VRATI SE, GADAFI, SVE TI JE OPROŠTENO: "Arapsko proleće" - šta je donela decenija nakon revolucije (VIDEO)
"Arapsko proleće" nije donelo ono čemu se protestanti nadali
U decembru 2010. godine, tuniski ulični prodavac Muhamed Bazizi zapalio se u znak protesta ispred vladine kancelarije u malo poznatom gradu Sidi Buzid. Za nekoliko dana, njegov čin prkosa pokrenuo je revolucionarni pokret koji se promeškolio Bliskim Istokom i Severnom Afrikom, svrgavajući neke dugogodišnje autoritarne režime.
PAS KOJI MOŽE DA NANJUŠI KORONU: Svet medicine ostao u šoku
IVAN JE STIGAO IZ RUSIJE ALI NIKO NE ZNA KAKO: Misterija koju cela Engleska ne uspeva da reši
BAKA OD 104 GODINE PREŽIVELA KORONU: Njena priča je sve šokirala (VIDEO)
Osvrćući se unazad, ustanci, poznatiji kao Arapsko proleće, doneli su skromne političke, socijalne i ekonomske dobitke za neke od stanovnika regiona. Ali oni su takođe izazvali stravično i trajno nasilje, masovno raseljavanje i pogoršanje represije u delovima regiona. Kako su se životi onih u šest žarišta arapskog proleća - Bahreinu, Egiptu, Libiji, Siriji, Tunisu i Jemenu - promenili, u dobru ili u zlu, od preokreta započetog pre deceniju?
Demonstrante su motivisali mnogi faktori, ali analitičari kažu da je zajednička tema bila zalaganje za dostojanstvo i ljudska prava. U mnogim zemljama su verske tenzije takođe igrale značajnu ulogu. Na primer, islamističke stranke su dobile vlast u nekada sekularnom Tunisu i Egiptu (iako samo privremeno u drugom). U međuvremenu, duboke sektaške podele pomogle su da se pokrenu antivladini pokreti u Bahreinu, Siriji i Jemenu. Samo je Tunis napravio trajni pomak ka demokratiji, dok se Egipat povukao, a Libija, Sirija i Jemen spirale u dugotrajne građanske ratove.
Mnogi ljudi na Bliskom istoku borili su se finansijski zbog pada cena nafte, velike nezaposlenosti i korupcije među političkim elitama koje su, između ostalih razloga, uspevale na račun običnih građana. Stope siromaštva bile su visoke, posebno u ruralnim oblastima. Ni u jednoj zemlji se životni standard nije značajno poboljšao od revolucija, a čak je i opao u područjima razorenim sukobima.
Mnoge pobune vodili su studenti i drugi mladi ljudi frustrirani vladinom korupcijom i nedostatkom ekonomskih prilika. Nezaposlenost mladih u regionu i dalje je najviša na svetu i pogoršala se u nekoliko zemalja, što je u nekim slučajevima podstaklo proteste.
Sloboda štampe u regionu danas je gora nego u godinama pre pobune. Mnoge vlade agresivno su radile na suzbijanju bilo kakve kritike u medijima, a strani i lokalni novinari češće će biti zatvoreni, ubijeni ili im će rad biti cenzuriran od njihovih vršnjaka u većini drugih regiona sveta. Egipat je postao jedan od najboljih svetskih zatvornika novinara otkako je predsednik Abdel Fatah al-Sisi preuzeo vlast 2013. godine.
Građanski ratovi nakon ustanka u Libiji, Siriji i Jemenu izazvali su masovno raseljavanje. U mnogim slučajevima strane vojne intervencije su pogoršale nasilje i nered. Samo sukob u Siriji stvorio je više od pet miliona registrovanih izbeglica i preko šest miliona interno raseljenih ljudi.
Internet i društveni mediji bili su vitalni alat za mobilizaciju demonstranata Arapskog proljeća i dokumentovanje nekih vladinih nepravdi. U godinama koje su usledile, zemlje poput Egipta stegle su kontrolu nad sajber prostorom ograničavanjem pristupa Internetu, donošenjem zakona koji olakšavaju cenzuru i zatvaranjem ljudi zbog njihovih antivladinih postova na mreži. Samo je Tunis povećao slobodu interneta, posebno zaštitom slobode izražavanja i štampe prema svom ustavu iz 2014. godine.
Neke zemlje, poput Tunisa, pokušale su da odgovore na pozive protestanata za boljim upravljanjem, uključujući stvaranjem agencija za borbu protiv korupcije i novim zakonima za zaštitu uzbunjivača. Međutim, korupcija i dalje traje i pogoršava se širom regiona. Naročito je zastrašujuće u zemljama koje je rešio građanski rat.
Ravnopravnost polova nije bila primarni fokus Arapskog proleća, ali žene su preuzele vodeću ulogu u protestima uprkos pretnji rodno zasnovanim nasiljem. Tokom poslednje decenije, neke zemlje su zabeležile blagi porast zastupljenosti žena u vladi, ali generalno je region malo učinio na poboljšanju statusa žena. Ipak, u zemljama, uključujući Egipat i Tunis, žene više govore protiv nepravdi sa kojima se suočavaju.
Početnu euforiju posle svrgavanja višedecenijskog režima nedugo psole odlaska sa vlasti Moamera Gadafija, u Libiji smenila žal za pukovnikom, preneli su mediji. Dok su se sukobljene vlasti i milicije bore za kontrolu nad rasparčanom zemljom, bogatom naftom, žitelji Tripolija su bili iscrpljeni nestašicama struje, rastom cena i nedostatkom novca. Libija je nestabilna, pri čemu političke i vojne rivalske snage sabotirale održivu državu i bore se protiv džihadista.
- Nerado ovo kažem, ali živeli smo bolje pod prethodnim režimom - naveo je tada 42-godišnji farmaceut Fejza el Nas za agenciju AFP, dodajući da danas Libijci satima čekaju ispred banaka ne bi li izmolili nešto sopstvenog novca, dok je sve trostruko skuplje.
Vesti iz Sirije, Iraka, Jemena i Libije pročitati OVDE.