УМРЛА ЈЕ НА 24 МИНУТА: "Била сам скептична према животу после смрти, али ово ме променило"

Ова социолошкиња, која живи на југу Шпаније, доживела је изненадни срчани застој док је остављала своје ћерке у школи. Према њеним речима, хитна помоћ стигла је након 24 минута, а лекари су јој касније рекли да јој срце није куцало све то време, пише Daily Mail.

"Нису сигурни шта се тачно догодило," написала је у својој књизи 24 Минутес он the Other Сиде: Ливинг Without Феар оф Death.

"Помињали су акутни инфаркт миокарда и изненадни срчани застој, али није било консензуса. Никада нећемо сазнати шта се заправо десило."

Присећајући се тренутака с "друге стране", Ромеро каже да је прво што је осетила био неизмеран мир:

"Први пут после дуго времена није било бола – ни физичког ни емотивног. Осетила сам огромно олакшање, као да је са мене скинут огроман терет."

Затим се, како каже, одвојила од сопственог тела.

"Гледала сам одозго, лебдећи изнад плафона. Могла сам да видим све око себе – људе који улазе и излазе из клинике, своје ћерке како чекају у чекаоници. Видела сам и сопствено тело како лежи, али нисам схватала да сам 'мртва'. Осећала сам се живо, свесно, али нико ме није видео ни чуо", објаснила је она.

Иако је раније била скептична према вантелесним искуствима, након овог догађаја била је уверена да није сањала.

"Било је стварно. Све је изгледало другачије, као да је свет стављен кроз неки антички филтер. Време се чинило успореним, а све је било испуњено дубљим значењем."

Месецима пре срчаног застоја, Ромеро се борила с мистериозном болешћу коју лекари нису могли да дијагностикују.

"Прошла сам безброј тестова, али ниједан није дао јасне одговоре. Тело ми је отказивало, а нико није знао зашто," присећа се.

Након искуства блиске смрти, контактирали су је хирурзи, неуролози и научници који проучавају такве феномене.

"Многи од њих сложили су се око једног: моја болест можда је била физичка манифестација мојих емоција. Пролазила сам кроз најтежи период у животу, и понекад оно што не успемо да избацимо изнутра, тело избаци напоље."

Ромеро каже да се њен поглед на смрт након овог искуства потпуно променио.

"Раније сам осећала дубок страх – смрт ми је била нешто мрачно, неизвесно и болно. Али сада знам да то није крај, већ прелаз. Као да прелазите врата у место где све има смисла, где вас обавијају љубав и мир. Више се не плашим смрти. Напротив, осећам дубоки мир знајући да живот не престаје оног тренутка када затворимо очи."

Научници већ годинама проучавају феномене попут оних које описује Ромеро. Истраживања су показала да људски мозак може наставити да функционише чак и кратко након што срце престане да куца. У неким случајевима примећени су изненадни налети мождане активности чак и сат времена након престанка дотока кисеоника.

Неки стручњаци верују да се током клиничке смрти у мозгу "отпуштају кочнице", што може резултирати интензивним, луцидним и живописним искуствима. Али то је само једна од теорија, а питање зашто многи људи доживљавају сличне визије и осећаје остаје отворено.

Људи који су преживели слична искуства често говоре о тунелима светлости, сусретима с преминулим рођацима или осећају дубоког мира. Док научна заједница још увек нема коначне одговоре, једно је сигурно – они који су прошли кроз таква искуства никада више не гледају на живот (ни смрт) на исти начин.

Србија Danas/Daily mail