Јединствена мултикултуралност Беле Цркве: ДОМ РАЗЛИЧИТИХ НАРОДА КРОЗ ВЕКОВЕ
Бела Црква и њена околина представљају једну од настаријих насеобина у Војводини. Њихова историјска прошлост дуга је и врло разноврсна.
Подручје Беле Цркве са околином било је насељено и пре више хиљада година, а многобројне ископине оружја, оруђа и различитих предмета од камена и гвожђа, најбољи су доказ живота Келта, Трачана, Дачана, Скита и других народа који су овим просторима само пролазили, или се у њима насељавали и огранизовали свој живот.
Након Дачана и Келта, великим освајањима територију Беле Цркве и њене околине насељавали су Сармати, Хуни, Готи, Авари и други народи, све до доласка Словена који су се трајно населили на овим просторима. Заједно са Словенима у Белој Цркви и њеној околини од 9. века па све до данас живели су и Мађари.
ОБЕЗБЕЂЕНА СРЕДСТВА: Сомбор почиње са реконструкцијом зграде Жупаније
Кад бравар пређе у пољопривреду: На једном салашу прави се најпикантнији зачин
ВЕЛИКИ ПОДУХВАТ: На Бегеју се гради мега-танкер последње генерације! (ФОТО)
Данашња Бела Црква, као привредни, културни и политички центар настала је 1717. године, а основао ју је гроф Мерци, који је организовао масовну колонизацију Немаца из Франачке, Швапске, хесенске и виртембершке провинције са Рајне на ове просторе.
Срби Белу Цркву насељавају 1742. године. Нешто касније након њих на ове просторе досељавају се и Румуни, Јевреји, Роми, Чеси и други народи. И поред масовног насељавања свих ових народа све до Другог светског рата већинско становништво у Белој Цркви било је немачко.
Након ослобођења и завршетка Другог светског рата Белу Цркву су напустили готово сви Немци староседеоци.
Многобројна различита презимена која се и данас могу пронаћи код мештана Беле Цркве најбоље сведоче о њеној вишевековној мултикултуралности. Бела Црква вековима уназад била је дом великог броја различитих народа, који су својим животом на овом подручју оставили неизбрисиве трагове и историји, култури и традицији Беле Цркве и њеног становништва.
Разноврсна презимена људи који данас живе у Белој Цркви, сведоче о томе да је у овој варошици некада живело много више нација и да се говорило много више језика него што је то случај данас. Данас у Белој Цркви можемо наићи на многобројна презимена која су у ове крајеве стигла из различитих делова Европе: мађарских, италијанских, румунских, јеврејских, чешких, словачких, француских, немачких... Ипак, велики број тих презимена данас само по свом пореклу припада другим нацијама, док њихови носиоци најчешће имају неку другу националност.
Данас, Бела Црква јесте већински српски град, али у њој и даље живи и ради велики број националних мањина. У Белој Цркви данас има Румуна, Мађара, Чеха, Словака, па чак и Немаца.
Сви ови народи, њихови језици, култура, традиција, навике и гастрономски специјалитети чине Белу Цркву тако јединственом мултикултуралном заједницом.
Ово мало место на југу Баната које због својих изванредних природних лепота називају још и „војвођанском Венецијом“, управо својом различитошћу, духом, културом и традицијом многобројних народа који живе у њему током године привлачи велики број туриста који долазе да уживају у Белој Цркви. У јеку сезоне у само једном дану ово јединствено мултикултурално место посети и по десет хиљада туриста.
Како туристи често знају да кажу, у Белој Цркви време као да је стало, а старе барокне фасаде, прелепи уређени паркови и мирне улице са кућама специфичне архитектуре одају утисак да сте се вратили у 18. или 19. век.
РЕАЛИЗОВАН ВЕЛИКИ ПРОЈЕКАТ ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА: Дигитализовано културно-историјско наслеђа Долова (ВИДЕО)
Колико је уносан посао гајења и продавања цвећа? Зрењанинци откривају да ли може да се заради (ВИДЕО)
Превенција аерозагађења: У Вршцу пуштена у рад нова станица за мерење квалитета ваздуха
ЈЕДНИСТВЕНО МЕСТО У ЦРЕПАЈИ: Московљанка отворила музеј лутака, неке су чак из СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА! (ВИДЕО)
Пензионер из Сенте РАЗБИЈА и у седмој деценији: Возио трку од Будимпеште до АФРИЧКИХ ДИВЉИНА (ВИДЕО)