UMRLA JE NA 24 MINUTA: "Bila sam skeptična prema životu posle smrti, ali ovo me promenilo"

Ova sociološkinja, koja živi na jugu Španije, doživela je iznenadni srčani zastoj dok je ostavljala svoje ćerke u školi. Prema njenim rečima, hitna pomoć stigla je nakon 24 minuta, a lekari su joj kasnije rekli da joj srce nije kucalo sve to vreme, piše Daily Mail.

"Nisu sigurni šta se tačno dogodilo," napisala je u svojoj knjizi 24 Minutes on the Other Side: Living Without Fear of Death.

"Pominjali su akutni infarkt miokarda i iznenadni srčani zastoj, ali nije bilo konsenzusa. Nikada nećemo saznati šta se zapravo desilo."

Prisećajući se trenutaka s "druge strane", Romero kaže da je prvo što je osetila bio neizmeran mir:

"Prvi put posle dugo vremena nije bilo bola – ni fizičkog ni emotivnog. Osetila sam ogromno olakšanje, kao da je sa mene skinut ogroman teret."

Zatim se, kako kaže, odvojila od sopstvenog tela.

"Gledala sam odozgo, lebdeći iznad plafona. Mogla sam da vidim sve oko sebe – ljude koji ulaze i izlaze iz klinike, svoje ćerke kako čekaju u čekaonici. Videla sam i sopstveno telo kako leži, ali nisam shvatala da sam 'mrtva'. Osećala sam se živo, svesno, ali niko me nije video ni čuo", objasnila je ona.

Iako je ranije bila skeptična prema vantelesnim iskustvima, nakon ovog događaja bila je uverena da nije sanjala.

"Bilo je stvarno. Sve je izgledalo drugačije, kao da je svet stavljen kroz neki antički filter. Vreme se činilo usporenim, a sve je bilo ispunjeno dubljim značenjem."

Mesecima pre srčanog zastoja, Romero se borila s misterioznom bolešću koju lekari nisu mogli da dijagnostikuju.

"Prošla sam bezbroj testova, ali nijedan nije dao jasne odgovore. Telo mi je otkazivalo, a niko nije znao zašto," priseća se.

Nakon iskustva bliske smrti, kontaktirali su je hirurzi, neurolozi i naučnici koji proučavaju takve fenomene.

"Mnogi od njih složili su se oko jednog: moja bolest možda je bila fizička manifestacija mojih emocija. Prolazila sam kroz najteži period u životu, i ponekad ono što ne uspemo da izbacimo iznutra, telo izbaci napolje."

Romero kaže da se njen pogled na smrt nakon ovog iskustva potpuno promenio.

"Ranije sam osećala dubok strah – smrt mi je bila nešto mračno, neizvesno i bolno. Ali sada znam da to nije kraj, već prelaz. Kao da prelazite vrata u mesto gde sve ima smisla, gde vas obavijaju ljubav i mir. Više se ne plašim smrti. Naprotiv, osećam duboki mir znajući da život ne prestaje onog trenutka kada zatvorimo oči."

Naučnici već godinama proučavaju fenomene poput onih koje opisuje Romero. Istraživanja su pokazala da ljudski mozak može nastaviti da funkcioniše čak i kratko nakon što srce prestane da kuca. U nekim slučajevima primećeni su iznenadni naleti moždane aktivnosti čak i sat vremena nakon prestanka dotoka kiseonika.

Neki stručnjaci veruju da se tokom kliničke smrti u mozgu "otpuštaju kočnice", što može rezultirati intenzivnim, lucidnim i živopisnim iskustvima. Ali to je samo jedna od teorija, a pitanje zašto mnogi ljudi doživljavaju slične vizije i osećaje ostaje otvoreno.

Ljudi koji su preživeli slična iskustva često govore o tunelima svetlosti, susretima s preminulim rođacima ili osećaju dubokog mira. Dok naučna zajednica još uvek nema konačne odgovore, jedno je sigurno – oni koji su prošli kroz takva iskustva nikada više ne gledaju na život (ni smrt) na isti način.

Srbija Danas/Daily mail