"УМРЛА САМ НА НЕКОЛИКО СЕКУНДИ и одмах су ме вратили у живот, али призор који сам тада видела И ДАЉЕ МЕ ПРОГОНИ!"

Некадашња зависница од кокаина, хероина, алкохола и синтетичких дрога, трошила је и до 150 долара дневно на своје пороке. Током једног наркотичког опијања изненада је престала да дише – са отвореним очима – што је шокирало њеног тадашњег дечка који је покушао да је оживи. Реанимација је трајала око 40 секунди пре него што је поново дошла свести.

Ипак, те исте ноћи поново се срушила и поново престала да дише. Тек тада је потражила медицинску помоћ, где јој је дијагностикован респираторни застој – стање у којем особа престаје да дише, иако срце још увек куца.

Према подацима из Цанадиан Медицал Association Јоурнала, само 15,9% пацијената који преживе овакве ситуације доживе још пет година живота. Али Лиза тврди да је била међу реткима који су се у потпуности опоравили – без икаквих дугорочних последица.

Оно што је доживела током престанка дисања описује као "искуство које је немогуће објаснити речима":

- Дословно сам престала да дишем и срушила се. Одједном сам се нашла на огромном отвореном пољу, поред мене је било једно дрво, а у близини мушкарац у белом платну. Иако нисам могла физички да видим људе, осећала сам његову присутност као да га познајем цео живот. Било је то стање чисте еуфорије - рекла је.

Исто искуство, каже, имала је и током другог колапса те ноћи.

- Било је идентично – исто место, исто дрво, иста особа, исти осећај. Мој дечко је рекао да су ми очи биле отворене све време, па знам да то није био сан.

Након година борбе са зависношћу, бескућништвом и бројним хапшењима, Лиза је успела да се отргне пороцима тек 2018. године. Процјењује да је током 15 година зависности потрошила око 40.000 долара. Данас свој опоравак приписује вери и цркви.

- Зависност је као демон који те држи у тамници. Мораш бити јачи од тога - рекла је.

Већ шест година живи у свом дому и брине о три мачке које, како каже, "увек саме пронађу пут до ње". Али оно што јој је најважније јесте поновно зближавање са сином Ајденом, који сада живи с њом и ради у ресторану где и она конобари.

- Када се уселио на Бадње вече прошле године, то је био први пут да живимо заједно. Откако сам трезна, живот ми се променио из корена – не само 180 степени, већ пуних 360. Све је другачије - каже Лиза.

Искуства виђења и осећања "нечега с оне стране" током клиничке смрти и даље су предмет научних расправа. Истраживања показују да мозак може остати активан још неколико тренутака након што срце престане да куца, па чак и показивати краткотрајне изливе активности и до сат времена након престанка дотока кисеоника.

Неки стручњаци зато траже ревизију правила према којима се смрт проглашава након три до пет минута без мождане активности. Други пак тврде да су визије резултат ослобађања кочница у мозгу, што омогућава живописну реинтерпретацију сачуваних сећања.

Важно је направити разлику између клиничке смрти (привремени престанак дисања и/или рада срца, уз могућност реанимације) и мождане смрти – стања у којем више не постоји никаква мождана активност, нити икаква шанса за опоравак, чак и ако срце и даље ради или особа прима вештачко дисање.

Лиза данас води скроман, али миран живот и каже да се свакодневно захваљује на "другој прилици", пише Dailymail.

- Правац којим сам водила свој живот био је самоуништење. Али сада, осећам се као феникс који се подигао из пепела - закључује.