НАЈСТАРИЈИ ЈАВНИ СПОМЕНИК НОВОГ САДА: Саборну цркву красе фреске нашег познатог сликара
Саборна црква грађена је највероватније 1734. од камена и опеке.
Првобитни изглед храма није у потпуности сачуван, након страдања у Буни јуна 1849. обновљена је од 1851. до 1853. По пројекту Густава Шаибе, градитеља из Пеште, подигнут је нов торањ и на броду храма отворена два нова прозора.
"ЖИВЕЛО НЕРАСКИДИВО ПРИЈАТЕЉСТВО" Заменик градоначелника Новог Сада у посети Бијељини
"НЕГОВАТИ КУЛТУРУ СЕЋАЊА И ЕДУКОВАТИ МЛАДЕ" Нови Сад добија Меморијални центар жртава погрома у Бачкој
АУ, ДА ЛИ ЈЕ ОВО МОГУЋЕ? Новосађанку у аутомобилу затекао ХОРОР - комшије све снимиле (ВИДЕО)
Временом је црква оронула, па се године 1902. обнавља по пројекту Михајла Харминца, архитекте и предузимача из Будимпеште. У нови високи звоник уграђена су звона, чија је израда била посебно наручена у Будимпешти. У другој обнови, храм је добио у ентеријеру нов мобилијар, зидне композиције које је насликао Стеван Алексић и иконостас чију је дрвену, резбарену конструкцију урадила радионица „Ретеј и Бенадек” из Будимпеште, а иконе је насликао у Бечу чувени српски сликар Паја Јовановић.
Најстарији споменик
За најстарији јавни споменик у Новом Саду сматра се православни крст од црвеног мермера у порти Саборне цркве светог Ђорђа. То је пример класицистичке скулптуре аустријске варијанте Луја XVI на овим просторима, из друге половине XVIII века.
Прво је био на углу Магазинског и Лебарског сокака, Змај Јовине и Милетићеве улице - код некадашњег зденца Саве Вуковића, врло декоративног бунара на тадашњој пијаци. Овај крст обновила је 1867. године добротворка Марија Трандафил, а одатле је касније уклоњен пред Владичански двор. То је било 1910. године, када је кроз ову улицу уведена трамвајска пруга. У порти Саборне цркве је од 1957. године.
Пројекат је финансиран из буџета Града Новог Сада. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.