У сусрет изборима у Грузији: Иванишвили заокружује власт или Сакашвили узвраћа ударац?
Захуктава се на Кавказу
Грузија по седми пут бира председника од обнављања своје независности 1991. године. Дана 28. 10. 2018. године, бирачи јужнокавкаске државе ће изаћи на биралишта и директно бирати председника. Новом председнику ће услед измене изборног законодавства мандат трајати шест година, а наредни избори ће бити одржани посредним путем, пошто ће шефа државе бирати претходно 300 изабраних чланова Изборне скупштине, односно „електори“ чији је рад осмишљен по угледу на амерички председнички систем.
Грузијом од 2012. године влада политичка опција "Грузијски сан". Сан је формиран као противтежа до тада неприкосновеном председнику Грузије Михаелу Сакашвилију и његовом Уједињеном народном покрету. Сакашвили је на власт дошао 2003. године након Револуције ружа, када је са власти збачен дотадашњи лидер, последњи шеф дипломатије СССР Едуард Шеварнадзе.
Сакашвили, школован у Грузији и САД, бивши адвокатски приправник у Њу Јорку, породичан је човек, ожењен интелектуалком из Холандије. Православни верник, десно либералних идеолошких ставова. Иако стар 50 година успео је у досадашњој каријери да се бави правом у САД, изведе револуцију у Грузији, створи током почетка 21. века најутицајнију политичку партију у својој земљи, буде непосредно изабрани председник у два мандата, оба пута након првог изборног круга, зарати са највећом нуклеарном силом света, реинтегрише АР Аџарију у грузијски уставно-правни поредак, изведе корените унутрашње реформе, пре свега администрације и безбедносног апарата, врати Грузији исконске националне симболе, изврши суштинско удаљавање од званичне Москве, у потпуности окрене Грузију ка евроатлантским интеграцијама, изгуби део територије коју је Грузија контролисала у Јужној Осетији, доживи да за његовог мандата и тада де факто одвојене покрајине Абхазија и Јужна Осетија добију потврду своје независности из Москве.
"Можете да претите колико хоћете": Индија купује руске ракете упркос упозорењу САД
Успео је и да стекне и изгуби украјинско држављанство, учествује у украјинској револуцији на Мајдану, постане губернатор Одеситске области, пређе пут од савезника до заклетог противника председника Петра Порошенка, потенцијално стекне још неколико држављанстава (холандско, пољско, америчко - што он сам демантује), постане предавач на Бостонском универзитету, научи пет страних језика, стекне титулу дисидента у сопственој земљи и огорченог противника актуелних власти које он оптужује за велеиздају и "предају Кремљу", док управо актуелне грузијске власти оптужују Сакашвилија за најтежа кривична дела попут наручивања убистава и подстрекивања на отмице, уз оптужбе за корупцију великих размера и присвајање државне имовине.
Сакашвили се показао и као добар политички прогнозер. Један је од ретких политичара који је отворено писао о победи Доналда Трампа у САД, током изборне кампање 2016. године, уз врло детаљну разраду свог става. Сакашвили и Трамп су дугогодишњи лични пријатељи и партнери, а потоњи се према грузијском државнику односи као према „једном најталентованијих политичара света“.
Сакашвили је изградио веома чврсто партнерство и са породицом Буш и тзв. "Тексашким картелом" унутар Републиканске партије, али и са Хилари Клинтон и етаблираним центристима унутар Демократске партије, што га чини једним од најбоље повезаних страних политичара на Капитолу.
ВЕСТ КОЈА ЈЕ УЗДРМАЛА ЈАВНОСТ: ШЕФ ИНТЕРПОЛА поднео ОСТАВКУ!
Сакашвили данас живи и ради на релацији САД-Холандија-Пољска, пошто ни у једну од две државе у којима је вршио власт (Грузија и Украјина), не сме или не може да оде.
Грузија, девастирана како абхаским, тако и осетијским ратом деведесетих година, контролишући само једну од три кључне луке – Поти (Батуми у Аџарији и Сухуми у Абхазији су били ван домашаја централних власти), тешко је била погођена последицама и интерног грађанског рата међу самим Грузинима који се одвијао, а као последица насилног преврата дела војске и демонстраната против првог демократски изабраног председника Грузије Звијада Гамсакудрије, ког су противници оптуживали за диктаторски стил владања.
