"Када одем са овог света, бар знам да ћу га напустити без трунке жаљења": Маца се огласио поводом еутаназије девојке у Шпанији

Након што је у четвртак, 26. марта, примила еутаназију, 25-годишња параплегичарка Ноелија Кастиљо Рамос преминула је тог поподнева у Барселони, окружена породицом, укључујући и оца, преноси Мундо Депортиво.

Њена одлука и трагична судбина изазвали су велику пажњу јавности и медија.

Ноелија је у последњем интервјуу за новинарку Беа Осу објаснила разлоге који су је навели да затражи еутаназију. Истицала је да је желела да престане да пати и да је деценијама трпела физичку и емотивну бол:

- Једноставно желим да одем у миру, желим да престанем да патим, то је све. Одлазим, сви ви останите овде са свим болом, али ја осећам сву патњу коју сам нагомилала током година... Не желим ништа да радим, да не излазим, да не једем, да не радим ништа. Не једем, спавање ми је веома тешко, боли ме леђа, боли ме нога... Увек сам се осећала усамљено јер се никада нисам осећала схваћено. Нико никада није саосећао са мном - објаснила је у свом интервјуу.

Каталонско министарство здравља потврдило је њен смртни исход, а раније пред болницом су се окупили људи који су протестовали, молећи је да промени одлуку.

На вест о њеној смрти огласио се и Драган Маринковић Маца, који је објавио црно-белу фотографију Ноелије и описао њен тежак живот.

- Животна прича Ноелије Кастиљо Рамос:

Ноелијини родитељи се разводе. Држава је отима од родитеља и преузима старатељство. Са само 13 година шаљу је у државни центар за младе. Тамо је групно силују тројица миграната. Нападачи не сносе никакву последицу. Покушава да се убије - преживљава, али остаје потпуно парализована.

Уместо помоћи, држава јој нуди „решење“: еутаназију са 25 година.

Против воље њене породице, која је водила правну битку неколико година, али је суд потврдио њену жељу да се убије.

Европски суд за људска права у Стразбуру је такође потврдио њено право да оконча свој живот.

На крају је имала преиспитивање и хтела да одустане, али лекари-монструуми су јој рекли да је процедура покренута и њени органи већ резервисани за трансплантацију.

Нису дозволили ни најбољој пријатељици да је види, поприча са њом и можда је одговори.

Ово се управо догодило у Шпанији.

Чиста сатанска монструозност.

Када напустим овај свет, бар знам да ћу га напустити без трунке жаљења.