Удари из сенке као одговор: Саудијска Арабија извела тајне нападе на Иран! Техеран тачка кључања на Блиском истоку
Саудијска Арабија је извела бројне непријављене нападе на Иран као одговор на нападе извршене на територији краљевине током рата на Блиском истоку, рекла су два западна званичника упозната са случајем као и два иранска званичника.
Ти саудијски напади, о којима раније није било извештаја, представљају први познати случај да је краљевина директно спровела војну акцију на иранској територији и показују да постаје много одлучнија у одбрани од свог главног регионалног ривала.
Нападе је извело саудијско ратно ваздухопловство крајем марта, рекли су западни званичници. Један од њих навео је само да су то били "узвратни удари као одговор на нападе на Саудијску Арабију". Ројтерс није могао да потврди које су конкретно мете биле погођене.
Одговарајући на захтев за коментар, високи званичник саудијског министарства спољних послова није директно одговорио на питање да ли су напади изведени. Иранско министарство спољних послова није одговорило на захтев за коментар.
Саудијска Арабија, која има дубоке војне везе са САД, традиционално се ослањала на америчку војску за заштиту, али је десетонедељни рат оставио краљевину рањивом на нападе који су пробили амерички војни заштитни кишобран.
Саудијски напади указују на ширење сукоба и на степен до којег је рат, започет када су САД и Израел 28. фебруара покренули ваздушне ударе на Иран, увукао шири Блиски исток на начине који нису јавно били признати.
Од америчких и израелских удара, Иран је ракетама и дроновима гађао свих шест држава чланица Савета за сарадњу заливских земаља, нападајући не само америчке војне базе већ и цивилне циљеве, аеродроме и нафтну инфраструктуру, док је затварањем Ормуског мореуза пореметио глобалну трговину.
Уједињени Арапски Емиратису такође извели војне ударе на Иран, објавио је у понедељак "Волстрит џорнал".
Заједно, саудијске и емиратске акције откривају сукоб чији је прави облик углавном остао скривен, сукоб у којем су заливске монархије погођене иранским нападима почеле да узвраћају. Њихов приступ ипак није био идентичан. УАЕ су заузели оштрији став, настојећи да Ирану нанесу снажне ударце и ретко учествујући у дипломатском општењу са Техераном.
Саудијска Арабија је, с друге стране, покушавала да спречи ескалацију сукоба и остала је у контакту а Ираном, укључујући иранског амбасадора у Ријаду.
- Понављамо доследан став Саудијске Арабије који заговара деескалацију, уздржаност и смањење тензија у циљу стабилности, безбедности и просперитета региона и његових народа - рекао је високи саудијски званичник.
Ирански и западни званичници рекли су да је Саудијска Арабија обавестила Иран о нападима, након чега су уследили интензивни дипломатски контакти и саудијске претње додатним одмаздама, што је довело до договора између две земље о смиривању тензија.
Али Ваез рекао је да би саудијски узвратни напади на Иран, након којих је уследио договор о деескалацији, показали "прагматично разумевање обе стране да неконтролисана ескалација носи неприхватљиве трошкове".
Такав след догађаја показује "не поверење, већ заједнички интерес да се сукобу поставе границе пре него што прерасте у шири регионални рат".
Неформална деескалација ступила је на снагу у седмици пре него што су Вашингтон и Техеран 7. априла постигли споразум о прекиду ватре у ширем сукобу.
Један од иранских званичника потврдио је да су Техеран и Ријад постигли договор о смиривању ситуације, наводећи да је циљ био "заустављање непријатељстава, заштита заједничких интереса и спречавање ескалације тензија".
Иран и Саудијска Арабија, две водеће шиитске и сунитске силе на Блиском истоку, дуго су биле супротстављене и подржавале су различите стране у сукобима широм региона.
Споразум о приближавању, постигнут уз посредовање Кине 2023. године, довео је до обнове односа, укључујући и примирје између проиранских Хута у Јемену и Саудијске Арабије, које се од тада одржава.
Пошто је Црвено море остало отворено за поморски саобраћај, Саудијска Арабија је успела да настави извоз нафте током читавог сукоба, за разлику од већине других заливских држава, па је остала релативно заштићена.
У ауторском тексту објављеном током викенда у саудијском листу Араб News, бивши шеф саудијске обавештајне службе Турки ал-Фајсал описао је логику краљевине:
- Када су Иран и други покушали да увуку краљевину у ватру уништења, наше руководство одлучило је да истрпи бол који је изазвао сусед како би заштитило животе и имовину својих грађана.
Саудијски напади уследили су након недеља растућих тензија. На конференцији за медије у Ријаду 19. марта, саудијски министар спољних послова Фајсал бин Фархан рекао је да краљевина "задржава право да предузме војне акције уколико то буде потребно".
Три дана касније, Саудијска Арабија прогласила је иранског војног аташеа и четири члана амбасаде персонама нон грата.
До краја марта, дипломатски контакти и саудијске претње да ће заузети агресивнији приступ, сличан УАЕ, и додатно узвратити, довели су до договора о смиривању ситуације, рекли су западни извори.
Према подацима које је прикупио Ројтерс на основу саопштења саудијског министарства одбране, број напада дроновима и ракетама на Саудијску Арабију пао је са више од 105 у недељи од 25. до 31. марта на нешто више од 25 између 1. и 6. априла.
Западни извори проценили су да су пројектили испаљени на Саудијску Арабију у данима пред шире примирје долазили из Ирака, а не директно из Ирана, што указује да је Техеран ограничио директне нападе док су савезничке групе наставиле деловање.
Саудијска Арабија је 12. априла позвала ирачког амбасадора како би протестовала због напада који долазе са ирачке територије.
Комуникација између Саудијске Арабије и Ирана настављена је чак и када су се појавиле тензије на почетку ширег примирја између Ирана и САД, када је саудијско министарство одбране пријавило 31 дрон и 16 ракета испаљених на краљевину 7. и 8. априла.
Тај талас напада подстакао је Ријад да размотри одмазду против Ирана и Ирака, док је Пакистан распоредио борбене авионе како би умирио Саудијску Арабију и позвао на уздржаност док су дипломатски напори добијали на замаху.
Србија Данас/Реутерс