Земљотреси од Токија до Балкана: Како нам искуства Јапана могу помоћи у смањењу ризика и заштити становништва?

Стручњаци подсећају да се Јапан налази на споју четири тектонске плоче, због чега се тло готово непрестано помера. Управо та геолошка позиција чини државу једним од најактивнијих сеизмичких подручја на планети. Највећи ризик носе регије Тохоку, Хокаидо и остали приобални делови земље, где су јачи потреси најчешћи.

Тохоку, североисточна регија Хоншуа, дуго је позната по природним лепотама, али и по сеизмичкој нестабилности. Управо је ова област била епицентар разорног земљотреса и цунамија 11. марта 2011. године, који је однео више од 15.000 живота и проузроковао катастрофу у нуклеарној електрани Фукушима. Последице тог потреса и данас се осећају: обнова уништених градова и села још траје, док локално становништво с великом пажњом прати сеизмичке активности. 

Тохоку је постао симбол отпорности Јапана – пример како земља балансира између живота са природом и научене лекције из трагедије.

Земљотреси нису равномерно распоређени. Поред Тохокуа, сеизмички активна подручја укључују Кансаи и Канто регије, где се налазе градови као што су Осака, Кобе и Токио. Историја показује да су снажни потреси попут Кобе 1995. године, који је однео преко 6.000 живота, и Велики Канто потрес 1923. године, са више од 140.000 жртава, део дугог низа катастрофа које обликују јапанску свест и културу.

Упркос сталној опасности, Јапан је развио најнапреднији систем за рано упозоравање на земљотресе. Становници преко мобилних телефона, телевизије и радија добијају упозорења чак неколико секунди пре удара, што је у кризним ситуацијама довољно времена да се склону на безбедно. Зграде и инфраструктура пројектоване су тако да издрже јаке потресе, а у школама и јавним установама редовно се одржавају вежбе евакуације.

Иако се становници Јапана навикли на стално подрхтавање тла, званичници упозоравају да опрез никада не сме да попусти. Научници истичу да је питање када, а не да ли, земљу поново може погодити снажан потрес. Због тога Јапан непрестано унапређује своје системе праћења и технологије градње, припремајући се за будуће изазове које носи живот на једној од најнемирнијих тачака планете.

На Балкану земљотреси су такође присутни, иако обично слабијег интензитета. Преглед најугроженијих подручја на Балкану:

• Грчка и северна Македонија

Грчка је једна од најактивнијих земаља Европе када је реч о земљотресима.

Слично је и са северном Македонијом, где су јачи потреси, иако ређи, забележени нарочито у регионима око Скопља и Охрида.

•  Албанија

Јонска и Драчка област су сеизмички најактивнија подручја.

Забележени су снажни потреси, посебно у Драчу, који је више пута уништавао град кроз историју.

•   Хрватска

Најугроженија је загорска и далматинска регија, укључујући и подручје око Задра, Сплита и Карловца.

Загреб и околина су такође сеизмички активни, што је показао разорни потрес 2020. године.

Важно је одмах разјаснити: земљотресе не можемо спречити, јер они настају природним кретањем тектонских плоча. Али Балкан, као и све сеизмички активне регије, може значајно смањити штету и последице кроз припрему, планирање и едукацију.

Србија Данас/А.Р.