У кључним земљама Европе се спремају ТЕКТОНСКЕ ПРОМЕНЕ: Два разлога изазвала низ политичких земљотреса, да ли је ово знак да више ништа неће бити исто?

Традиционално заступљена у Европи, десница, заузима све више места унутар ЕУ, попут Европске комисије, али и у парламентима држава чланица. Осим власти коју имају у Италији, Мађарској и Словачкој, крајње десне странке бележе рекордне резултате и у Немачкој, Финској, Шведској, Португалу И Аустрији.

Десница јача у Европи

Више од 10 милиона људи у Француској подржало је Национално окупљање Марин Ле Пен, чија је странка у успону. Иако су покушалил да мањинска Влада умерених странака води земљу, мере које су предложили напала је крајња десница, али И левица.

- Ту јесте заиста велики проблем, пре свега популизам, односно увођење неких инстант решења, које су у суштини нису решење. Јер ви када погледате програм крајње левице и деснице, они су против одређених мера које су изазвале највише незадовољства. То су оне мере о опорезивању најбогатијих, у случају деснице, крајње деснице. Са друге стране, што се тиче левице, то су оне мере које омогућавају постојање оне јаке социјалне државе на којој су Французи навикли - рекла је Александра Колаковић са Института за политичке студије.

Незадовољство се прелило у протесте

Незадовољство грађана прелива се на блокаде и протесте, који осећају да постоји велика неједнакост и траже да расподела дуга који Французи треба да враћају и решење економских питања буде једнако. Криза кажу стручњаци, захтева пре свега политички компромис.

- Ако не дође до тог компромиса, следе нови парламентарни избори, где се очекује вероватно јачање позиције Националног окупљања Марин Ле Пен, већи број посланичких манданта. Да ли би то била апсолутна већина, не верујем, али и чак Марин се нада да би било близу, близу апсолутној већини у парламенту - каже за "Блиц" ТВ Слободан Зечевић, директор Института за Европске студије.

Питање имиграције кључно

Десница јача и због прилива миграната. И то не само у Француској, него у читавој Европи. И док левица покушава да то реши у свом спектру, екстремни супротни ставови постају доминантни.

- Још једно питање које се рефлектује на ове расте деснице јесте питање имиграције. То је једно од кључних питања и у већини ових земаља у Европи где постоји тај тренд - сматра Колаковић.

- Почињу превирања у Европи, крајња десница јача у свим земљама. Вероватно, Велика Британија није чланица Европске Уније, када би се одржали избори, “Реформе УК” и реформисти би победили на тим изборима. У Француској, изборни систем је проблем за Марин Ле Пен, јер је то већински изборни систем. Још већи је проблем за АФД у Немачкој, али очигледно је да јача крајња десница, што значи да морају да се направе неке реформе у Европској Унији, кад је реч о политици Европске Уније према миграцијама, и уопште, видећемо како ће бити став према рату у Украјини - истиче Зечевић.

Поларизација је итекако видљива и у Америци, где власт форсира десне опције. Екстремисти су убиство десничарског активисте Чарлија Кирка искористили да се обрачунају са неистомишљеницима, док је председник Доналд Трамп за атентат директно оптужио радикалну левицу. Компромиса између екстрема нема, нити може бити, кажу стручњаци, зато је ово прилика да централне и умерене странке изађу са одрживим решењима.

Србија Данас/Блиц