НАЈЛАКША ЗАРАДА УЗ МИНИМАЛАН РАД! Инфлуенсери - Како је нова врста звезда са друштвених мрежа променила свет

Млади јутјубер Бака Прасе, (алиас Богдан Илић) који има преко милион пратилаца на свакој од популарних друштвених мрежа, недавно је изазвао праву пометњу у Новом Саду. Армија његових ватрених обожавалаца јурнула је у стампеду. Неки су задобили лакше повреде, а убрзо је стигла и интервенисала полиција. Епилог је такав да је познати јутјубер напустио тржни центар у пратњи припадника интервентне јединице. Овај догађај отвара питање колико уопште познајемо или не познајемо генерацију Зед, њихова интересовања и навике, као и по чему се они разликују од припадника генерације Ипсилон, познате као миленијалци, али и од бејби бумера.

Миленијум генерација или Нет генерација обухвата рођене између 1980. и 1996. године. Миленијалци су пионири дигиталне ере, први су користили некада заиста револуционарне, друштвене мреже. Сведоци су рођења паметних телефона, слања СМС порука и интернет претраге. Генерацију Зед (Ген З) џен-зи, називају и Пост-миленијум генерацијом, џензерима (Ген Зерс). Најстарији су рођени 1997. и сада имају 22 године. Они се готово и не сећају како је изгледао свет пре мобилне технологије.

"Свака генерација верује да је она измислила с*кс"

Ова провокативна теза је цитат америчког писца Роберта Хеинлеина и говори о склоности да промене кроз које пролазимо током живота, од детињства преко пубертета до зрелог доба, родитељства и старости доживљавамо као нешто сасвим јединствено и непоновљиво. Али логика и искуство нам говоре да су људи кроз такве промене пролазили откако је света и века. Разлике постоје, али само у нијансама. Суштина је увек иста.

Хеинлеин је свакако био међу првима који је на врло занимљив и интригантан начин указао на чињеницу да култура у којој живимо има потпуну власт над нама и обликује нашу личност. Оно што мислимо да је исправно и осећамо као "природно", у многим случајевима је само резултат индоктринације и утицаја којима смо изложени од малих ногу, путем масовних медија и узгоја. Много тога што сматрамао моралним, исправним или датим и око чега се слажу све наше религије, духовни, образовни, друштвени и политички системи, једноставно је измишљено да би служило одржању тих истих система, претварајући нас у сопствене робове.

Ту се и крије парадокс необјашњиве истрајности уверења да се особине људи могу објашњавати припадањем одређеној "генерацији" (бејби бум генерација, генерација X, генерација Y i тако даље). Уобичајени тон таквих анализа препознатљив је у набрајању добрих и лоших страна генерације која се данас налази у центру пажње - генерације миленијалаца рођених 1982. године или касније, оних који су у свет одраслих ушли у 21. веку. Са друге стране, класификација је врло економична када је наука у питању, и стога ћемо анализирати најбројнију групу људи коју чини данашње младо становништво кроз прихваћени и устаљени поредак.

Ућуткани

У ову генерацију спадају људи који су рођени после Великог рата и сви они рођени до средине '40-тих прошлог века. Карактерише их послушност и прихватање ауторитета без поговора. Самоускраћивање права гласа је последица ратне дисциплине. Уколико би се неко од њих и побунио, то би се сматрало афером. Интересантно је да су они и под тим строгим васпитањем успевали да дођу до својих грађанских права. Ово је тренутно најстарија генерацијска група.

Генерација X

Почетна година рођења ове генерације варира у односу на истраживања, а негде сеже и до 1980. године на овамо. Ову генерацију прекида generacija "baby боомерс", али може се рећи да се X генерација наставља и после тога. Оно што групише ове људе је снажна радна етика коју фантастично успевају да избалансирају са личним потребама. Повезују их и алтернативни музички правци као што су панк, гранџ, техно и слично. Важно је напоменути да је дигитална технологија у њихово време била непостојећа.

"Baby боомерс"

У ову генерацију спадају сви они рођени после Другог Светског  рата, када је дошло до наглог пораста наталитета. Сеже све до 1960. Многи стручњаци сматрају да су људи несвесно сматрали да треба да надокнаде народ изгубљен током рата. 

