Војска је већ ту, Гренланд би могао да "падне": Трампу прети ВОЈНИ СУД због импулсивних потеза - Европа гледа само у једном правцу

Амерички председник Доналд Трамп жели Гренланд под сваку цену, а иако делује да је управо куповина највећег светског острва уједно и његова примарна опција, на столу је и она војна. 

Трамп је раније већ запретио да ће војно узети Гренланд, а сада је напао Европу новим тарифама.

Трамп је запретио увођењем царина од 10% за осам европских земаља које се противе америчкој контроли над Гренландом.

 У суботу је рекао да ће тарифе од 10% ступити на снагу 1. фебруара за Данску, Норвешку, Шведску, Француску, Немачку, Британију, Холандију и Финску, а да ће оне порасти 1. јуна на 25% и наставити да расту - све док не дође до “споразума” о продаји Гренланда. Европа сада отворено расправља о одмазди у виду тарифа, санкција, па чак и трговинској "базуки", а пакет контрамера ЕУ у виду царина аутоматски ће ступити на снагу 6. фебруара уколико не буде постигнут договор са Вашингтоном, рекли су извори Ројтерса.

Куповина Гренланда могла би Трампа да кошта око 700 милијарди долара, према недавној процени, а у смислу површине то би могла да буде највећа трансакција некретнина у историји, цени “Волстрит журнал” (WSJ).

Да ли ће овако "пасти" Гренланд

Гренланд је највеће светско острво и скоро је три пута веће од целог Балкана. “Кронен цајтунг” пише да би Трамп могао добити острво без насиља.

- Договор се неће правити са Копенхагеном, већ директно са 57.000 Гренланђана. Ако Трамп сваком Гренланђанину понуди 100.000 долара (укупно шест милијарди долара), уз америчко држављанство и пуну аутономију попут оне коју има Порторико, могли би да убеде чак и најватреније присталице независности Гренланда. Порторико је шест пута гласао о независности, а чак и у најбољем резултату до сада, 2024. године, само 12% бирача гласало је за отцепљење од САД - наводи аустријски лист.

Сматра се да је насилни покушај преузимања Гренланда од стране Америке мало вероватан. Али, Трамп држи све опције отворене, што даље потеже питање шта би Европа могла да уради уколико дође до најгорег сценарија.

Шачица војника на највећем острву на свету

Европа би могла да распореди своје снаге, како је већ затражио Гренланд, рекла је “Индипенденту” Шенон Бринкет, предавач међународних односа са Универзитета Саншајн Коаст. Крајем прошле недеље, само неколико сати након неуспелог самита о Гренланду, прве специјалне снаге и извиђачке трупе из Европе стигле су током ноћи на острво. 

Данска влада је већ проширила своје војно присуство на острву и покренула је операцију “Арктичка издржљивост” у сарадњи са савезницима, укључујући Француску, Немачку, Норвешку и Шведску. Начелник Арктичке војне команде, дански генерал-мајор Сорен Андерсен рекао је да је више од 200 војника тренутно стационирано на Гренланду и потврдио да авиони ратног ваздухопловства патролирају источном обалом тог арктичког острва.

Док се немачки извиђачки тим од 13 припадника за вежбу изненада вратио у земљу, након што је Трамп најавио царине за државе које су послале војнике на Гренланд, Бринкет је оценила да слање 50-100 европских војника на Гренланд и није баш показивање снаге.

Војска је већ ту, Гренланд би могао да "падне":- Шачица војника да покривају подручја величине Швајцарске - рекла је она.

Гренланд је у НАТО савезу преко Данске, а у случају америчког напада, Алијанса би се нашла на озбиљном тесту. Јер, према чувеном Члану 5, напад на једну сматра се нападом на све чланице савеза. САД су најмоћнија чланица НАТО и све се више прича о распаду савеза - укључујући Русију - или одласку неких чланица.

- Свакако би то ослабило његову репутацију и паралисало га на неко време - рекла је Бринкет.

Шта Европа може да уради

Европски медији изнели су различите могућности којима би Стари континент могао да одговори на амерички изазов, преноси Eurotopics.net.

• Уједињенији став и примање Гренланда у ЕУ: “Притисак САД показао је да би Гренланд у случају раскида са Данском био превише рањив и изолован. Гренланд мора да стекне већу контролу над сопственом економијом и да настави дијалог са Данском о развоју самоуправе. Такође препоручујемо поновно покретање дебате о приступању Гренланда ЕУ. Као што ЕУ у будућности може да допринесе очувању суверенитета Украјине, тако би и чланство Гренланда у ЕУ имало значајан утицај”, пише “Берлингске”, један од најстаријих листова у Данској
• Остале чланице НАТО треба да делују пре САД: “Ако би ЕУ, Британија и Канада - све чланице НАТО - послале бродове, авионе и трупе на Гренланд на позив Данске, непријатељско преузимање од стране САД постало би изузетно тешко - ако не и немогуће”, наводи Сме, водећи либерални дневни лист у Словачкој
   
• Ресетовање односа са САД: “ЕУ мора имати храбрости да преиспита своје односе са САД - као што је то учинила 2019. са новом доктрином према Кини. Суочена са америчким партнером који по питању Гренланда делује као противник, ЕУ мора себе да види као силу и да као таква предузме јасне кораке”, пише француски “Ле Монде”
• НАТО одбрана: “Ла Република” отвара питање шта ће Алијанса да уради уколико САД крену да насилно преузму острво. Гренланд нема своју војску и за његову одбрану је задужена Данска, чија је војска далеко мања од америчке. Није јасно како би остале чланице НАТО реаговале ако би САД одлучиле да насилно преузму контролу над острвом, нити да ли би притекле Данској у помоћ. Војни сукоб између САД и било које европске силе вероватно био један од најкраћих ратова у историји. Немачки министар спољних послова Јохан Вадефул рекао је прошле недеље да, “пошто је Данска чланица НАТО, савез ће у принципу такође бранити Гренланд”. Вашингтон већ има широк војни приступ на Гренланду, према споразуму из 1951

"Трамп би могао да заврши на војном суду"

“Сан Франциско кроникл” пише да би Трамп због своје “опсесије Гренландом” могао да заврши пред војним трибуналом.

- Ако би Трампова претња да припоји Гренланд икада постала стварна наредба - то би било противзаконито и он би био подложан војном трибуналу у САД - наводи лист.

- Канада, Данска и Америка су НАТО савезници, правно обавезани према међународном праву уговором који је ратификовао Сенат и који у САД има пуну снагу закона. Поступање америчке војске по наређењу да "анектира" једну НАТО савезницу - силом, застрашивањем или на било који други начин - било би очигледно незаконито, кривично дело кажњиво по закону - додаје се.