Сакашвили је успео у свом науму да реинтегрише АР Аџарију, чији је административни центар био мета бројних инвестиција у наредним годинама и постао најзначајнији грузијски град после Тбилисија, поготово као туристичка престоница. Занимљиво, Батуми је постао и центар судске власти државе Грузије.
Странка за коју су гласали Руси победила на изборима у Летонији
Сакашвили није успео да поврати све одметнуте грузијске области. Тако је након рата 2008. године, у који се укључила и регуларна војска Руске Федерације, Тбилиси изгубио контролу над деловима Јужне Осетије над којима је вршио власт.
Четири, односно пет година касније, окончана је власт Михаела Сакашвилија у Грузији. Грузију је тада преузео политички покрет "Грузијски сан", на чијем челу је био мултимилијардер Бидзина Иванишвили. Бидзина Иванишвили постаје премијер ове државе 25.10.2012. године и у почетку се чинило да су могући чак и геополитички заокрети. Сан се суштински није разликовао од УНП-а Сакашвилија по кључним геополитичким питањима, иако су покушавали да ублаже непријатељство са Москвом, што су бројни аналитичари површно тумачили као "почетак великог геополитичког заокрета", до ког, јасно, није дошло.
Иванишвили је олигарх, који је своје богатство стекао живећи и радећи у Русији. Бизнисом је почео да се бави деведесетих година двадесетог века, као пословни партнер Виталија Малкина, руског бизнисмена украјинско-јеврејског порекла који је био и члан Сената Руске Федерације у периоду 2004-2013.
ИНЦИДЕНТ! НАТО се ШЕПУРИ на ГРАНИЦАМА РУСИЈЕ, а војници им ГИНУ
Иванишвили се неочекивано повукао са места премијера већ 2013. године, истичући како је његов посао у политици окончан, пошто је заокружена смена власти.
Свакако, нико заиста не може поверовати како Иванишвили, који се налази на челу владајуће партије, нема утицаја на политичка збивања. Напротив. Реч је о најутицајнијој политичкој фигури данас.
Године након његовог повлачења са места премијера и године власти Сна, обележили су сукоби са председником Маргвелашвилијем, наставак неизвесних евроатлантских интеграција, изостанак дубинског otoplljavanja односа са Москвом, склапање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, увођење безвизног режима за грађане Грузије на Шенгенском простору, повећање извоза.
Критичари оптужују сан за корупцију, повећање криминала и насиља на улицама, док Сакашвилијев УНП придодаје и оптужбе за политички прогон (у Грузији је расписана интерна потерница за Сакашвилијем, због оптужби за корупцију и сумњи да је инспиратор политичких убистава), као и "сервилност према Москви".
Телефон му се УСИЈАО: Путину стижу позиви целог јутра, светски лидери му ЧЕСТИТАЈУ РОЂЕНДАН
Ипак, Иванишвили је на последњим парламентарним и локалним изборима устоличио своју власт, не само тиме што је Грузијски сан остварио апсолутну победу, већ и из разлога што је овог пута наступио сам, без сијасет мањих коалиционих партнера који су чинили широку опозициону коалицију 2012. године и повремено креирали непријатну позицију старијем коалиционом партнеру што својим нереалним прохтевима, што идеолошким одступањима од помирљивих спољнополитичких тонова Иванишвилија, било у изразито антикремаљску (Слободне демократе, Републиканска партија), било у изразито антизападну страну (Индустријска партија). Што је све напослетку знало резултирати оштрим унутаркоалиционим сукобима.
Но, баш у време када су сви очекивали лагодан период власти политичке партије Иванишвилија, долази до озбиљних немира у Грузији, условљених убиством једног младића, које прво било прикривано од стране безбедносног апарата, да би потом били откривени детаљи који говоре о могућем учешћу и самог врха грузијске полиције у заташкавање злочина (општирније у анализи "Грузијска јава").
