NAJLAKŠA ZARADA UZ MINIMALAN RAD! Influenseri - Kako je nova vrsta zvezda sa društvenih mreža promenila svet

Mladi jutjuber Baka Prase, (alias Bogdan Ilić) koji ima preko milion pratilaca na svakoj od popularnih društvenih mreža, nedavno je izazvao pravu pometnju u Novom Sadu. Armija njegovih vatrenih obožavalaca jurnula je u stampedu. Neki su zadobili lakše povrede, a ubrzo je stigla i intervenisala policija. Epilog je takav da je poznati jutjuber napustio tržni centar u pratnji pripadnika interventne jedinice. Ovaj događaj otvara pitanje koliko uopšte poznajemo ili ne poznajemo generaciju Zed, njihova interesovanja i navike, kao i po čemu se oni razlikuju od pripadnika generacije Ipsilon, poznate kao milenijalci, ali i od bejbi bumera.

Milenijum generacija ili Net generacija obuhvata rođene između 1980. i 1996. godine. Milenijalci su pioniri digitalne ere, prvi su koristili nekada zaista revolucionarne, društvene mreže. Svedoci su rođenja pametnih telefona, slanja SMS poruka i internet pretrage. Generaciju Zed (Gen Z) džen-zi, nazivaju i Post-milenijum generacijom, dženzerima (Gen Zers). Najstariji su rođeni 1997. i sada imaju 22 godine. Oni se gotovo i ne sećaju kako je izgledao svet pre mobilne tehnologije.

"Svaka generacija veruje da je ona izmislila s*ks"

Ova provokativna teza je citat američkog pisca Roberta Heinleina i govori o sklonosti da promene kroz koje prolazimo tokom života, od detinjstva preko puberteta do zrelog doba, roditeljstva i starosti doživljavamo kao nešto sasvim jedinstveno i neponovljivo. Ali logika i iskustvo nam govore da su ljudi kroz takve promene prolazili otkako je sveta i veka. Razlike postoje, ali samo u nijansama. Suština je uvek ista.

Heinlein je svakako bio među prvima koji je na vrlo zanimljiv i intrigantan način ukazao na činjenicu da kultura u kojoj živimo ima potpunu vlast nad nama i oblikuje našu ličnost. Ono što mislimo da je ispravno i osećamo kao "prirodno", u mnogim slučajevima je samo rezultat indoktrinacije i uticaja kojima smo izloženi od malih nogu, putem masovnih medija i uzgoja. Mnogo toga što smatramao moralnim, ispravnim ili datim i oko čega se slažu sve naše religije, duhovni, obrazovni, društveni i politički sistemi, jednostavno je izmišljeno da bi služilo održanju tih istih sistema, pretvarajući nas u sopstvene robove.

Tu se i krije paradoks neobjašnjive istrajnosti uverenja da se osobine ljudi mogu objašnjavati pripadanjem određenoj "generaciji" (bejbi bum generacija, generacija X, generacija Y i tako dalje). Uobičajeni ton takvih analiza prepoznatljiv je u nabrajanju dobrih i loših strana generacije koja se danas nalazi u centru pažnje - generacije milenijalaca rođenih 1982. godine ili kasnije, onih koji su u svet odraslih ušli u 21. veku. Sa druge strane, klasifikacija je vrlo ekonomična kada je nauka u pitanju, i stoga ćemo analizirati najbrojniju grupu ljudi koju čini današnje mlado stanovništvo kroz prihvaćeni i ustaljeni poredak.

Ućutkani

U ovu generaciju spadaju ljudi koji su rođeni posle Velikog rata i svi oni rođeni do sredine '40-tih prošlog veka. Karakteriše ih poslušnost i prihvatanje autoriteta bez pogovora. Samouskraćivanje prava glasa je posledica ratne discipline. Ukoliko bi se neko od njih i pobunio, to bi se smatralo aferom. Interesantno je da su oni i pod tim strogim vaspitanjem uspevali da dođu do svojih građanskih prava. Ovo je trenutno najstarija generacijska grupa.

Generacija X

Početna godina rođenja ove generacije varira u odnosu na istraživanja, a negde seže i do 1980. godine na ovamo. Ovu generaciju prekida generacija "baby boomers", ali može se reći da se X generacija nastavlja i posle toga. Ono što grupiše ove ljude je snažna radna etika koju fantastično uspevaju da izbalansiraju sa ličnim potrebama. Povezuju ih i alternativni muzički pravci kao što su pank, grandž, tehno i slično. Važno je napomenuti da je digitalna tehnologija u njihovo vreme bila nepostojeća.

"Baby boomers"

U ovu generaciju spadaju svi oni rođeni posle Drugog Svetskog  rata, kada je došlo do naglog porasta nataliteta. Seže sve do 1960. Mnogi stručnjaci smatraju da su ljudi nesvesno smatrali da treba da nadoknade narod izgubljen tokom rata. 

