Кина показала шта крије испод мора: Ово је премоћно, НАТО послао упозорење "Свет не сме да буде наиван"

Тестирање кинеске интерконтиненталне балистичке ракете изазвало је жестоке реакције у суседним државама.

Дојче веле (DW) наводи да кинеска Ратна морнарица демонстрира војне способности и изазива САД на Пацифику.

Критике су биле гласне и оштре након што је у понедељак Кина извела ракетни тест у јужном Пацифику.

Према наводима државне новинске агенције Синхуа, нуклеарна подморница испалила је ракету са макетом бојеве главе у међународне воде.

Тест је, како се наводи, био успешан.

Министарка спољних послова Аустралије Пени Вонг оценила је да тај потез дестабилизује регионалну безбедност.

Јапан је позвао Кину да преиспита своје поступке.

Винстон Питерс, министар спољних послова Новог Зеланда, изјавио је у Велингтону да његова земља не жели да Кина користи јужни Пацифик као подручје за тестирање ракета.

- Дубоко смо забринути због кинеског тестирања оружја способног за ношење нуклеарних бојевих глава у јужном Пацифику - рекао је Питерс.

Пацифик није био поштеђен нуклеарног надметања ни у прошлом веку.

Корални атол Бикини, који данас припада Маршаловим Острвима, био је поприште бројних америчких нуклеарних проба након Другог светског рата.

Безбедносну архитектуру у пацифичком простору у то време у великој мери обликовале су САД.

Ракета домета до 12.000 километара

Управо ту безбедносну архитектуру Кина сада доводи у питање.

Иако званични медији нису објавили детаље о тестирању, националистички оријентисани војни аналитичари на кинеским друштвеним мрежама нагађају о снази тестиране ракете.

- То је интерконтинентална балистичка ракета серије Ђуланг-3 (ЈЛ-3) која се лансира са подморнице - каже потпуковник Жанг Жунше из Кинеског института за поморска истраживања.

Ђуланг-3 или Велики талас-3 још увек је у фази развоја.

Осмишљена је да има максимални домет од 12.000 километара и може да носи више нуклеарних бојевих глава.

Између 2018. и 2019. године пријављена су три успешна теста.

- Мета те ракете нису борбене трупе на фронту, већ стратешки циљеви као што су командни центри, војне базе или објекти за снабдевање енергијом - објашњава Жанг додајући да је то свеобухватно средство одвраћања.

Ђуланг-3 наводно је лансирана са нуклеарне подморнице типа 094, класе Ђин.

Она је дуга 135 метара, има посаду од 120 морнара и може да остане под водом и до 70 дана.

Кинеска морнарица тренутно располаже са шест подморница тог типа.

Жанг не искључује могућност да је можда коришћена и модификована верзија подморнице.

Према подацима вашингтонског аналитичког центра Иницијатива за нуклеарне претње, поред класе Ђин, Кина користи још 59 подморница на нуклеарни погон.

Узвратни нуклеарни удар

- Чак и када би сва остала војна средства била онеспособљена, кинеска подморница остала би потпуно способна за узвратни нуклеарни удар - указује Жанг.

Према његовим речима, из међународних вода Кина би могла да одабере било коју тачку на Пацифику и одатле изведе поуздан узвратни стратешки напад.

Још у септембру 2024. Кина је са копна према јужном Пацифику лансирала интерконтиненталну ракету са макетом бојеве главе.

Пројектил је тада пао на унапред одређено подручје у Француској Полинезији.

Био је то први кинески тест неке интерконтиненталне ракете изнад међународних вода након више од 40 година.

Као и тада, Пекинг је и овога пута нагласио да су све суседне државе унапред биле обавештене, те да вежба није била усмерена ни против једне земље, нити конкретног циља.

Кина жели да промени однос снага у Пацифику

Кина жели да промени постојећи поредак на Пацифику.

Снажно војно присуство САД и њихових савезника на њеном прагу забрињава Пекинг.

DW наводи да комунистичка влада у Пекингу жели да се увери да је способна да узврати на превентивне војне ударе и да одговори оним што сматра да је одговарајући контранапад.

Истовремено, нуклеарна сила Кина обећава да неће покренути превентивни нуклеарни удар.

- Кина тренутно доводи у питање регионалну безбедносну архитектуру коју САД предводе на различитим нивоима - писао је још 2024. Феликс Хајдук, шеф истраживачке групе за Азију у берлинском трусту мозгова Немачки институт за међународне и безбедносне послове (SWP).

У то време, немачке оружане снаге учествовале су у војној вежби на Пацифику коју су предводиле САД.

Током пет недеља у јулу и августу 2024. године, 29 земаља са 40 ратних бродова вежбало је око америчке поморске базе у Перл Харбуру.

Растућа забринутост

- Називајући регионални поредак под вођством САД "реликтом Хладног рата" и уз промоцију алтернативног поретка "од Азијата за Азијате" са Кином на челу, као и кроз убрзано јачање Народноослободилачке војске, развој билатералних безбедносних партнерстава и милитаризацију великих делова Јужнокинеског мора, Пекинг настоји да оствари своје стратешке циљеве - написао је тада Хајдук.

Међутим, забринутост за безбедност расте и у јужном Пацифику.

- Ракетне снаге Народноослободилачке војске Кине представљају најефикасније кинеско средство за извођење удара великог домета на Аустралију. У случају већег регионалног сукоба, војне базе широм северне Аустралије биле би на мети кинеске војске - навели су Сем Рогивин и Дејвид Валанс из аустралијског Лови-Института у студији објављеној у јуну 2026.

Аустралијски истраживачи још прошлог месеца закључили су да јавно доступни подаци не пружају уверљиве доказе да кинеска ракета лансирана с копна може да досегне читаву територију Аустралије.

Пошто се највећи аустралијски градови налазе на источној обали, процена је била другачија.

Међутим, након ракетног теста изведеног овог понедељка из подморнице у јужном Пацифику, ситуација се, по свему судећи, променила.

Генерални секретар НАТО Марк Руте изјавио је на маргинама самита Алијансе у турској престоници Анкари да је пробно лансирање послало поруку НАТО.

- То је још један доказ да не смемо да будемо наивни – а то и нисмо - рекао је Руте.

НАТО је војни савез предвођен САД, чији је досадашњи фокус била Европа.

Могућност ширења НАТО према Азији, на пример чланством Јапана, до сада се разматрала само теоретски.