Turska na istorijskoj prekretnici: Brutalni sukobi u velikim gradovima, opozicija upozorava na potencijalnu autokratiju – Hoće li Erdogan uništiti preostale tragove demokratije? (FOTO/VIDEO)

Protivnici turskog predsednika kažu da Redžep Tajip Erdogan manipuliše sudovima i medijima kako bi pooštrio svoju vlast, a sada pokušava hapšenjem da spreči svog protivkandidata Ekrema Imamoglua da se kandiduje za predsednika Turske.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ušao je u ovu godinu suočavajući se sa gomilom političkih problema otkako je dve decenije na vlasti u Turskoj. Birači su ljuti zbog uporno visoke inflacije.

Priveden politički protivnik

Popularnost stranke predsednika Erdogana značajno je opala, dok su njegovi politički protivnici sve više okupljeni oko gradonačelnika Istanbula, Ekrema Imamoglua, koji je jasno izjavio da planira da se kandiduje za predsednika.

Međutim, u sredu, samo četiri dana pre nego što je Imamoglu trebao biti imenovan kao predsednički kandidat opozicije, policija je upala u njegovu kuću i uhapsila ga pod optužbama za korupciju i terorizam, kako izveštava "Njujork tajms".

Erdoganovi protivnici smatraju da je ovo hapšenje deo planiranog manevra kako bi se sprečio Imamoglu da uopšte započne svoju predsedničku kampanju.

Ova situacija ne utiče samo na pitanje ko će biti sledeći predsednik Turske, smatraju analitičari i opozicioni lideri, već i na to koliko je Turska, kao jedan od ključnih saveznika SAD u NATO-u i među 20 najvećih svetskih ekonomija, i dalje demokratska zemlja.

- Turska nikada nije bila savršena demokratija, ali hapšenje predsedničkog kandidata podiže taj nedostatak na viši nivo - izjavila je Arife Kose, doktorandkinja koja proučava tursku politiku na Univerzitetu Istočne Anglije u Velikoj Britaniji.

Ona je dodala da upotreba sile od strane države kako bi se sprečila konkurencija na izborima signalizira ozbiljan pomak ka autokratskom režimu u zemlji.

Početak političke karijere Redžepa Tajipa Erdogana započeo je krajem 20. veka, kada je postao ključna figura u turskoj političkoj sceni. Rođen 1954. godine u Istanbulu, Erdogan je svoje prve političke korake napravio kao član Islamske socijalističke partije, da bi se kasnije priključio „Dobroj partiji“ (Refah Partisi), političkom pokretu koji je bio orijentisan prema islamskim vrednostima.

Njegova prva ozbiljna politička uloga bila je na poziciji gradonačelnika Istanbula, koju je preuzeo 1994. godine kao član Refah Partije. Kao gradonačelnik, Erdogan je stekao veliku popularnost zbog svojih reformi koje su uključivale poboljšanje infrastrukture, borbu protiv korupcije i rešavanje problema sa snabdevanjem vodom u metropoli. Njegov uspeh na toj poziciji bio je ključan za njegov dalji politički uspon.

Redžep uhapšen zbog podsticanja verske mržnje

Međutim, u 1998. godini, Erdogan je uhapšen zbog toga što je na jednom mitingu pročitao stihove iz poeme koju su vlasti smatrale "podsticanjem verske mržnje". Ova kazna ga je privremeno udaljila od političke scene, ali to nije zaustavilo njegovu ambiciju.

Nakon što je izašao iz zatvora, Erdogan je odlučio da se usmeri na formiranje nove političke stranke. 2001. godine osnovao je „Partiju pravde i razvoja“ (AKP), stranku koja je brzo stekla veliku popularnost među turskim građanima zbog svog modernog pristupa, socijalnih politika i podrške tržišnoj ekonomiji, ali i zbog toga što je balansirala između islamskih vrednosti i sekularnog društva.

Erdogan je postao lider AKP-a, a stranka je 2002. godine ostvarila izuzetnu pobedu na parlamentarnim izborima, što je omogućilo Erdoganovo imenovanje za premijera, uprkos njegovoj zabrani da bude izabran zbog prošlih presuda. Njegov politički uspon nastavio se u narednim godinama, a 2014. godine postao je predsednik Turske, nakon što je bio izabran na direktnim izborima.

Tako je Erdogan, kroz strateške političke poteze, prošao od gradonačelnika Istanbula do vođe jedne od najuticajnijih političkih snaga u Turskoj, transformišući zemlju iz tradicionalne sekularne republike u politički sistem koji se sve više oslanja na njegovu ličnu moć.

Tokom njegovog mandata, Turska je doživela značajan ekonomski rast, a njegova stranka, „Partija pravde i razvoja“, višestruko je pobeđivala na izborima.

Međutim, u poslednjoj deceniji, mnogi kritičari ističu da je Erdogan učvrstio svoju vlast na račun demokratskih vrednosti, preuzimajući kontrolu nad državnim institucijama, zapošljavajući lojaliste na ključne pozicije, kao i koristeći zakonodavstvo kako bi uticao na tužioce i sudije. Takođe, pod njegovim režimom, mediji su bili prisiljeni da ublaže negativno izveštavanje o njemu, a sve kritike vlasti su bile pod ozbiljnim rizikom.

Demokratija ili autokratija?

Iako je većina stručnjaka Tursku do sada smatrala zemljom u kojoj još uvek postoji balans između demokratije i autokratije, situacija se sada menja. Iako su mnoge građanske slobode i dalje prisutne, a opozicione stranke učestvuju na izborima, poslednji događaji podižu ozbiljnu zabrinutost. U prošlogodišnjim lokalnim izborima, opozicija je ostvarila značajne pobede, ali sada, sa sve jačim pritiscima, postavlja se pitanje hoće li Turska ostati mešavina demokratije i autokratije ili će se ubrzano pomeriti ka autoritarnom režimu.

Nedavni nemiri, koji traju već nekoliko dana, počeli su nakon hapšenja lidera opozicije, Ekrema Imamoglua. U većim gradovima poput Istanbula, Ankare i Izmira izbili su teški sukobi između demonstranata i policije. Mnogi su uhapšeni, dok Imamoglu ostaje u zatvoru, što dodatno povećava tenzije u zemlji.

Kako analitičari navode, sada se postavlja ključno pitanje: koliko dugo će Erdogan moći da izdrži pritisak koji svakodnevno raste, naročito u velikim, višemilionskim gradovima u kojima opozicija ima jaku podršku? U ruralnim područjima, koja su tradicionalno sklonija Erdoganu, situacija je drugačija, ali se čini da je balans sve krhkiji.

S obzirom na aktuelne događaje, budućnost Turske postaje sve neizvesnija – da li će zemlja uspešno održati demokratske vrednosti ili će, pod sve većim uticajem Erdogana, kliznuti u potpuni autoritarizam?

Srbija Danas