Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

УКЛЕТИ ДРАГУЉ који сеје смрт: Свако ко је носио овај комад накита СКОНЧАО ЈЕ НА ЈЕЗИВ НАЧИН (ВИДЕО)

19.11.2017. 16:24
Пише:
Србија Данас/24сата.хр

Ужасно!

Изразито вредан и прелепи плави дијамант по именом Хоуп вековима је сејао  само пропаст, несрећу и смрт, ако је веровати волшебној историји самог предмета.

Осим лепотом, овај предмет дивљења и чежње, већ столећима плени пажњу својим фасцинантним пореклом, али и веровањем да доноси несрећу свакоме ко га носи, па чак и ономе ко га само дотакне. У тамно плавој боји, тежак 45,52 карата један је од највећих и највреднијих икада пронађених драгуља у свету. Наводно је осигуран на чак 250 милиона долара.

Према легенди, дијамант је украден са статуе хинду богиње Сите, супруге бога Раме, на којој је представљао око и од тада је проклет свако ко дође у директни контакт с њим.

Свештеника који га је украо задесила је мученичка смрт. Он га је пре тога продао француском трговцу и искусном познаваоцу драгуља Жану Баптисту Таверниеру.

Он је 1668. плави дијамант као и још неке драгуље продао француском краљу Лују XIV. Вратио се затим у Индију, пресрећан што је зарадио пуно новца.

"Убица" француске краљевске породице

Док је полако путовао у свом каравану Таверниера су напали дивљи пси и дословно изгризли до смрти. Француски краљ је одлучио да смањи дијамант да би га носио као накит. Дао га је да се избруси у облику срца које је тежило 67 карата и назвао га је "Плави дијамант краљевске круне" или "Француско плаветнило". Драгуљар који га је обрађивао напрасно је преминуо. Краљев министар га је позајмио за бал, али је оптужен за проневеру и убрзо умро у затвору. Краљ је пак ускоро остао без сина, два унука и праунука и умро је у огромним дуговима. Дијамант је остао у власништву француске круне.

Последњи су га носили краљ Луј XVI. и Марија Антоанета пре него што су скончали на гиљотини.

После тога је био у власништву холандског драгуљара ком је син украо дијамант. Драгуљар је убрзо после тога умро, а његов син је починио самоубиство. Једно време дијаманту се губио сваки траг, а онда је дошао у руке богатом енглеском банкару Хенрију Филипу Хоупу, по коме је дијамант добио своје данашње име - нада. Банкар је убрзо упао у финансијске проблеме и морао све да прода па тако и дијамант. Наредни власник извршио је самоубиство, дијамант је једно време био и код руског принца Ивана Канитовског који је убијен. Током октобарске револуције принца је народ линчовао и раскомадао му тело.

Уништио складну богаташку породицу

Турски султан Абдул Хамид којег су звали Крвави и Проклети га је 1908. године купио за омиљену конкубину коју је после само неколико месеци убио. Султан је недуго потом свргнут с престола.

Након тога власници камена постају богати супружници Евелин Волш и Нед Меклин, чији је отац био власник новина "Вашингтон Пост".

Али и њихов живот се тада претвара у трагедију. Прво је умрла мајка тајкуна Меклина, а затим и отац његове супруге Евелин. Њихов најстарији син, после чијег рођења је купљен дијамант, погинуо је у аутомобилској несрећи у десетој години живота. Нед, скрхан тугом за изгубљеним дететом, почео је да се опија и на крају је и њихов брак пропао. Ћерка им је умрла у 25. години од превелике дозе таблета за спавање. Годину дана касније од упале плућа умире и Евелин.

Несрећа поштара који га је возио у музеј

Након њих дијамант купује драгуљар Хари Винстон који га је после осам година поклонио музеју Смитсониан у Вашингтону. Послао га је поштом, као што увек шаље драгуље. Џејмс Тод, поштар који је дијамант донео у музеј, убрзо након испоруке је сломио ногу прелазећи пругу, потом изгубио и жену и доживео саобраћајну несрећу. Том приликом испао је из аута и повредио се, док се његов пас угушио огрлицом.

Уклети дијамант већ више од пола века борави у музеју Смитсониан у Вашингтону и сада је у власништву америчког народа. Тамо је очито пронашао мир. Ипак, не чуди да су годинама у музеј стизала бројна протестна писма узнемирених грађана.