ВРАТИ СЕ, ГАДАФИ, СВЕ ТИ ЈЕ ОПРОШТЕНО: "Арапско пролеће" - шта је донела деценија након револуције (ВИДЕО)
"Арапско пролеће" није донело оно чему се протестанти надали
У децембру 2010. године, туниски улични продавац Мухамед Базизи запалио се у знак протеста испред владине канцеларије у мало познатом граду Сиди Бузид. За неколико дана, његов чин пркоса покренуо је револуционарни покрет који се промешколио Блиским Истоком и Северном Африком, свргавајући неке дугогодишње ауторитарне режиме.
ПАС КОЈИ МОЖЕ ДА НАЊУШИ КОРОНУ: Свет медицине остао у шоку
ИВАН ЈЕ СТИГАО ИЗ РУСИЈЕ АЛИ НИКО НЕ ЗНА КАКО: Мистерија коју цела Енглеска не успева да реши
БАКА ОД 104 ГОДИНЕ ПРЕЖИВЕЛА КОРОНУ: Њена прича је све шокирала (ВИДЕО)
Осврћући се уназад, устанци, познатији као Арапско пролеће, донели су скромне политичке, социјалне и економске добитке за неке од становника региона. Али они су такође изазвали стравично и трајно насиље, масовно расељавање и погоршање репресије у деловима региона. Како су се животи оних у шест жаришта арапског пролећа - Бахреину, Египту, Либији, Сирији, Тунису и Јемену - променили, у добру или у злу, од преокрета започетог пре деценију?
Демонстранте су мотивисали многи фактори, али аналитичари кажу да је заједничка тема била залагање за достојанство и људска права. У многим земљама су верске тензије такође играле значајну улогу. На пример, исламистичке странке су добиле власт у некада секуларном Тунису и Египту (иако само привремено у другом). У међувремену, дубоке секташке поделе помогле су да се покрену антивладини покрети у Бахреину, Сирији и Јемену. Само је Тунис направио трајни помак ка демократији, док се Египат повукао, а Либија, Сирија и Јемен спирале у дуготрајне грађанске ратове.
Многи људи на Блиском истоку борили су се финансијски због пада цена нафте, велике незапослености и корупције међу политичким елитама које су, између осталих разлога, успевале на рачун обичних грађана. Стопе сиромаштва биле су високе, посебно у руралним областима. Ни у једној земљи се животни стандард није значајно побољшао од револуција, а чак је и опао у подручјима разореним сукобима.
Многе побуне водили су студенти и други млади људи фрустрирани владином корупцијом и недостатком економских прилика. Незапосленост младих у региону и даље је највиша на свету и погоршала се у неколико земаља, што је у неким случајевима подстакло протесте.
Слобода штампе у региону данас је гора него у годинама пре побуне. Многе владе агресивно су радиле на сузбијању било какве критике у медијима, а страни и локални новинари чешће ће бити затворени, убијени или им ће рад бити цензуриран од њихових вршњака у већини других региона света. Египат је постао један од најбољих светских затворника новинара откако је председник Абдел Фатах ал-Сиси преузео власт 2013. године.
Грађански ратови након устанка у Либији, Сирији и Јемену изазвали су масовно расељавање. У многим случајевима стране војне интервенције су погоршале насиље и неред. Само сукоб у Сирији створио је више од пет милиона регистрованих избеглица и преко шест милиона интерно расељених људи.
Интернет и друштвени медији били су витални алат за мобилизацију демонстраната Арапског прољећа и документовање неких владиних неправди. У годинама које су уследиле, земље попут Египта стегле су контролу над сајбер простором ограничавањем приступа Интернету, доношењем закона који олакшавају цензуру и затварањем људи због њихових антивладиних постова на мрежи. Само је Тунис повећао слободу интернета, посебно заштитом слободе изражавања и штампе према свом уставу из 2014. године.
Неке земље, попут Туниса, покушале су да одговоре на позиве протестаната за бољим управљањем, укључујући стварањем агенција за борбу против корупције и новим законима за заштиту узбуњивача. Међутим, корупција и даље траје и погоршава се широм региона. Нарочито је застрашујуће у земљама које је решио грађански рат.
Равноправност полова није била примарни фокус Арапског пролећа, али жене су преузеле водећу улогу у протестима упркос претњи родно заснованим насиљем. Током последње деценије, неке земље су забележиле благи пораст заступљености жена у влади, али генерално је регион мало учинио на побољшању статуса жена. Ипак, у земљама, укључујући Египат и Тунис, жене више говоре против неправди са којима се суочавају.
Почетну еуфорију после свргавања вишедеценијског режима недуго псоле одласка са власти Моамера Гадафија, у Либији сменила жал за пуковником, пренели су медији. Док су се сукобљене власти и милиције боре за контролу над распарчаном земљом, богатом нафтом, житељи Триполија су били исцрпљени несташицама струје, растом цена и недостатком новца. Либија је нестабилна, при чему политичке и војне ривалске снаге саботирале одрживу државу и боре се против џихадиста.
- Нерадо ово кажем, али живели смо боље под претходним режимом - навео је тада 42-годишњи фармацеут Фејза ел Нас за агенцију АФП, додајући да данас Либијци сатима чекају испред банака не би ли измолили нешто сопственог новца, док је све троструко скупље.
Вести из Сирије, Ирака, Јемена и Либије прочитати ОВДЕ.