Девојка и момак ПОБЕГЛИ у шуму, нашао их ОТАЦ, а онда је ПАЛА КРВ: Прича због које Војвођани верују у духове

Веровање да на свету постоји нека мистериозна сила која управља људима и њиховим животима, од давнина је било укорењено у народу. Ти првобитни облици веровања попут оних да је грмљавина бес и гнев великих сила, те да на празнике не ваља ништа са иглом радити јер може донети зло у кућу, задржали су се и до данас у појединим срединама у Војводини.

Док већина мештана урбаних средина не верује у натприродне моћи, у појединим руралним подручјима још увек постоје "даровите" особе које вам могу видети будућност гледањем у шољу "салити" страх помоћу олова "наместити" желудац додиривањем шаке.

Најмистериознија прича која води преко Баната, па све до Трансилваније у Румунији јесте она о чувеном грофу Дракули. Прича о тајанственом дворцу Бран који је послужио као инспирација Брему Стокеру за писање романа Дракула, још увек многима леди крв у жилама.

Још се памти прича младића из једног банатског села који је враћајући се у касним вечерњим сатима, друмским путем у близини граничног румунског прелаза, како је видео створење са великим зубима и црним плаштом. Младић је уверавао људе да је створење трчало преко њива ка Румунији. Иако му многи нису веровали, те мислили да је створење плод његове бујне маште, друмски пут се годинама избегавао, а народ се плашио да ноћу иде том стазом. Дракулин дворац –средњовековно утврђење први пут се помиње крајем 14. века када је краљ Лајош И Анжујски дозволио Саксонцима да се подигне цитадела-град утврђење, да би у 15.веку био у валсништву деде Влада Цепеша (Мирче Старији).Влад Цепеш који је важио за немилосрдног владара тако што је своје непријатеље набијао на колац, био је окрутан према свима који би му се на неки начин замерили.

Лоредана Георге из Ритишева, чије породично порекло води из Румуније из области Аргес, испричала је да се многи митови и легенде везују за грофа Дракулу и дворац Бран који је постао светска туристичка атракција.

- Стокер који никада није посетио дворац у Румунији толико је веродостојно писао о овом утврђењу да стичете утисак да се заиста ради о овом замку. Људи који живе овде раније су веровали у фантазије, сада је нешто мање изражене, али постоје митови који кажу да је Влад толико био окрутан да је добио надимак Набијача, јер је набијао непријатеље на колац, па чак и своје слуге уколико нису биле покорне. Дворац изазива страх када га видите, препун је малих одаја, ходника, у њему се налази око 60 соба - рекла је Лоредана.

Она додаје да се у Румунији верује у духове. Када неко умре сматра се да његова душа лута. Посебно је изражено веровање у проклетство за које се везује прича о једном богатом властодршцу чија се ћерка заљубила у слугу.

- То је била забрањена љубав, девојка и младић су побегли у шуму, а тамо их је нашао њен отац који је монструозно убио младића док је девојка то посматрала. Отац је умро, а на његову породицу бачено је проклетство. Људи и данас верују да је проклетство присутно, па када им не иде у животу сматрају да су због нечег уклети - испричала нам је Лоредана.

Често, у животним недаћама, неприликама и болестима, људи сматрају да им "неко ради о глави" и да се те нечасне силе морају некако отерати. Шта значи саливање страха, намештање желуца и како се то будућност може видети у шољи кафе, открила је млађа женска особа која је неколико пута одлазила код жене која салива страх.

Мало војвођанско село изнедрило је највећег боема: Ово је прича о легендарном Ђури Јакшићу

- Није ми ишло у животу, често сам била болешљива и више нисам знала шта да радим. За ту бабу сам чула да ради са оловом, а живи у једном селу у средњем Банату. Обично се такве услуге не наплаћују, оставиш јој колико желиш. Када ме је видела одмах је знала да имам пуно проблема. Узела је олово, истопила га, а онда га "салила" са водом. Почели су неки чудни облици да се стварају, рекла ми је да се овај рутуал ради неколико пута. Не знам да ли да верујем или не, али мени је помогло - испричала је жена која верује у "саливање страха".

Намештање желуца, или опасивање, радила је покојна Даринка Т. из Баната и због свог "дара" често је имала посетиоце.

Нова Црња изнедрила је велика имена из света глуме, књижевности, спорта: Ово је прича о њима (ФОТО)

- Даринка је то радила тако што ти узме шаку, па између палца и кажипрста намешта и помера као неку куглицу. То се некада радило, тако су људи намештали желудац. Та иста жена знала је да гледа и у шољу, па су јој жене из свих крајева Србије долазиле. Посматрала је фигуре у шољи и тумачила их. Знала је да препозна добре и лоше фигуре, а често су јој долазили они који су имали љубавних проблема - испричала је жена која верује да се неке ствари могу предвидети.

Често су паганска веровања одраз људског неразумевања. Сваки народ у свом фолклору има неке облике празноверја. У Банату се и даље верује да су црне птице злослутнице, па када се виде гавранови како облећу око куће, верује се да ће неко ту умрети. Исто важи и за црну мачку, ако вам пређе пут, требало би пљунути, па се вратити три корака у назад. Народ у Банату поштује велике празнике, кад је црвено слово не ваља радити по кући, шити, прати, а неко каже – не ваља се ни купати, нити косу прати. Како би им година била родна многи ратари током великих хришћанских празника не одлазе у поље, тога дана се одмара , да "зло не чује". Жене недељом не перу веш, а ако у кући има беба, не би требало њен веш простирати по мраку. Такође се верује да се вода у којој се беба купа не пролива одмах, него тек дан после.

Колико год сујеверје сматрали ирационалним које се заснива на деловању које није поткрепљено чињеницама и узрочно –последичним везама, људи и у 21. веку склони су сујеверју, то је потврдила и  професор књижевности Милена Живков.

- У нашем народу постоји много ритуала који се и данас обавља. Један од њих је да се млада преноси преко прага након венчања, јер се веровало да су на прагу духови предака које не треба увредити. Млада баца сито преко крова и мора да га пребаци, јер ако се врати, веровало се да ће се и она вратити у родитељску кућу.

- Многи од ових обичаја тичу се особа која пролазе кроз иницијацију - прелазак из једне фазе у другу - рођење, венчање, смрт јер су тада најостељивији и најподложнији утицају нечистих сила. Постоји веровање да кад се подиже темељ куће треба заклати петла или кад се подиже кров за највишу греду везују се кошуља и пешкир који се после поклоне мајсторима. О свим овим обичајима, ритуалима, предањима сведочи и наша богата народна књижевност - каже Живков.

Колико год приче о грофу Дракули, саливању страха и бајању сматрали само митовима и легендама, сујеверје је као облик ирационалног веровања и даље присутно у народу, да ли је само одраз страха, незнања или нечег трећег, док је света и века људи ће веровати у могуће и немогуће, стварно и нестварно.