Y generacija

Stručnjaci se takođe spore oko toga kada su rođeni prvi pripadnici ove generacije. Neki smatraju da je to 1980. godina, a drugi to pripisuju početku devedestih. Oni se ponašaju vrlo autoritativno i dolaze u mnoge sukobe zbog svojih uverenja. Imaju problem sa nadležnima i uvek teže nečemu boljem. Ipak, ukoliko ne uspeju da proguraju svoje ciljeve, oni se posramljeno povinuju. Treba napomenuti da su vredni i da su spremni da umru za svoje ideale. Ova generacija se tek na sredini svog života susreće sa digitalizacijom i pokušava da se uklopi, iako ne veruju previše u tehnologiju.

Milenijalci iz Srbije

Trenutno, upravo su milenijalci (23-39 godina starosti) najbrojniji u napuštanju Srbije u potrazi za boljim životom. Kao deca doživeli su ratove, ekonomske sankcije, političke promene, bombardovanje 1999. U vreme svetske ekonomske krize 2008 godine, završavali su škole i kretali u potragu za poslom. Srpski milenijalci su zato posebni u odnosu na svetske.Oni su hrabri, skromni i odlučni. Mnogi od onih koji su napustili Srbiju i zaposlili se u inostranstvu, danas šalju novac roditeljima, porodici, prijateljima. U finansijskom smislu, milenijalci žive teže od svojih roditelja. Svetska ekonomska kriza 2008, dočekala je ovu generaciju kada su završavali škole i kretali u potragu za poslom.

Na opštem planu, milenijalcima se pripisuje mnogo toga, da su lenji, ali i radoholičari koji uništavaju kulturu odmora. Da žele posao koji donosi visoke zarade uz minimalan napor. Mnogi od njih osnivaju svoje firme, ne robuju tradicionalnim načinima zapošljavanja i distanciraju se od ustaljenih obrazaca i radnih normi, što korporacijama predstavlja problem, jer se očekuje da kroz tri godine upravo milenijalci budu trećina zaposlenih. Uglavnom su visokoobrazovani i prolongiraju bitne životne odluke. Brak ne planiraju pre tridesete godine i zbog svega toga nazvani su i "Petar Pan generacijom".

Može da se kaže da milenijalci žive u "globalnom selu", kako je govorio kanadski sociolog Maršal Makluan čije studije se odnose na efekte masovnih medija na kvalitet društvene komunikacije. Prisutni su na skoro svim društvenim mrežama s trendom česte promene. U zavisnosti od generacije varira i njihov boravak i aktivnost na određenoj mreži. Počeli su od Fejsbuka, ali zbog prisustva starijih članova porodice, uglavnom rodbine "beže" na Tviter. Ni to im dugo ne drži pažnju, pa ih je sve više na Instagramu gde sa svojim pratiocima dele fotografije i video-zapise iz svakodnevnog života. Najmlađi preferiraju Snepčet i čak ako ih ne razumete dok u tramvaju pričaju o fotografijama koje su razmenili sa vršnjacima, nema razloga za brigu.

Milenijalce "optužuju" da su uništili tradicionalni način kupovine. Oni ne reaguju na reklame onako kako se to očekuje i nema garancije da će kupiti određeni proizvod samo zato što im je reklama prilagođena. Kampanje je teško uskladiti sa njihovim potrebama zato što se ne zna kako će da prihvate plasirani sadržaj i da li će to dovesti do kupovine.

Generacija Z

Sve češće se polemiše o stvarima i pojavama koje su uništili, od kulturnih obrazaca koji su postojali ranije, preko industrije do demokratije. Razgovarali smo sa milenijalcima, profesorima, novinarima, piscima i poznatim ličnostima u Srbiji kako bismo pokušali da rešimo enigmu zvanu generacija Zed.

Iako ih neretko mešaju i percipiraju kao deo iste grupe mladih, treba znati da se milenijalci i generacija Z razlikuju mnogo više nego što je to na prvi pogled vidljivo. Generacija Z je ta koja menja trendove i uvodi sasvim nova zanimanja, hobije, interesovanja. Generacija Z je podložnija spoljašnjim uticajima, lako se distraktuju i pažnja im luta, ali su savršeni u multitaskingu. Oni su navikli da je internet i sve digitalno neograničeno, jer su rođeni u takvom okruženju, dok su milenijalci svesni ograničenja i imaju i drugačija iskustva. Sa druge strane, kada je reč o kompeticiji i kooperaciji, milenijalci su više usmereni na saradnju i timove, dok su pripadnici generacije Z okrenuti sebi i skloni su takmičenju sa drugima.

Svako je spreman na bunt u periodu adolescencije i onlajn platforme su donele nove načine otpora, ali i novu vrstu borca. Danas se mali broj mladih oslanja na novine ili televiziju kada im je potreban izvor vesti. Sve više se koriste novinski portali, ali i mreže poput Tvitera ili Instagrama, preko kojih se mogu čuti tuđa mišljenja, iskustva i analizirati istovremeno više perspektiva. To je ono što je dovelo do velikog pomaka u razmišljanju generacije Zed u odnosu na prethodne generacije koje su imale ograničen izvor informacija.

