ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ПОДАЦИ! ЧЕТИРИ ОСОБЕ НЕДЕЉНО УМРУ У ПРИТВОРУ: Међу мртвима има и много деце, а ево шта је разлог овакве ПОШАСТИ
Ово је део образца који се понавља.
Нови извештај који је објавио Универзитет у Глазгову открио је да су 244 особе умрле док су биле у притвору или под контролом државе између септембра 2022. и октобра 2023. у Шкотској - у просеку четири сваке недеље, јавља phys.org.
СТОП ПЕДОФИЛИЈИ! Ова земља уводи НАЈСТРОЖУ казну након учесталих злочина над децом, нешто много горе од ДОЖИВОТНЕ робије
ПРИНЦ ХАРИ ЈЕ У БРИТАНИЈИ ПРОВЕО САМО 24 САТА: Сусрет са оцем трајао је КРАТКО, брата НИЈЕ ПОСЕТИО
ФИЛМСКА ПОТЕРА СА ЛОШИМ КРАЈЕМ: Србин(46) ухапшен у Италији
Истраживање, које је прво такве врсте спроведено у Шкотској, показало је да се већина ових смрти догодила док су људи били притворени према Закону о менталном здрављу (144), 39 је умрло након контакта са полицијом, а 38 умрло у затвору.
У истом периоду умрло је још 14 деце о којој је држава водила бригу, четири особе умрле су у центрима за притвор за мигранте или у стамбеним објектима за тражиоце азила, три особе са сметњама у учењу и аутизмом преминуле су у болници, док су још две умрле у полицијском притвору.
Аутори извештаја "Овде нема шта да се види? Смрти у шкотском притвору 2023.", који је објавио Шкотски центар за истраживање криминала и правде, кажу да су многе од ових смрти "незапажене".
Сара Армстронг, професорка криминологије на Универзитету у Глазгову, и коауторка извештаја, рекла је:
- Први пут смо у могућности да видимо број смртних случајева у низу окружења за које је држава одговорна. Сваке недеље само у Шкотској четири особе умиру, смрти које углавном пролазе незапажено и далеко се дешавају и утичу на породице са најмање моћи.
- Свака смрт је трагедија, али оно што је чини јавном бригом је одговорност државе за бригу о људима. С обзиром на то, очекивале би се снажне и јавне методе истраге. Нажалост, изгледа да то није случај за већину смртних случајева.
Истраживачки тим је такође истражио 22 истраге о фаталним несрећама које су обавезне за особе које су умрле у притвору. Двадесет је укључивало смрт у затвору, један у полицијском притвору, те једна у притвору за мигранте.
Открили су да је за више од три четвртине ових смрти било потребно више од две године да се случај оконча, а за трећину више од три године.
Истраживач и коаутор Бетси Баркас је рекла:
- Гледајући ове специфичне случајеве сазнали смо мучне детаље о последњим данима и сатима затвореника, укључујући младића који је прибегао позиву хитне помоћи из своје ћелије јер је имао кризу менталног здравља. Хитне службе су затим покушале да контактирају затворско особље да изврше проверу, али се нико није јавио сат и двадесет минута. Чак и након разговора са хитном службом затворско особље није извршило проверу, већ му је одузело телефон. Пронађен је обешен следеће ноћи.
- Шериф који је председавао истрагом о фаталним несрећама, закључио је да је брига пружена овом затворенику била "компетентна и саосећајна" и да је његова смрт била неизбежна. Никакви налази или препоруке не значе да није било поука, или једноставно речено, "овде нема шта да се види".
Професор Армстронг је додао:
- Ово нису једнократни случајеви, већ део забрињавајућег обрасца. Идентификовали смо теме које се понављају у овим смртним случајевима, као што су неодговарајућа нега за људе са проблемима са дрогом, игнорисање историје болести приликом процене ризика од самоубиства и кашњења у лечењу. Од четири самоубиства у затвору која су истражена, ниједно није идентификовало било какве мере предострожности, недостатке или дало препоруке за спречавање будућих смрти."
Баркас је рекао да би требало размотрити нови приступ људским правима у истрази смрти у притвору уз значајно учешће породица и вољених.
- Тренутни систем показује доказе о ограниченој умешаности и занемаривању породица са шерифима који одбијају да истраже неслагања између званичних извештаја и породичних доказа. Породице често нису заступљене на суду или им се не нуди прилика да дају доказе због чега се осећају збуњено и отуђено - рекла је Баркас.
- Многе истраге се завршавају у потпуности на основу писаних доказа које су унапред договорили Круна и стране одговорне за бригу о особи која је умрла.
- Наше је уверење да би информације о смртним случајевима у притвору и начину на који се оне истражују требало да буду видљивије као питање јавног интереса и транспарентности државе како би се осигурало да ове смрти више не прођу непримећене - закључила је она.