Украјина у ЕУ али без права гласа? Нова правила за нове чланице: ЕУ нуди чланство без моћи

Предлог за промену правила чланства у ЕУ је још у раној фази и морао би бити одобрен од стране свих постојећих земаља, наводе тројица европских дипломата и један званичник ЕУ упознат са разговорима, преноси портал Политицо.

Идеја је да нове чланице добију пуна права тек када ЕУ реорганизује начин свог функционисања како би појединачне земље могле теже да стављају вето на политику блока.

Ово је најновији покушај влада које подржавају проширење ЕУ да оживе процес ширења, који је тренутно блокиран од стране Будимпеште и још неколико престоница због страха да би могао донети нежељену конкуренцију на локалним тржиштима или угрозити безбедносне интересе. Европска комисија, нордијске и балтичке земље, као и земље централне Европе, традиционално су наклоњене проширењу.

ЕУ је учинила проширење стратешким приоритетом усред експанзионистичке агенде руског председника Владимира Путина, иако покушај да се број чланица повећа са садашњих 27 на чак 30 у наредној деценији открива унутрашње поделе унутар блока.

-Будуће чланице требало би да се обавежу да одустану од свог права вета док се кључне институционалне реформе, као што је увођење квалификоване већине у већини области политике, не спроведу, рекао је Антон Хофрајтер, председник Одбора немачког Бундестага за европска питања.

-Проширење не сме бити успорено због појединачних чланица ЕУ које блокирају реформе, додао је он.

Ова иницијатива омогућила би земљама које су тренутно на путу ка чланству, попут Украјине, Молдавије и Црне Горе, да уживају многе бенефите чланства у ЕУ, али без права вета, што су владе ЕУ одувек сматрале ултимативним средством да спрече политике ЕУ које им се не допадају.

Размишљање иза овог предлога, који се неформално разматра међу земљама ЕУ и Комисијом, према истим дипломатама и званичницима, јесте да би укључивање нових земаља без права вета, барем на почетку чланства, омогућило да се придруже под флексибилнијим условима, без потребе за темељном изменом основних уговора ЕУ, што неколико влада сматра неприхватљивим.

Раније су лидери ЕУ инсистирали да је таква ревизија потребна пре него што блок може да прими нове чланице попут Украјине, истичући ризик од повећања застоја у Бриселу. Међутим, покушаји да се укине право вета и за постојеће чланице ЕУ наишли су на чврсто противљење, не само Мађарске, већ и Француске и Холандије.

Растућа фрустрација

-План да се нове чланице придруже без пуног права гласа осигурао би да останемо способни да делујемо чак и у проширеној ЕУ. Из разговора са представницима земаља Западног Балкана, добијам јасне сигнале да се овај приступ сматра конструктивним и одрживим. Захтев да се новим земљама не дозволи придруживање док ЕУ не реформише начин на који функционише ризикује да блок буде у могућности да заустави проширење кроз задња врата, рекао је Хофрајтер.

Овај притисак се поклапа са растућом фрустрацијом у државама кандидатима из источне Европе и Западног Балкана које су предузеле далекосежне унутрашње реформе, али нису ближе чланству годинама након подношења захтева. У случају Црне Горе, преговори о придруживању ЕУ почели су 2012. године.

-Последња земља која је ушла у ЕУ била је Хрватска пре више од 10 година, а у међувремену је Уједињено Краљевство изашло, рекао је црногорски председник Јаков Милатовић и додао:

-Зато верујем да је сада време да се процес оживи, да се мало оживи и идеја ЕУ као клуба који и даље има тежину према њој.

Заменик премијера Украјине, Тарас Качка, поновио је те забринутости, позивајући на "креативна" решења за деблокирање проширења ЕУ. Кандидатура Кијева за придруживање ЕУ тренутно је заустављена ветом Мађарске.

-Чекање није опција, рекао је Качка и наставио:

-Дакле, оно што нам је потребно јесте да имамо решење овде и сада. Ово је важно за Украјину, али и за Европску унију... Мислим да, док Русија тестира европску безбедност дроновима, исто чини поткопавањем јединства Европске уније.

Иако је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен ставила проширење у центар своје стратешке агенде, наглашавајући потенцијално чланство Украјине и Молдавије до 2030. године, земље ЕУ су се до сада опирале напорима да се убрза процес.

Раније овог месеца, земље ЕУ су одбиле покушај председника Европског савета Антонија Коште, да настави са проширењем.

Лидери земаља Западног Балкана - Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Црне Горе, Северне Македоније и Србије, састаће се са европским лидерима у среду у Лондону на самиту "Берлинског процеса" усмереном на јачање интеграције међу тим земљама као претходницу проширења ЕУ.

Уочи предстојеће процене Комисије о стању преговора о проширењу са различитим земљама кандидатима, такозваног пакета проширења, један од дипломата ЕУ је предложио да Комисија такође покуша да убрза процес проширења тако што ће напредовати у преговорима без тражења формалног одобрења свих 27 земаља ЕУ у свакој прилици. То би такође избегло давање Орбану права вета у свакој фази преговора.

Кључно је напоменути да ће Комисија, као део пакета проширења, такође изнети предлог за унутрашње реформе ЕУ како би се блок припремио за пријем нових чланица.

Експанзионистичка Русија

Одвојено, рани нацрт закључака за окупљање лидера ЕУ у Бриселу не спомиње проширење на негодовање земаља које се залажу за проширење. Чланство у Европској унији се често наводи као кључно геополитичко средство блока против агресивне Русије.

Будуће чланство у ЕУ било је кључно питање на недавним изборима у Молдавији, на којима је победила проевропска председница Маја Санду, док је чланство у ЕУ било кључна мотивација за Украјину још од протеста на Мајдану 2014. године против руске власти.

-Украјинци се свакодневно боре већ три и по године да Русију држе подаље од Европе, рекла је Марта Кос, комесарка ЕУ за проширење.

-У Молдавији је кредибилитет перспективе ЕУ био пресудан. Уверена сам да државе чланице неће угрозити ово, додала је она.

Међутим, упркос притиску из Брисела, лидери ЕУ који се суочавају са растућом подршком крајње десничарским странкама код куће, изгледа да не журе да покрену ширење блока на 30 чланица и више.

На конференцији у јулу, немачки канцелар Фридрих Мерц је добацио да не очекује да ће се Украјина придружити ЕУ у року предстојећег седмогодишњег буџета, који траје до 2034.

Чланство Украјине „вероватно не би имало никакав непосредни утицај на средњорочну финансијску перспективу Европске уније“, рекла је тада Мерц.

Извор:Србија Данас/Телеграф