Y генерација

Стручњаци се такође споре око тога када су рођени први припадници ове генерације. Неки сматрају да је то 1980. година, а други то приписују почетку деведестих. Они се понашају врло ауторитативно и долазе у многе сукобе због својих уверења. Имају проблем са надлежнима и увек теже нечему бољем. Ипак, уколико не успеју да прогурају своје циљеве, они се посрамљено повинују. Треба напоменути да су вредни и да су спремни да умру за своје идеале. Ова генерација се тек на средини свог живота сусреће са дигитализацијом и покушава да се уклопи, иако не верују превише у технологију.

Миленијалци из Србије

Тренутно, управо су миленијалци (23-39 година старости) најбројнији у напуштању Србије у потрази за бољим животом. Као деца доживели су ратове, економске санкције, политичке промене, бомбардовање 1999. У време светске економске кризе 2008 године, завршавали су школе и кретали у потрагу за послом. Српски миленијалци су зато посебни у односу на светске.Они су храбри, скромни и одлучни. Многи од оних који су напустили Србију и запослили се у иностранству, данас шаљу новац родитељима, породици, пријатељима. У финансијском смислу, миленијалци живе теже од својих родитеља. Светска економска криза 2008, дочекала је ову генерацију када су завршавали школе и кретали у потрагу за послом.

На општем плану, миленијалцима се приписује много тога, да су лењи, али и радохоличари који уништавају културу одмора. Да желе посао који доноси високе зараде уз минималан напор. Многи од њих оснивају своје фирме, не робују традиционалним начинима запошљавања и дистанцирају се од устаљених образаца и радних норми, што корпорацијама представља проблем, јер се очекује да кроз три године управо миленијалци буду трећина запослених. Углавном су високообразовани и пролонгирају битне животне одлуке. Брак не планирају пре тридесете године и због свега тога названи су и "Петар Пан генерацијом".

Може да се каже да миленијалци живе у "глобалном селу", како је говорио канадски социолог Маршал Маклуан чије студије се односе на ефекте масовних медија на квалитет друштвене комуникације. Присутни су на скоро свим друштвеним мрежама с трендом честе промене. У зависности од генерације варира и њихов боравак и активност на одређеној мрежи. Почели су од Фејсбука, али због присуства старијих чланова породице, углавном родбине "беже" на Твитер. Ни то им дуго не држи пажњу, па их је све више на Инстаграму где са својим пратиоцима деле фотографије и видео-записе из свакодневног живота. Најмлађи преферирају Снепчет и чак ако их не разумете док у трамвају причају о фотографијама које су разменили са вршњацима, нема разлога за бригу.

Миленијалце "оптужују" да су уништили традиционални начин куповине. Они не реагују на рекламе онако како се то очекује и нема гаранције да ће купити одређени производ само зато што им је реклама прилагођена. Кампање је тешко ускладити са њиховим потребама зато што се не зна како ће да прихвате пласирани садржај и да ли ће то довести до куповине.

Генерација З

Све чешће се полемише о стварима и појавама које су уништили, од културних образаца који су постојали раније, преко индустрије до демократије. Разговарали смо са миленијалцима, професорима, новинарима, писцима и познатим личностима у Србији како бисмо покушали да решимо енигму звану генерација Зед.

Иако их неретко мешају и перципирају као део исте групе младих, треба знати да се миленијалци и генерација З разликују много више него што је то на први поглед видљиво. Генерација З је та која мења трендове и уводи сасвим нова занимања, хобије, интересовања. Генерација З је подложнија спољашњим утицајима, лако се дистрактују и пажња им лута, али су савршени у мултитаскингу. Они су навикли да је интернет и све дигитално неограничено, јер су рођени у таквом окружењу, док су миленијалци свесни ограничења и имају и другачија искуства. Са друге стране, када је реч о компетицији и кооперацији, миленијалци су више усмерени на сарадњу и тимове, док су припадници генерације З окренути себи и склони су такмичењу са другима.

Свако је спреман на бунт у периоду адолесценције и онлајн платформе су донеле нове начине отпора, али и нову врсту борца. Данас се мали број младих ослања на новине или телевизију када им је потребан извор вести. Све више се користе новински портали, али и мреже попут Твитера или Инстаграма, преко којих се могу чути туђа мишљења, искуства и анализирати истовремено више перспектива. То је оно што је довело до великог помака у размишљању генерације Зед у односу на претходне генерације које су имале ограничен извор информација.

