изашао из затвора, Ердоган је одлучио да се усмери на формирање нове политичке странке. 2001. године основао је „Партију правде и развоја“ (АКП), странку која је брзо стекла велику популарност међу турским грађанима због свог модерног приступа, социјалних политика и подршке тржишној економији, али и због тога што је балансирала између исламских вредности и секуларног друштва.

Ердоган је постао лидер АКП-а, а странка је 2002. године остварила изузетну победу на парламентарним изборима, што је омогућило Ердоганово именовање за премијера, упркос његовој забрани да буде изабран због прошлих пресуда. Његов политички успон наставио се у наредним годинама, а 2014. године постао је председник Турске, након што је био изабран на директним изборима.

Тако је Ердоган, кроз стратешке политичке потезе, прошао од градоначелника Истанбула до вође једне од најутицајнијих политичких снага у Турској, трансформишући земљу из традиционалне секуларне републике у политички систем који се све више ослања на његову личну моћ.

Током његовог мандата, Турска је доживела значајан економски раст, а његова странка, „Партија правде и развоја“, вишеструко је побеђивала на изборима.

Међутим, у последњој деценији, многи критичари истичу да је Ердоган учврстио своју власт на рачун демократских вредности, преузимајући контролу над државним институцијама, запошљавајући лојалисте на кључне позиције, као и користећи законодавство како би утицао на тужиоце и судије. Такође, под његовим режимом, медији су били присиљени да ублаже негативно извештавање о њему, а све критике власти су биле под озбиљним ризиком.

Демократија или аутократија?

Иако је већина стручњака Турску до сада сматрала земљом у којој још увек постоји баланс између демократије и аутократије, ситуација се сада мења. Иако су многе грађанске слободе и даље присутне, а опозиционе странке учествују на изборима, последњи догађаји подижу озбиљну забринутост. У прошлогодишњим локалним изборима, опозиција је остварила значајне победе, али сада, са све јачим притисцима, поставља се питање хоће ли Турска остати мешавина демократије и аутократије или ће се убрзано померити ка ауторитарном режиму.

Недавни немири, који трају већ неколико дана, почели су након хапшења лидера опозиције, Екрема Имамоглуа. У већим градовима попут Истанбула, Анкаре и Измира избили су тешки сукоби између демонстраната и полиције. Многи су ухапшени, док Имамоглу остаје у затвору, што додатно повећава тензије у земљи.

Како аналитичари наводе, сада се поставља кључно питање: колико дуго ће Ердоган моћи да издржи притисак који свакодневно расте, нарочито у великим, вишемилионским градовима у којима опозиција има јаку подршку? У руралним подручјима, која су традиционално склонија Ердогану, ситуација је другачија, али се чини да је баланс све крхкији.

С обзиром на актуелне догађаје, будућност Турске постаје све неизвеснија – да ли ће земља успешно одржати демократске вредности или ће, под све већим утицајем Ердогана, клизнути у потпуни ауторитаризам?

Србија Данас