Урсули фон дер Лајен прети тежак пораз на суду, незаконито дала Мађарима чак десет милијарди евра?
Европска комисија, посебно председница Урсула фон дер Лајен, могла би да доживи тежак пораз пред Судом Европске уније јер је из политичких разлога 2023. године Мађарској одобрила исплату више од 10 милијарди евра из фондова Европске уније, иако, према мишљењу независног адвоката Суда Европске уније Тамаре Ћапете, није доказано да је Мађарска испунила све услове.
Мађарској је Европска унија раније увела мере блокаде фондова због кршења начела владавине права и поставила услове које мора да испуни како би средства била одмрзнута. Европска комисија је крајем 2023. одлучила да укине суспензију, али Европски парламент сматра да је та одлука била исхитрена и политички мотивисана, јер је Комисији била потребна мађарска подршка у Савету за доношење одлуке о помоћи Украјини. Због тога је Парламент тужио Европску комисију Суду Европске уније.
Предлаже се поништавање - судије у пракси прате мишљења независних адвоката
Тамара Ћапета, као независни адвокат при Суду Европске уније, даје стручно мишљење пре него што Суд донесе коначну пресуду, а судије у пракси често следе таква мишљења. Према саопштењу Суда, она предлаже да се поништи одлука Комисије којом је укинута суспензија исплате средстава Мађарској.
У образложењу се наводи да Комисија не сме да исплати средства из буџета Европске уније држави чланици док потребне законодавне реформе не ступе на снагу и док се ефикасно не примењују. Такође, у свакој одлуци о исплати Комисија мора јасно да докаже да је сваки постављени услов испуњен, како би се заштитили финансијски интереси Уније, омогућио судски надзор и обавестили грађани.
Мађарској одобрена средства 2022. године
Европска комисија је 2022. одобрила десет оперативних програма финансираних из фондова Европске уније у Мађарској, али је суспендовала исплату док та држава не испуни задате захтеве, од којих се део односио на независност правосуђа. У децембру 2023. Комисија је закључила да је Мађарска испунила услове у вези са Повељом, посебно у делу који се тиче независности правосуђа, и укинула је суспензију за повезане програме.
На основу те одлуке, Будимпешта је стекла право на приближно 10,2 милијарде евра из различитих фондова Европске уније.
Европски парламент је 25. марта 2024. поднео тужбу Суду Европске уније, тражећи поништење те одлуке. Парламент тврди да је Комисија прекршила важеће право, направила очигледне грешке у процени, прекршила обавезу образлагања и злоупотребила своја овлашћења.
Чапета оцењује да није спроведена одговарајућа процена реформи
У свом мишљењу, Тамара Ћапета сматра да Комисија, након што је у оквиру својих дискреционих овлашћења утврдила конкретне захтеве које држава чланица мора да испуни, не може дозволити исплату средстава док сви ти услови не буду у потпуности испуњени. Она наводи да је Комисија погрешно применила захтеве наметнуте Мађарској, јер је без адекватног објашњења одобрила исплату пре него што су потребне законодавне реформе ступиле на снагу или почеле да се примењују.
Такође оцењује да Комисија није спровела одговарајућу процену реформи које се односе на независност суда, нити је у довољној мери узела у обзир законодавне измене које би могле да угрозе или неутрализују циљеве реформи које је Мађарска предузела. Сматра и да је Комисија прекршила обавезу образлагања из члана 296. Уговора о функционисању Европске уније, јер није објаснила одступање од захтева утврђених у својим одлукама из 2022. године.
Суд Европске уније још није донео коначну одлуку. У саопштењу се наглашава да Суд није везан мишљењем независног адвоката, чија је улога да потпуно независно предложи правно решење у предмету. Судије сада започињу већање, а пресуда ће бити донета накнадно.
Србија Данас/Јутарњи лист