Ове чињенице довеле су до глобалног развоја солидарности и емпатије за друге међу припадницима ове генерације. Такође, активистички покрети се развијају брже и гласније него икада. Примера ради, време и место неког окупљања се лако може поставити као објава на Инстаграму и добити велики одјек у року од неколико сати. Једна председничка кампања је успешно саботирана путем мрежа. То су учинили млади корејски инфлуенсери. Континуирано излагање вестима о неправди и проблемима у друштву инспиришу многе младе људе да се понашају одговорније према другима, планети, али и себи. Један од примера је осветљавање проблема у популарном забавном садржају. Ако се у свима познатој и вољеној серији пронађе увредљив стереотип, генерација Зед је прва која ће поставити ТикТок клип на ту тему и започети дискусију.

Поред политичких проблема, пажња се скреће на еколошко стање у свету, важност менталног здравља, као и мењање значења пословног живота данас. Анализе показују да више од 50 одсто испитаних припадника ове генерације не би прихватили недовољно плаћен посао, али ни радно место које не вреднује етичку коректност и права запослених. Класичан облик пословања им није сасвим близак и не доживљавају губитак посла стресно. Они у свом хабитусу имају уграђену свест и слободу о онлајн пословима. Управо ова чињеница створила је плодно тле за најперспективније занимање данашњице - инфлуенсер.

Како дефинисати инфлуенсера?

- То је неко са утицајем који може да се уновчи - објашњава Си-Џеј Нут-Купер, виши руководилац у "Моделс 1 Талент", агенцији која данас ангажује инфлуенсере подједнако као и моделе.

Инфлуенсери зарађују новац од промовисања производа на својим страницама - што мора јасно да буде обележено као реклама због Правила о стандардима рекламирања. Бренд може да пронађе инфлуенсера са специфичном публиком коју они желе да досегну и плати да се појављују на његовим фидовима на друштвеним мрежама на исти начин као што су раније плаћали рекламирање по часописима. Прашина која се диже око инфлуенсера довела је до тога да их велике медијске компаније схватају крајње озбиљно.

Али, иако су мали број инфлуенсера попут Кајли Џенер општепозната имена, постоји на хиљаде "микро-инфлуенсера" који могу да живе од тога што су велико име у некој конкретној, често врло уско специјализованој области.- Микро-инфлуенсери су практично нова сорта, где можете да имате од 10.000 до 25.000 пратилаца и они су нека врста Генерације З међу инфлуенсерима - каже Нут-Купер.

Софи Грејси Холмс, инфлуенсерка са цистичном фиброзом, подстиче пратиоце да воде здраве животе и да не буду ни на који начин осујећени у животу ако имају стање попут њеног.  Њених 34.000 пратилаца можда нису ни за принети 131 милиону колико има Кајли Џенер, али зато што Холмс има тако конкретну публику, брендови радо сарађују са њом.

- Што се мене тиче, веома сам страствена кад треба да инспиришем и мотивишем друге. Моја мисија у животу је да покажем шта све можете да постигнете кад вам неко каже да нешто не би требало или не можете да урадите - каже она.

Наташа Ндлову, која је стекла 90.000 пратилаца на Инстаграму постовима о моди и нези лепоте, каже да сам израз инфлуенсер уме да буде "наелектрисана" реч.

- Мислим да је то зато што је и даље присутна та генерација, та једна група у друштву, која мисли да смо помало безобразни. Разумљиво је да многи не схватају зашто је то постала професија за себе - каже Ндлову.

Она се добро сећа збуњености на лицу поштара кад је почео да јој доноси велики број производа које су јој слали брендови кад је први пут покренула блог пре неколико година.

- Често добијам разне пошиљке. Зато многи курири знају ко сам, виђају ме много више него неке друге људе у улици. Тако ми је једном један од њих необавезно рекао: "Чини се да добијаш много пакета", на шта му ја кажем: "Ја сам блогерка". А он ми на то каже: "А шта је то?" Мислим да је и после тога остао збуњен -  објашњава она.

 Ко су данас најутицајнији инфлуенсери у Србији? 

Покушали смо да истражимо које су то особе које могу понети ову титулу у мору профила на друштвеним мрежама, који покушавају да испливају на сам врх и дођу до популарности на тај начин. При томе трудили смо се да изоставимо особе које су велике и успешне звезде у својим браншама, попут  Јелене Карлеуше, Анастасије Ражнатовић, Секе Алексић, Наташе Беквалац, Милоша Биковића, већ да уврстимо искључиво особе које су своју популарнонст и препознатљивост управо стекли путем друштвених мрежа. У даљем раду, детаљније ћемо описати сваког и проширити листу, сада наводимо само неке.

