Јован Јовановић Змај је своју трагедију уткао у стихове: Знате ли како је настала збирка песама Ђулићи увеоци?
Вичем Богу она је још млада, вичем правди она се још нада...
"Пођем, клецнем, идем, застајавам, шеталицу сату задржавам... Јурим, бежим, ка очајник клети, зборим речи, речи без памети: не сме нам умрети!"
Овим стиховима почиње једна од најпотреснијих песама Јована Јовановића Змаја, настала услед породичне трагедије. Мало ко зна да је чика Јова Змај део свог живота провео баш у Панчеву, када је и његов живот почео да се руши.
Јован Јовановић Змај је рођен 24. новембра 1833. године у Новом Саду у једној од угледних грађанских породица. Основну школу је похађао у Новом Саду, а гимназију у Новом Саду, Халашу и Пожуну. После завршене гимназије уписао је студије права у Пешти, Прагу и Бечу.
НАЈВЕЋИ ДОБРОТВОР СРПСКОГ НАРОДА: Ђорђа Вајферта знате по ПИВУ, а уствари је много више!
За његово књижевно и политичко образовање од посебног значаја је боравак у Бечу, где је упознао Бранка Радичевића, који му је био највећи песнички узор. После завршених студија права, Змај се 1860. вратио у Нови Сад и као један од најближих Милетићевих сарадника постао је службеник у новосадском магистрату.
Ту се упознао са својом будућом женом Ружом Личанин. Ова љубав и срећан породичан живот надахнуће Змаја да напише збирку песама Ђулићи (од турске речи Gül, што значи ружа).
Након завршетка студија медицине, део свог живота проводи у Панчеву где је радио као лекар, а уређивао је и сатирични часопис "Жижа".
Убрзо га је задесила породична трагедија: умрла су му деца, а потом и жена.
Све је почело са губитком четворо деце, Мирка, Тијане, Саве и Југа, а затим је од туберколозе умрла и његова највећа инспирација, супруга Ружа. Она је сахрањена на православном гробљу, где и данас стоји споменик који су јој подигли захвални грађани, а „Ружина улица“, која се налази уз гробље је у њену част. Након трагичних догађаја, Змај се са ћерком Смиљаном, последњим плодом радости са Ружом, сели у Футог.
Баш због несреће која га је снашла Змај пише низ елегичних песама објављених под заједничким називом Ђулићи увеоци.
Писац је познат по својој љубави према деци, зато је и познат као дечји песник. Управо због те љубави, он усваја две девојчице Марију и Анку. Ипак, као што кажу “несрећа не иде сама”, те тако Смиљана умире пре свог другог рођендана, а убрзо се разбољевају и Марија и Анка. Три године након њихове смрти, Јован Јовановић Змај умире у Сремској Каменици, у седамдесетој години живота.
Змај је током живота изгубио све што је волео. Данас широм Србије школе носе управо његово име а исти је случај и са Панчевом где се основна школа зове Јован Јовановић Змај.