Популарност Сна и самог Иванишвилија од момента избијања ове афере копни, што опозиција покушава да материјализује. И то како она изразито антируски оријентисана и оличена у Сакашвилијевом Уједињеном народном покрету и странкама насталим из ње након пада са власти, али и бившим Иванишвилијевим партнерима „слободњацима“ Аласаније и „републиканцима“ Усупашвилија, тако и она латентно, до отворено проруски оријентисана и оличена у парламентарном покрету „Алијанса патриота“ и ванпарламентарним партијама попут „Демократског покрета – Уједињена Грузија“ на чијем је челу бивша председница парламента из Сакашвилијеве ере Нино Бурџанадзе.
БРАЗИЛСКИ ТРАМП ФАВОРИТ НА ИЗБОРИМА: Дан одлуке у највећој земљи Јужне Америке (ФОТО)
Прва права прилика јесу предстојећи председнички избори.
Дана 28. октобра 2018. године биће одржани председнички избори у Грузији. Избори се одржавају по двокружном, већинском систему. Након пуних пет година, избори представљају прву, озбиљну прилику за наношење политичке штете Иванишвилију и након изузетно убедљиве победе на прошлогодишњим парламентарним изборима, могућност довођења у питање монолитности политичке моћи грузијског мултимилијардера.
Економске прилике у Грузији, поготово гледано кроз европску призму, далеко су од добрих. Ипак, у азијском контексту, из ког Грузија покушава да нађе излаз деценијама, животни стандард грађана ове јужнокавкаске државе није нарочито низак.
Грузијски БДП последњих година остварује раст:
- 2.9% - 2015. године.
- 2.8% - 2016. године.
- 5.0% - 2017. године.
- 4.5% - први квартал 2018. године.
ПРОРУСКА ПАРТИЈА ПРВА: "Хармонија" побеђује на парламентарним изборима у Летонији
Ипак, економски раст у Грузији није увек јасно видљив најширим слојевима становништва, поготово из разлога константно високог нивоа незапослености, поготово узевши у обзир чињеницу да је Грузија деценијама била део система у ком је незапосленост бивала искорењена чак и на основама које нису имале нарочиту економску логику.
Но, поред економских прилика, грузијски грађани делују нарочито незадовољни односом управних органа, непотизмом и перцепцијом о наводној увезаности органа реда и криминалних група. Управо последњи догађај, везан за убиство младића и наводну умешаност врха грузијске полиције јесте потенцијална прекретница у односу бирача према Иванишвилијевом естаблишменту.
Дате чињенице је очито свестан и Иванишвили, те након сукоба са бившим премијером Квирикашвилијем и његовог одласка са места премијера јуна месеца ове године, као и других кадровских промена изведених прецизно и по вертикали, лидер Сна одлучује се одлучује на помало хазардерски потез.
Пошто је проценио да би било преризично да се сам кандидује на предстојећим председничким изборима, он доноси одлуку да кандидат Сна буде ванстраначка личност. Овим, Иванишвили очито сматра да успева у намери амортизације грађанског незадовољства, у моменту када су његова лична, али и популарност партије коју предводи у паду, уз отворени сукоб са актуелним председником Маргвелашвилијем који ужива велику подршку у народу, као и напрасан разлаз са својим блиским сарадником, бившим министром економије, спољних послова, а потом и премијером Квирикашвилијем.
Бакица му се жалила на пензију, а он јој ОДБРУСИО: Макрон навукао БЕС целе Француске на себе (ВИДЕО)
Грузијски сан се тако одлучио за Саломе Зурабишвили. Бивша министарка спољних послова Грузије (2004. – 2005. године), иако званично нестраначка личност, годинама је блиска Сну. Позицију шефа дипломатије напустила је након избијања отвореног сукоба са тадашњом председницом парламента Нином Бурџанадзе, коју је у једном од јавних наступа индиректно назвала демоном и оптужила је за увођење диктаторског стила владања у грузијску дипломатију.
Већ идуће године оформила је политичку партију "Пут Грузије", која се активно супротстављала Сакашвилију, али без већег политичког успеха. Године 2010. изјавила је да напушта политику, након чега се бавила консултантским активностима, затим радом у комисијама Уједињених нација, али и локалном политиком, нарочито у последње две године.
