ОБЕЛЕЖАВА СЕ 80 ГОДИНА ОД РАЦИЈЕ У НОВОМ САДУ: Језиве приче пишу историју, ови делови града су СВЕДОЦИ ЗЛОЧИНА
Зна се да су и мајке теране заједно са децом у ледене таласе Дунава.
Јохана Бредер је најстарија жртва убијена у Новом Саду у рацији. Имала је 92 године.
Лауберт Аполонија-Мира била је професорка математике и физике. Живела је у Војводе Бојовића. Страдала је са комшијама у новосадској рацији. Имала је 49 година.
ОТВОРЕНА "СВЕТОСАВСКА НЕДЕЉА" У СУБОТИЦИ: Свечаност уприличили градоначалник, свештеник - као и изложба слика "Уточишта"
НОВОСАЂАНИ, ОПРЕЗ! Тестира се брзи воз, у овим деловима града НИКАКО не прелазите преко пруге
НАТО га је засуо бомбама, срушио и мислио да је све готово: Народ је овај мост на Дунаву чекао 19 година
Доктор Матија Сатлер, угледни лекар, нарочито поштен на Салајци и Подбари. Становао је у кући на првом углу Трифковићевог трга и Милетићеве улице.
Супруга му је била Катарина из Каћа, с којом је имао кћерку Еву, докторку медицине. Сви су убијени пред својом кућом у јануару 1942. године у злогласној рацији
Овако може да почне најтужнија књига на свету. Али, ово није роман, ово је рација која је започета у Шајкашкој, 4. јануара 1942. године, а један од предводника је био Шандор Кепиро, ратни злочинац, оптужен да је лично убио најмање 35 људи у Новосадској рацији и учествовао у одвођењу људи у Аушвиц.
У Новом Саду масовна убиства кренула су 21. јануара, а лов на људе завршен је два дана касније. Утврђено је 4.000 особа које су убијене у рацији, најмлађа жртва је имала непуну годину и убијена је на Штранду.
- Српско и јеврејско становништво је фактички стављено ван закона на три дана, од 21-23 јануара 1942. године. У том мапирању места колективног страдања посебно место заузима Милетићева улица. Данас омиљена пешачка зона генерација и генерација Новосађана са собом носи једну тешку историјску слику страдања Новосађана која се десила овде 23. јануара - говори Петар Ђурђев, историчар и директор Историјског архива Града Новог Сада.
Том улицом су у јутарњим часовима прошли мађарски војници уз пуцње који су их пратили. Испред капија и кућа пуцали су, како би преплашили мештане.
У Милетићевој улици, на броју 8, живела је трговачка имућна породица Могин, која порекло води из Румуније.
- Ту кућу је купио Сава Могин, који се бавио извозом месних производа и тако је скупио велико богатсво. Оно што знамо на основу сећања Паје Могина, који је тада живео као подстанар у великој кући, јесте да је мађарска патрола упала у кућу око 10 часова ујутро. Тада се у њој затекао и Фрања Ковачић, Хрват из Сремске Каменице, који је радио у једној посластичарској радњи и код комшија је дошао да узме воду. Међутим, ту га је нашла патрола и он је заједно са њима пошао на пут без повратка - истиче Ђурђев.
Према сведочењу Паје Могина, они су тада повели са собом и његовог сина Борислава. А тада почиње и пљачка цивилног становништва. Док је Бора излазио из дома он је мајци знаком ока показао да се нешто дешава.
Када су ушли у његову собу видели су да је његов ормар обијен и сва уштеђевина породице Могин украдена.
- Ту није био крај страдања породице Могин. Ниже према Трифковићевом тргу наишао је други син Паје Могина који се звао Ђорђе Могин, такође новосадски трговац од 36 година. Он је био окупљен са групом цивила који су изведени из кућа и ту убијени. Он је у једном дану изгубио два сина и то је довело до велике трауме - испричао је директор Архива.
Са првим егзекуцијама на Штранду, који је тада био на периферији града, почели су већ 21. јануара.
- С обзиром на то да је била оштра зима те 1942. године, температуре су ишле до -20, таласи Дунава су пружали шансу окупаторима да се што брже реше убијених лица. Мађарски војници су прво динамитом отворили неколико рупа у Дунаву и направили пут до њих од импровизованих дасака - наглашава овај историчар.
Људи су спровођени до рупа у групама од 4-5 лица, где су гурани у воду или су прво убијани па бацани у Дунав. Зна се да су и мајке теране заједно са децом у ледене таласе Дунава.
- Око 11 часова је стигла посебна наредба да људи скину сву своју гардеробу. Наравно, иза свега тога опет стоји идеја пљачке, јер као што знамо у самом извођењу рације превасходни циљ је била елиминација богатијег, образованијег дела становништва, што је опет показивало да се ту пружила шанса за противправно стицање материјалне имовине - наставља Ђурђев.
Са егзекуцијом група наставља се до 16.00 сати, када долази до обавештења да се са убијањем престане, да је рација заустављена.
Тог 23. јануара у 16.00 часова Нови Сад је постао други град а Штранд вечна гробница стотинама и стотинама Новосађана који су се ту нашли само зато што су били друге вере или се презивали неприхватљиво.