Vojska je već tu, Grenland bi mogao da "padne": Trampu preti VOJNI SUD zbog impulsivnih poteza - Evropa gleda samo u jednom pravcu

Američki predsednik Donald Tramp želi Grenland pod svaku cenu, a iako deluje da je upravo kupovina najvećeg svetskog ostrva ujedno i njegova primarna opcija, na stolu je i ona vojna. 

Tramp je ranije već zapretio da će vojno uzeti Grenland, a sada je napao Evropu novim tarifama.

Tramp je zapretio uvođenjem carina od 10% za osam evropskih zemalja koje se protive američkoj kontroli nad Grenlandom.

 U subotu je rekao da će tarife od 10% stupiti na snagu 1. februara za Dansku, Norvešku, Švedsku, Francusku, Nemačku, Britaniju, Holandiju i Finsku, a da će one porasti 1. juna na 25% i nastaviti da rastu - sve dok ne dođe do “sporazuma” o prodaji Grenlanda. Evropa sada otvoreno raspravlja o odmazdi u vidu tarifa, sankcija, pa čak i trgovinskoj "bazuki", a paket kontramera EU u vidu carina automatski će stupiti na snagu 6. februara ukoliko ne bude postignut dogovor sa Vašingtonom, rekli su izvori Rojtersa.

Kupovina Grenlanda mogla bi Trampa da košta oko 700 milijardi dolara, prema nedavnoj proceni, a u smislu površine to bi mogla da bude najveća transakcija nekretnina u istoriji, ceni “Volstrit žurnal” (WSJ).

Da li će ovako "pasti" Grenland

Grenland je najveće svetsko ostrvo i skoro je tri puta veće od celog Balkana. “Kronen cajtung” piše da bi Tramp mogao dobiti ostrvo bez nasilja.

- Dogovor se neće praviti sa Kopenhagenom, već direktno sa 57.000 Grenlanđana. Ako Tramp svakom Grenlanđaninu ponudi 100.000 dolara (ukupno šest milijardi dolara), uz američko državljanstvo i punu autonomiju poput one koju ima Portoriko, mogli bi da ubede čak i najvatrenije pristalice nezavisnosti Grenlanda. Portoriko je šest puta glasao o nezavisnosti, a čak i u najboljem rezultatu do sada, 2024. godine, samo 12% birača glasalo je za otcepljenje od SAD - navodi austrijski list.

Smatra se da je nasilni pokušaj preuzimanja Grenlanda od strane Amerike malo verovatan. Ali, Tramp drži sve opcije otvorene, što dalje poteže pitanje šta bi Evropa mogla da uradi ukoliko dođe do najgoreg scenarija.

Šačica vojnika na najvećem ostrvu na svetu

Evropa bi mogla da rasporedi svoje snage, kako je već zatražio Grenland, rekla je “Indipendentu” Šenon Brinket, predavač međunarodnih odnosa sa Univerziteta Sanšajn Koast. Krajem prošle nedelje, samo nekoliko sati nakon neuspelog samita o Grenlandu, prve specijalne snage i izviđačke trupe iz Evrope stigle su tokom noći na ostrvo. 

Danska vlada je već proširila svoje vojno prisustvo na ostrvu i pokrenula je operaciju “Arktička izdržljivost” u saradnji sa saveznicima, uključujući Francusku, Nemačku, Norvešku i Švedsku. Načelnik Arktičke vojne komande, danski general-major Soren Andersen rekao je da je više od 200 vojnika trenutno stacionirano na Grenlandu i potvrdio da avioni ratnog vazduhoplovstva patroliraju istočnom obalom tog arktičkog ostrva.

Dok se nemački izviđački tim od 13 pripadnika za vežbu iznenada vratio u zemlju, nakon što je Tramp najavio carine za države koje su poslale vojnike na Grenland, Brinket je ocenila da slanje 50-100 evropskih vojnika na Grenland i nije baš pokazivanje snage.