Зурабишвили поред грузијског поседује и француско држављанство. Рођена је у Паризу у ком је и одрасла, а пре уласка у грузијску политику и дипломатију, заузимала је читав низ дужности у Француској. Радила је у дипломатским мисијама Француске у Риму, Чаду и УН, али и као аналитичар у Министарству спољних послова Француске. Занимљиво, за време власти Жака Ширака, заузимала је позицију начелника Сектора за стратешка питања при МСП-у Француске, а потом и шефа Одељења за међународна и стратешка питања Министарства одбране Француске.
ПРОВОЦИРАЈУ РУСИЈУ: Американци шаљу ВОЈНЕ АВИОНЕ у Украјину (ФОТО)
Могуће и јединствен случај у дипломатској пракси, Зурабишвили је на место министра Спољних послова Грузије дошла са позиције амбасадора Републике Француске у Тбилисију, на које је постављена 2003. године.
Каријерни дипломата, без политичких мрља и корупционашких афера иза себе, полиглота који говори пет светских језика, у Француској и САД школовани политиколог, носилац Почасног ордена француске легије и Ордена француског достојанства, потомак Нико Николадзеа, значајног грузијског мислиоца из прве половине прошлог века, економисте и оца грузијске журналистике, намеће се као идеалан избор, који уз подршку политичке инфраструктуре Сна, може забележити тријумф, који Иванишвили с правом доживљава као неопходан.
Такође, кандидат који долази из државних структура једне од најзначајнијих НАТО држава, јасан је сигнал и западним савезницима о непромењивости стратешког курса Грузијског сна. Ипак, један моменат може не само отежати избор независног кандидата подржаног од стране владајуће опције, него и донети нови политички заокрет на иначе колоритној грузијској политичкој сцени.
УЗБУНА НА НЕБУ! Американци праве хаос! ХИТНО подигнути РАТНИ АВИОНИ, има повређених!
Зурабишвили је каријерни и успешни дипломата. И такође неуспешни политичар са врло јасном историјом политичких пораза. Њени политички порази често су последица плаховитости, нестрпљивости и изношења непромишљених ставова, комбинованих са одсуством свести о неопходности "тајне дипломатије". Укратко, Зурабишвили ни као део Сакашвилијеве администрације, ни као опозиционар њему супротстављен, нити као чинилац у Иванишвилијевој ери, није успела да своје дипломатске вештине, неспорна знања, темељан приступ и аналитичност, примени у политичкој арени.
Остаје утисак како својим квалитетима није дозволила да избију на површину, улазећи неретко у политикантске сукобе којима није вична и подразумевајући способност ширег слоја грађана да препознају њену дубљу етичку поруку, а у односу на површан, блед утисак у директним политичким конфронтацијама.
Није прошло дуго, а овај таленат за давање крупних изјава у потпуно погрешним политичким тренуцима је избио на површину и у предвечерје текуће кампање.
Научи да пливаш, БАЦИЋЕМО ТЕ У МОРЕ: Нетањаху добио ЈЕЗИВУ ПРЕТЊУ од иранског генерала (ФОТО)
Сваког августа у Грузији се обележава годишњица рата 2008. године са Руском Федерацијом, након ког су одметнуте области Абхазија и Јужна Осетија признате као независне државе од стране Москве. Ове године обележавање је било посебно и изражено и због десетогодишњице догађаја. Многи у Грузији имају опречна мишљења о овом рату. Многи у Грузији криве Сакашвилија за избијање сукоба. Али нико у Грузији ко се озбиљно бави политиком, у августу не говори о одговорности бившег режима и нико не покушава да свеже ране и дубоке поделе у грузијском друштву додатно продуби и одступи од јавног курса и који се осликава у поруци која осуђује "руску агресију и окупацију" и "жали за погинулим браниоцима домовине и страдалим цивилима". Нико, осим Зурабишвили.
Дана 06. августа 2018. године, она изјављује:
- Русија је започела рат пре једног века. Ми смо насели на руске провокације 2008. године и укључили се у сукобе. Грузија је започела ова непријатељства. То је опште познато и представља званичну верзију коју је потврдила и Европска унија. Трагедија рата је наша трагедија и дозволите ми да кажем једну ствар – ја као председник, никад нећу насести провокације, јер када сте мала земља, морате бити паметнији од свог непријатеља.
