ТУГА И ЈЕЦАЈ У ВИЛИ ПАРОВА: Пред њим је била светла будућност, онда се догодила саобраћајна НЕСРЕЋА
Тужна прича веселог човека.
Тихомиров отац- Александар, у вечерашњој "Исповести" открио је да је доживео саобраћајну несрећу која му је променила живот из корена а све се то догодило јер је заспао за воланом, да зло буде веће приликом вожње није био везан.
Несрећа неслућених размера се догодила тако што је он пролетео кроз шофершајбну, повредио главу, поломио руку и изгубио доста крви. Пронашли су га младићи којима је и данас захвалан јер су га спасили. Када је након несреће примио крв добио је како каже вирус са којим се данас бори. Од тада не свира бубњеве јер га рука након повреде више не слуша.
СЕ*СИ МАМА: Мокра и знојава певачица показала ГРУДИ, дићи ће вам се притисак када видите КОЛИКЕ СУ
Александар Филиповић вечерас је испричао своју животну причу. Он је са Паровима поделио своје згоде и незгоде из детињства. Како његов син Тихомир каже био је прави малер па је нон-стоп падао, ломио руке. Сваки пут последњи дан распуста дешавале су му се неке незгоде, тако је једном приликом упао у шахт и поломио руку.
Александар јетакође у својој исповести вечерас рекао је је једном приликом као дечак био упуцан:
- Младић је пуцао и метак је рикошетирао и погодио ме у ногу. Имао сам шест година, он ме подигао и однео код тате. Девет месеци сам носио гипс и то ми је била препрека у школи - прича он тако своју животну причу. Тихомиров отац- Александар испричао је и шта се све дешавало деведесетих година док је радио као поштар.
МИЛИ ПРОГОВОРИО О БОЛЕСТИ: Ево шта је све морао да оперише и зашто
24. марта 1999. у Крагујевцу дошао је ред за исплату дечијих додатака.
- Идеш кроз град и гледаш нигде никога нема. Бомбе су падале, ја сам мотором делио пошту.
- Шта да радим ја са овим парама? - питао сам човека који је једини изнео сто и столице да седне испред куће. Оставио сам око 180 дечијих додатака том човеку како би он проследио онима који би ту наишли јер нигде никога није било. После су им укинули моторе па је био принуђен да пошту дели пешке. Иако је то било бесмислено јер на улицама није било људи, сви су се негде склонили.
Александар Филиповић открио је да је свирао у бенду који је био познат по називу "Невероватна јетра".
- Гостујући код Минимакса у радио Београду, хтели смо да представимо песме које смо имали. С обзиром да текстови нису примерени Минимакс је питао ко је довео ове лудаке. Након тога смо се вратили као покисли у Крагујевац.
Звали су нас "Рубинови манекени" и било нам је лепо.