Зона одушевила све на сцени: Фавориткиња за победу имала наступ са посебном симболиком

Друго полуфинално вече такмичења „Песма за Евровизију“ окупило је 12 извођача који се боре за пласман у велико финале, где ће Србија добити свог представника за Песма Евровизије. 

Најуспешнијих седам такмичара из ове вечери обезбедиће место у завршници, која ће бити одржана у суботу, 28. фебруара.

Овогодишњи фестивал Песма за Евровизију званично је започео ове недеље и већ на самом старту привукао велику пажњу публике широм земље. Друго полуфинале емитовано је уживо од 21 час на Првом програму РТС-а, а гледаоце је очекивало вече испуњено разноврсним музичким стиловима, сценским ефектима и аутентичним наступима.

О судбини такмичара одлучује комбиновани систем гласања - подједнаку тежину имају гласови публике и стручног жирија. Управо та комбинација често доноси неизвесност до самог краја, јер је потребно задовољити и музичке професионалце и гледаоце крај малих екрана.

Кроз све три фестивалске вечери публику воде искусне водитељке Драгана Косјерина Пердув и Кристина Раденковић, које са главне сцене најављују извођаче и преносе атмосферу из студија. Из грин рума се јавља Стефан Поповић, који непосредно након наступа разговара са учесницима, бележи њихове прве утиске и реакције, али и дели узбуђење са њиховим тимовима.

Уз богат такмичарски програм, фестивал доноси и специјалне ревијалне тачке, гостовања и изненађења, додатно подижући тензију пред велико финале. У суботу, 28. фебруара, сазнаћемо ко ће понети титулу победника и представљати Србију на предстојећој Евровизији, једном од најгледанијих музичких догађаја у Европи.

Под редним бројем 6 вечерас је наступила Тијана Тривић, познатија као Зона, извевши нумеру "Чаири". 

Чаир је отворен простор - ливада под небом, без крова и без зидова, место на коме се хоризонт не прекида, а поглед нема препреку. То је простор без заклона, али и без ограничења. У тој једноставној слици природе садржана је снажна двострукост: истовремена изложеност и слобода, рањивост и ширина. Бити на чаиру значи стајати под ведрином или олујом без заштите, али и дисати пуним плућима, без стега и тесних граница.

Чаир симболизује тренутак када човек остаје сам са собом, огољен од спољашњих слојева и улога. Ту нема скривања – свака емоција је јасна, свака мисао одјекује снажније. Ипак, управо у тој огољености лежи могућност раста. Отворен простор тражи храброст, али истовремено пружа ширину потребну за промену. На чаиру се учи како да се стоји усправно упркос ветру.

У множини, чаири постају метафора унутрашњих предела кроз које човек пролази током емотивног сазревања. Сваки чаир представља једну фазу – простор прве радости, место првог губитка, поље сумње, али и висораван прихватања. То су станице на личном путовању, отворени хоризонти у којима се преиспитују страхови, жеље и границе сопствене снаге.