Тамара Калинић је наша најпознатија блогерка, и то не само код нас него и у свету. Тамара је до сада сарађивала са свим најпознатијим светским брендовима као што је Фенди, Dior, Chanel, Валентино и била незаобилазан гост на њиховим модним дешавањима. Тамара се нашла на листи Топ 10 инфлуенсера 2021. године, на којој је заузела 7. позицију међу најпознатијим светским именима. Покренула је успешан блог "The глам анд glitter". Њен профил на Инстаграму има 1,2 милиона пратилаца.

Zorannah  чије је право име Зорана Јовановић, једна је од зачетница овог тренда код нас. Једна је од првих које су са запада донеле и раскрчиле пут осталим девојкама које се баве овим послом. Тренутно има 860 хиљада пратилаца који уживају у њеним фотографијама са разних дешавања, путовања и са сјајним одевним комбинацијама. Зорана је покренула своју линију парфема који носи њено име, а до сада је издала 4 књиге.

Дуња Јованић на инстаграму познатија као имфасхионбабе једна је од наших најпознатијих инфлуенсерки. Често виђена у телевизијским емисијама и неизоставан гост на свим битним модним дешавањима. Има своју колекцију лежерних модних комада под именом "бебе by дуња" . Њен интаграм профил броји 316 хиљада пратилаца.

Милан Маглов је инфлуенсер и један од водећих стручњак из области дигиталног маркетинга и друштвених мрежа. Особа која својом природном и непосредном појавом осваја публику и бележи велике успехе на друштвеним мрежама. Има интересантан профил пун савета како да успешно водите свој бизнис на друштвеним  мрежама. Тренутно га прати 114 хиљада људи на инстаграму.

Анастасија Ђурић  је једна од најутицајнијих и науспешнијих инфлуенсерки на нашим просторима, а ретко ко зна да је Анастасија дипломирана економисткиња. На свом Инстаграм профилу има око 179к пратилаца и претежно се бави модним и бјути темама. Она је прошла дугачак пут од девојке која воли крпице до тога да буде позната блогерка и да има свој лични блог "Стасха fashion". Мама је два дечака тако да често код ње можете наћи и садржаје о родитељству и потврђује да заиста треба само мало времена и труда како бисте били инфлуенсер.

Стефан Вуксановић ака Муђа је српски гејмер и јутјубер који је препознатљивост стекао интересантним и хумористичним коментарима током играња популарних игрица. Популарност коју је стекао најбоље доказује еуфорија коју изазива код дечака и девојчица где год се појави . Зато се и сматра  једном од највећих интернет звезда своје генерације. На инстаграму има близу million пратилаца, а на Јутјубу око 2 милиона субскрајбера.

Марко Маријоковић има 26 година, али он заслуге за своју популарност дели са својом баком Драгицом која има 70 година. Захваљујући њиховим заједничким сликама и симпатичним клиповима, он је успео да дође до цифре од 314 хиљада пратилаца на Инстаграму!

Луна Ђогани је блогерка, певачица и победница једног ријалити програма. Од детињства је под светлом рефлектора и под будним оком медија с обзиром на то да су јој родитељи познате личности. Као тинејџерка, покренула је свој модни блог. Нешто касније стигла је и модна линија "Луна Ђо". Њу прати преко 566 хиљада профила на Инстаграму, а од прошле године са својим мужем Марком има канал на Јутјубу који броји скоро 130 хиљада претплатника, са преко 55 милиона прегледа.

Овој листи свакако треба додати и бројне Интернет звезде као што су Јана Дачовић, Леа Станковић, Анастасија Ђурић, Ива Chu, Nichim Изазван, Леа Давогић, Андрија Јо и многи други.

На крају, није случај инфлуенсинга само корист или посао, већ неки инфлуенсери у данашње време раде ово како би насмејали људе, причали о смешним стварима и снимају смешне клипове. Ово искључиво ради личног задовољства. Данас ћете често имати прилику да сретнете наше познате инфлуенсере у кафићима, ресторанима или клубовима. Ноћни живот и изласци у кафићима често су део њиховог посла, а екипа портала Србија Данас имала је прилике да посећује манифестације које окупљају ове свакако перспективне и предузимљиве младе људе.