Дипломатија или коцка са ратом? Пакистан је уложио све - Хоће ли спасити свет од рата САД и Ирана или се игра ватром која може да их уништи?
Улога Пакистана као посредника у сукобу САД и Ирана изненадила је многе. Али можда не би требало... Начелник оружаних снага, фелдмаршал Асим Мунир, наклоњен је америчком председнику Доналду Трампу. Амерички лидер га често назива својим "омиљеним" фелдмаршалом и раније је говорио о томе како Мунир "познаје Иран боље од већине".
Иран није само сусед Пакистана, са којим дели границу од око 900 километара већ, према сопственим тврдњама, има и "братски однос" са дубоким културним и верским везама.
Такође нема америчке ваздухопловне базе. И, за разлику од многих уобичајених посредника у Заливу, још увек није увучен у сукоб, преноси BBC.
Кључно је да је спреман да се умеша - мир између САД и Ирана, према многим извештајима, био би у његовом интересу. Ипак, постављају се питања о томе како се земља уплетена у сукоб са два своја суседа - Авганистаном и Индијом - позиционирала као доносилац мира.
Земља тренутно бомбардује Авганистан, а тензије са Индијом довеле су до страха од нуклеарне ескалације тек прошле године.
Пакистан је до сада ходао по жици између Ирана и САД, размењујући поруке између две стране, угошћујући министре спољних послова из других забринутих муслиманских земаља и позивајући дипломатске телефоне.
Али балансирање није без ризика...
Много тога може да се изгуби
Пакистан је у великој мери зависан од увоза нафте, а велики део долази кроз Ормуски мореуз.
-Пакистан, рекао бих, више него скоро било која друга земља ван Блиског истока има велики утицај на ово. Има заиста убедљив интерес да учини све што може како би допринео напорима за деескалацију, рекао је за BBC Мајкл Кугелман, виши сарадник за Јужну Азију у Атлантском савету.
Пакистанска влада је повећала цену бензина и дизела за око 20 одсто почетком марта и већ је увела мере, укључујући четвородневну радну недељу за државне службенике како би покушали да уштеде гориво.
-Ако се рат настави, економски притисци у Пакистану ће се изузетно повећати, каже Фархан Сидики, професор политичких наука на Институту за пословну администрацију у Карачију.
Постоји и страх од тога шта би ескалација могла да донесе.
У септембру прошле године, Пакистан је потписао одбрамбени пакт са Саудијском Арабијом, сложивши се да ће се свака агресија против било које земље сматрати агресијом против обе.
То је довело до питања о томе шта би Пакистан урадио ако би се Саудијска Арабија придружила рату и позвала се на пакт.
-Проблем за нас је што, ако нас замоле да се придружимо рату на саудијској страни, цела наша западна граница ће бити углавном небезбедна, каже Сидики.
Пакистан је већ у "тоталном рату" са Авганистаном; оптужује авганистанске талибане да крију терористичке групе унутар својих граница, што талибанска влада пориче.
Када је оспорен због свог очигледно контрадикторног става према дипломатији када се примењује на сопствене сукобе, Пакистан је рекао да је годинама покушавао са преговорима који нису донели потребну безбедност.
Али Сидики истиче да отварање још једног фронта није једина брига у случају да Пакистан буде увучен у рат, додајући да постоји и "цена по углед".
У данима након што је врховни вођа Ирана убијен у заједничком америчко-израелском ваздушном нападу, проирански демонстранти су изашли на улице широм Пакистана - неколико њих је убијено, укључујући и оне који су покушали да упадну у амерички конзулат у Карачију.
-Јавно расположење у Пакистану је претежно проиранско. Сигурна сам да су доносиоци одлука у Пакистану били веома осетљиви на то, каже Малеха Лоди, бивша амбасадорка Пакистана у САД, Великој Британији и УН.
Шта могу да добију?
Ту је и питање глобалног положаја Пакистана.
-Пакистан је веома осетљив на критике да нема утицај на глобалној сцени. Не мислим да је то његова главна мотивација за позиционирање како се позиционира, али има везе и са овим, рекао је Кугелман.
-Ово је дипломатија са високим улозима, нема сумње. То је високо ризична и високо награђујућа. Ако успе, наравно, катапултира Пакистан на врх глобалне дипломатске игре, додаје Лоди.
А ако не успе?
Лоди не мисли да ће штета бити превелика.
-Пакистан би и даље изгледао као да је уложио труд у доброј вери. А ако није успело, то није било због недостатка вештина Пакистана, већ зато што имате човека који је страшно хировит и потпуно, потпуно непоуздан, истиче.
Међутим, Кугелман види извесни потенцијал за негативне реакције ако након свих ових спекулација о разговорима, обе стране једноставно наставе ударе са још већом снагом.
-Пакистан би могао бити подложан оптужбама да је био наиван, каже он о том сценарију. "И да је уложен у покушај преговора док су обе стране покушавале да створе простор".
Неконвенционалне дипломатске игре
Није јасно како би се ствари могле одвијати, али оно што је јасно јесте да је Пакистан брзо искористио свој однос са Трампом.
Лоди указује на то да је Пакистан номиновао Трампа за Нобелову награду за мир "као признање за његову одлучну дипломатску интервенцију" током пакистано-индијске кризе 2025. године, и да је Кабул предао САД човека оптуженог за планирање бомбардовања аеродрома у Кабулу током повлачења из Авганистана.
-Пакистан је Трампу донео две ране победе, које су му веома важне. То је покренуло однос и довело до ове нове топлине, рекао је Лоди.
-Спреман је да игра неконвенционалне дипломатске игре, за разлику од Индије, додаје Кугелман.
-Чињеница да су се високи званичници Пакистана потрудили да ласкају председнику, то је заиста помогло њиховој ствари у Вашингтону и учинило Пакистан атрактивнијим посредником и посредником у очима администрације, истиче.
Али однос са Америком није једина адут Пакистана.
-Пакистан је схватио да је заштита најбољи начин за регионалну дипломатију. Свет са којим се сада суочавамо је свет у коме се државе, посебно средње силе, осећају удобније у ангажовању у политици вишеструког сврставања, рекао је Сидики.
-Мислим да је разлог зашто је Пакистан у најбољој позицији да разговара са Ираном тај што не носи перцепцију да је произраелски или чак да је веома проамерички настројен, додаје.
У међувремену, дипломатски састанци се настављају.
Пакистански министар спољних послова Исхак Дар у уторак путује у Кину на позив свог кинеског колеге, Ванг Јија.
Али за Пакистан и даље постоје велика питања, и обезбеђивање мировног споразума је мала шанса.
-Будимо прилично јасни, шансе за договор нису толико велике с обзиром на то колико неповерења постоји између Американаца и Иранаца и колико су максимални захтеви и са америчке и са иранске стране, рекао је Кугелман.
-Мислим да је та једначина најтежа коју ће Пакистан морати да размотри ако његови тренутни планови не успеју, закључује.
Све најновије информације о ситуацији на Блиском истоку пратите у нашем специјалном блогу.