"UMRLA SAM NA NEKOLIKO SEKUNDI i odmah su me vratili u život, ali prizor koji sam tada videla I DALJE ME PROGONI!"

Nekadašnja zavisnica od kokaina, heroina, alkohola i sintetičkih droga, trošila je i do 150 dolara dnevno na svoje poroke. Tokom jednog narkotičkog opijanja iznenada je prestala da diše – sa otvorenim očima – što je šokiralo njenog tadašnjeg dečka koji je pokušao da je oživi. Reanimacija je trajala oko 40 sekundi pre nego što je ponovo došla svesti.

Ipak, te iste noći ponovo se srušila i ponovo prestala da diše. Tek tada je potražila medicinsku pomoć, gde joj je dijagnostikovan respiratorni zastoj – stanje u kojem osoba prestaje da diše, iako srce još uvek kuca.

Prema podacima iz Canadian Medical Association Journala, samo 15,9% pacijenata koji prežive ovakve situacije dožive još pet godina života. Ali Liza tvrdi da je bila među retkima koji su se u potpunosti oporavili – bez ikakvih dugoročnih posledica.

Ono što je doživela tokom prestanka disanja opisuje kao "iskustvo koje je nemoguće objasniti rečima":

- Doslovno sam prestala da dišem i srušila se. Odjednom sam se našla na ogromnom otvorenom polju, pored mene je bilo jedno drvo, a u blizini muškarac u belom platnu. Iako nisam mogla fizički da vidim ljude, osećala sam njegovu prisutnost kao da ga poznajem ceo život. Bilo je to stanje čiste euforije - rekla je.

Isto iskustvo, kaže, imala je i tokom drugog kolapsa te noći.

- Bilo je identično – isto mesto, isto drvo, ista osoba, isti osećaj. Moj dečko je rekao da su mi oči bile otvorene sve vreme, pa znam da to nije bio san.

Nakon godina borbe sa zavisnošću, beskućništvom i brojnim hapšenjima, Liza je uspela da se otrgne porocima tek 2018. godine. Procjenjuje da je tokom 15 godina zavisnosti potrošila oko 40.000 dolara. Danas svoj oporavak pripisuje veri i crkvi.

- Zavisnost je kao demon koji te drži u tamnici. Moraš biti jači od toga - rekla je.

Već šest godina živi u svom domu i brine o tri mačke koje, kako kaže, "uvek same pronađu put do nje". Ali ono što joj je najvažnije jeste ponovno zbližavanje sa sinom Ajdenom, koji sada živi s njom i radi u restoranu gde i ona konobari.

- Kada se uselio na Badnje veče prošle godine, to je bio prvi put da živimo zajedno. Otkako sam trezna, život mi se promenio iz korena – ne samo 180 stepeni, već punih 360. Sve je drugačije - kaže Liza.

Iskustva viđenja i osećanja "nečega s one strane" tokom kliničke smrti i dalje su predmet naučnih rasprava. Istraživanja pokazuju da mozak može ostati aktivan još nekoliko trenutaka nakon što srce prestane da kuca, pa čak i pokazivati kratkotrajne izlive aktivnosti i do sat vremena nakon prestanka dotoka kiseonika.

Neki stručnjaci zato traže reviziju pravila prema kojima se smrt proglašava nakon tri do pet minuta bez moždane aktivnosti. Drugi pak tvrde da su vizije rezultat oslobađanja kočnica u mozgu, što omogućava živopisnu reinterpretaciju sačuvanih sećanja.

Važno je napraviti razliku između kliničke smrti (privremeni prestanak disanja i/ili rada srca, uz mogućnost reanimacije) i moždane smrti – stanja u kojem više ne postoji nikakva moždana aktivnost, niti ikakva šansa za oporavak, čak i ako srce i dalje radi ili osoba prima veštačko disanje.

Liza danas vodi skroman, ali miran život i kaže da se svakodnevno zahvaljuje na "drugoj prilici", piše Dailymail.

- Pravac kojim sam vodila svoj život bio je samouništenje. Ali sada, osećam se kao feniks koji se podigao iz pepela - zaključuje.