Vojska je već tu, Grenland bi mogao da "padne":- Šačica vojnika da pokrivaju područja veličine Švajcarske - rekla je ona.

Grenland je u NATO savezu preko Danske, a u slučaju američkog napada, Alijansa bi se našla na ozbiljnom testu. Jer, prema čuvenom Članu 5, napad na jednu smatra se napadom na sve članice saveza. SAD su najmoćnija članica NATO i sve se više priča o raspadu saveza - uključujući Rusiju - ili odlasku nekih članica.

- Svakako bi to oslabilo njegovu reputaciju i paralisalo ga na neko vreme - rekla je Brinket.

Šta Evropa može da uradi

Evropski mediji izneli su različite mogućnosti kojima bi Stari kontinent mogao da odgovori na američki izazov, prenosi Eurotopics.net.

• Ujedinjeniji stav i primanje Grenlanda u EU: “Pritisak SAD pokazao je da bi Grenland u slučaju raskida sa Danskom bio previše ranjiv i izolovan. Grenland mora da stekne veću kontrolu nad sopstvenom ekonomijom i da nastavi dijalog sa Danskom o razvoju samouprave. Takođe preporučujemo ponovno pokretanje debate o pristupanju Grenlanda EU. Kao što EU u budućnosti može da doprinese očuvanju suvereniteta Ukrajine, tako bi i članstvo Grenlanda u EU imalo značajan uticaj”, piše “Berlingske”, jedan od najstarijih listova u Danskoj
• Ostale članice NATO treba da deluju pre SAD: “Ako bi EU, Britanija i Kanada - sve članice NATO - poslale brodove, avione i trupe na Grenland na poziv Danske, neprijateljsko preuzimanje od strane SAD postalo bi izuzetno teško - ako ne i nemoguće”, navodi Sme, vodeći liberalni dnevni list u Slovačkoj
   
• Resetovanje odnosa sa SAD: “EU mora imati hrabrosti da preispita svoje odnose sa SAD - kao što je to učinila 2019. sa novom doktrinom prema Kini. Suočena sa američkim partnerom koji po pitanju Grenlanda deluje kao protivnik, EU mora sebe da vidi kao silu i da kao takva preduzme jasne korake”, piše francuski “Le Monde”
• NATO odbrana: “La Republika” otvara pitanje šta će Alijansa da uradi ukoliko SAD krenu da nasilno preuzmu ostrvo. Grenland nema svoju vojsku i za njegovu odbranu je zadužena Danska, čija je vojska daleko manja od američke. Nije jasno kako bi ostale članice NATO reagovale ako bi SAD odlučile da nasilno preuzmu kontrolu nad ostrvom, niti da li bi pritekle Danskoj u pomoć. Vojni sukob između SAD i bilo koje evropske sile verovatno bio jedan od najkraćih ratova u istoriji. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful rekao je prošle nedelje da, “pošto je Danska članica NATO, savez će u principu takođe braniti Grenland”. Vašington već ima širok vojni pristup na Grenlandu, prema sporazumu iz 1951

"Tramp bi mogao da završi na vojnom sudu"

“San Francisko kronikl” piše da bi Tramp zbog svoje “opsesije Grenlandom” mogao da završi pred vojnim tribunalom.

- Ako bi Trampova pretnja da pripoji Grenland ikada postala stvarna naredba - to bi bilo protivzakonito i on bi bio podložan vojnom tribunalu u SAD - navodi list.

- Kanada, Danska i Amerika su NATO saveznici, pravno obavezani prema međunarodnom pravu ugovorom koji je ratifikovao Senat i koji u SAD ima punu snagu zakona. Postupanje američke vojske po naređenju da "anektira" jednu NATO saveznicu - silom, zastrašivanjem ili na bilo koji drugi način - bilo bi očigledno nezakonito, krivično delo kažnjivo po zakonu - dodaje se.