Оџачани су сами себи изградили ХРАМ, а ево по ком су га догађају назвали
Становници Оџака одлучили су 1989. године да сами себи изграде храм и назову по страшном страдању највећег српског свеца
У Оџацима постоји једна од најстаријих римокатоличких цркава на овим просторима која је грађена у периоду од 1818. до 1821. године. Црква Светог Архангела Михаила изграђена је на истом месту где је била претходно срушена црква из 1764. године.
Главни извођач радова и зидар био је чувени неимар из Апатина Јохан Шмаус. У цркви и данас постоји латински назив о посвети храма Светом Архангелу Михаилу. Ова црква је 1970 године стављена под заштиту државе.
Међутим, у Оџацима се од 1993. налази још једна црква чију су градњу финансирали житељи тог места. Храм Спаљивања моштију Светог Саве почео је да се гради 1989, а прве службе одржане су четири године касније.
Пројекат цркве у српско-византијском стилу направио је архитекта Радослав Прокић из Крагујевца. Освећене завршеног храма обавио је 2002. године епископа Иринеј Буловић. Пре три године започета је и изградња парохијског дома поред храма Спаљивања моштију Светог Саве.
Храм је иначе направљен на месту где је 1946. године разуларена маса, вођена новом комунистичком идејом, каменовала тадашњег епископа Бачке Иринеја Ћирића. Том приликом је свештеник из Сивца Миленко Цвејанов избоден ножем на смрт када је покушао да телом заштити Иринеја.
О овом догађају се све до краја осамдесетих година ћутало у Оџацима, али је онда у спомен на њега одлучено да нови храм буде баш на том месту где се догодило мучко каменовање.
Оџаци су иначе место које се временом одужило свим недужним жртвама, без обзира на националност или верску припадност. Тако у овој општини, између Оџака и Бачког Грачаца, откривен спомен крст у знак сећања 212 невиних немачких жртава, односно подунавских Немаца које су нове комунистичке власти после Другог светског рата погубиле иако није доказано да су сарађивали са окупаторима.
Партизани су тада ухапшене Немце поделили у три одвојене групе. Прва група је имала задатак да ископа раке у земљи и они су ту потом бачени пошто су убијени. Друга и трећа група стрељаних бачени су у исту раку преко прве групе лешева, а потом је рупа затрпана, што је био сличан систем који су на почетку Другог светског рата користили нацисти.