Са стране гледано ова изјава може деловати разумно. Из Грузије гледано, ова изјава је покренула салву напада на друштвеним мрежама, конфронтација, баражну ватру медијског концерна "Рустави 2" блиског Сакашвилију, протесте ветерана августовског рата, удружења грузијских избеглица из Абхазије и Јужне Осетије, како грађански, тако и национално оријентисаних интелектуалаца… Све само не добар почетак једне предизборне кампање. Од председника Грузије се не очекује да безусловно аболира Сакашвилија од одговорности за збивања 2008. године, ма колико та збивања комплексна била и ма колики заиста степен његове личне и политичке одговорности био. Од председника Грузије се очекује:
- Осуда агресора.
- Жал за жртвама.
Уз овакав став је могуће придодати и природну поруку која би могла да гласи: руски и грузијски интереси се не поклапају вековима. Свесни смо дате чињенице, баш као што смо свесни и диспропорције у снази два субјекта. На нама је да градимо своју државу и трудимо се да амортизујемо корените конфликте који очито постоје на релацији Москва - Тбилиси, уз наду да ће се околности у будућности променити и дозволити Грузији да задовољи минимум националних интереса (заокруживањем власти на сопственој територији).
ПУТИНОВИ ОСВЕТНИЦИ: Они су највећа ТАЈНА РУСИЈЕ, цео свет ДРХТИ ОД СТРАХА због њих (ФОТО/ВИДЕО)
Зурабишвили је учинила управо супротно. Износећи став какав се до сада могао чути само од отворено прокремаљски оријентисаних грузијских политичких субјеката, који су готово листом на маргини политичке сцене ове кавкаске државе, себе је довела у позицију лаке мете током кампање која ће по први пут од 2012. године бити заиста оштра и окончана неизвесном политичком трком.
Очигледно накнадно свесна последица своје изјаве, Зурабишвили је покушала да накнадно разјасни своју позицију, приступајући овог пута далеко обазривије и темељније.
09. августа 2018. године, изјављује:
- Током последња два дана чула сам неколико изјава и тумачења у вези са мојим напоменама о Августовском рату. Желим да разјасним свој став:
1. Постоји јасан одговор на питање ко је био агресор 2008. године и то је била Русија. Пре августа 2008. године, Русија је илегално окупирала наше територије, припремајући се за Августовски рат, а Сакашвили и његови сарадници су имали информације о томе. У августу 2008. године, све се одвијало по руском сценарију, припремљеном много пре 2008. године.
2. Постоји јасан одговор на питање да ли су Сакашвили и његови сарадници допринели спровођењу руског сценарија и он гласи "да". Неразумно и издајничко понашање Сакашвилија било је неопходан предуслов за имплементацију Путиновог сценарија. Уместо одговора на руске провокације обезбеђивањем сигурности нашег становништва и привлачењем пажње међународних партнера, он је дао војни одговор на руске војне провокације које је Москва користила као изговор за започињање рата против Грузије. То је био велики злочин почињен од стране Сакашвилија и његовог Уједињеног националног покрета против грузијског народа и грузијске државе. Овога се треба сетити из два разлога: не дозволити њихов повратак на власт и осигурати да ниједна будућа влада не изврши сличне непоправљиве злочине против своје земље и свог народа.
Упркос томе што је овог пута ревидирала свој став о одговорнима за започињање непријатељстава, Зурабишвили је наставила са оштром реториком, какву је пре ње баштинио бивши премијер Гарибашвили, који је отворено Сакашвилија називао издајником, а његову партију издајничком. Ипак, разлика је у томе што се Зурабишвили кандидује за председника свих грађана Грузије и називати чланове највеће опозиционе странке у Грузији издајницима, а читав покрет издајничким, све је само не промишљен гест.
На овај начин Зурабишвили оставља додатан простор својим противницима који је у широкој лепези атака ословљавају било као дилетанта, било као острашћену персону, неспремну да води. Такође, Зурабишвили себе ставља у позицију агресивног кандидата, спремног на бескомпромисне дуеле, што ипак није поље вештина којима она влада на најбољи начин. Каријерном дипломати би много више одговарала позиција помирљивог и конфликтима мање склоног кандидата.