Заљубљени као и првог дана, шетају пустим улицама: Једини мештани села су двоје осамдесетогодишњака!

Брачни пар Синфороса Санчо и Хуан Мартин Коломер једини су становници села Естреја у Шпанији. Ово двоје осамдесетогодишњака већ 30 година живе у том селу на истоку Шпаније, које је некада имало 200 становника.

- Одувек смо живели овако. Када је хладно, заложиш ватру. Спавамо испод ћебади. Овде смо, имамо кокошке, зечеве, земљу и сналазимо се. Сви су отишли, ми смо једине будале које су остале - нашалила се Синфороса (85), седећи на степеништу пусте локалне школе.

Становници су почели да напуштају то село и околна места у потрази за послом по завршетку грађанског рата 1939. године, остављајући за собом област двоструко већу од Белгије која би могла да постане најмање насељена регија у Европској унији.

Винсенте, син Хуана Мартина и Синфоросе, последње је дете које је живело у том селу. Он је морао да иде у оближње место у школу јер је његова затворена пошто је село напустио и наставник.

- Ако нема деце, нема ни живота - каже Хуан Мартин (84).

Овај брачни пар живи са око 1.200 евра пензије месечно. Имају зечеве, кокошке, јаја, а у оближњем граду купују другу храну коју кувају на плинском шпорету или ватри.

Струјом се снабдевају преко соларних панела, фиксну телефонску линију немају, а мобилног сигнала има само на гробљу.

Друштво им не недостаје, а иако имају кућу у оближњој Вијафранки, тамо иду само како би посетили сина Винсентеа и његову породицу.

- Одрасли смо у самоћи и нама се свиђа тако. Без нас, Естреја ће умрети - каже Хуан Мартин и додаје да не очекује да ће било ко живети као они у будућности.