Ove činjenice dovele su do globalnog razvoja solidarnosti i empatije za druge među pripadnicima ove generacije. Takođe, aktivistički pokreti se razvijaju brže i glasnije nego ikada. Primera radi, vreme i mesto nekog okupljanja se lako može postaviti kao objava na Instagramu i dobiti veliki odjek u roku od nekoliko sati. Jedna predsednička kampanja je uspešno sabotirana putem mreža. To su učinili mladi korejski influenseri. Kontinuirano izlaganje vestima o nepravdi i problemima u društvu inspirišu mnoge mlade ljude da se ponašaju odgovornije prema drugima, planeti, ali i sebi. Jedan od primera je osvetljavanje problema u popularnom zabavnom sadržaju. Ako se u svima poznatoj i voljenoj seriji pronađe uvredljiv stereotip, generacija Zed je prva koja će postaviti TikTok klip na tu temu i započeti diskusiju.

Pored političkih problema, pažnja se skreće na ekološko stanje u svetu, važnost mentalnog zdravlja, kao i menjanje značenja poslovnog života danas. Analize pokazuju da više od 50 odsto ispitanih pripadnika ove generacije ne bi prihvatili nedovoljno plaćen posao, ali ni radno mesto koje ne vrednuje etičku korektnost i prava zaposlenih. Klasičan oblik poslovanja im nije sasvim blizak i ne doživljavaju gubitak posla stresno. Oni u svom habitusu imaju ugrađenu svest i slobodu o onlajn poslovima. Upravo ova činjenica stvorila je plodno tle za najperspektivnije zanimanje današnjice - influenser.

Kako definisati influensera?

- To je neko sa uticajem koji može da se unovči - objašnjava Si-Džej Nut-Kuper, viši rukovodilac u "Models 1 Talent", agenciji koja danas angažuje influensere podjednako kao i modele.

Influenseri zarađuju novac od promovisanja proizvoda na svojim stranicama - što mora jasno da bude obeleženo kao reklama zbog Pravila o standardima reklamiranja. Brend može da pronađe influensera sa specifičnom publikom koju oni žele da dosegnu i plati da se pojavljuju na njegovim fidovima na društvenim mrežama na isti način kao što su ranije plaćali reklamiranje po časopisima. Prašina koja se diže oko influensera dovela je do toga da ih velike medijske kompanije shvataju krajnje ozbiljno.

Ali, iako su mali broj influensera poput Kajli Džener opštepoznata imena, postoji na hiljade "mikro-influensera" koji mogu da žive od toga što su veliko ime u nekoj konkretnoj, često vrlo usko specijalizovanoj oblasti.- Mikro-influenseri su praktično nova sorta, gde možete da imate od 10.000 do 25.000 pratilaca i oni su neka vrsta Generacije Z među influenserima - kaže Nut-Kuper.

Sofi Grejsi Holms, influenserka sa cističnom fibrozom, podstiče pratioce da vode zdrave živote i da ne budu ni na koji način osujećeni u životu ako imaju stanje poput njenog.  Njenih 34.000 pratilaca možda nisu ni za prineti 131 milionu koliko ima Kajli Džener, ali zato što Holms ima tako konkretnu publiku, brendovi rado sarađuju sa njom.

- Što se mene tiče, veoma sam strastvena kad treba da inspirišem i motivišem druge. Moja misija u životu je da pokažem šta sve možete da postignete kad vam neko kaže da nešto ne bi trebalo ili ne možete da uradite - kaže ona.

Nataša Ndlovu, koja je stekla 90.000 pratilaca na Instagramu postovima o modi i nezi lepote, kaže da sam izraz influenser ume da bude "naelektrisana" reč.

- Mislim da je to zato što je i dalje prisutna ta generacija, ta jedna grupa u društvu, koja misli da smo pomalo bezobrazni. Razumljivo je da mnogi ne shvataju zašto je to postala profesija za sebe - kaže Ndlovu.

Ona se dobro seća zbunjenosti na licu poštara kad je počeo da joj donosi veliki broj proizvoda koje su joj slali brendovi kad je prvi put pokrenula blog pre nekoliko godina.

- Često dobijam razne pošiljke. Zato mnogi kuriri znaju ko sam, viđaju me mnogo više nego neke druge ljude u ulici. Tako mi je jednom jedan od njih neobavezno rekao: "Čini se da dobijaš mnogo paketa", na šta mu ja kažem: "Ja sam blogerka". A on mi na to kaže: "A šta je to?" Mislim da je i posle toga ostao zbunjen -  objašnjava ona.

 Ko su danas najuticajniji influenseri u Srbiji? 

Pokušali smo da istražimo koje su to osobe koje mogu poneti ovu titulu u moru profila na društvenim mrežama, koji pokušavaju da isplivaju na sam vrh i dođu do popularnosti na taj način. Pri tome trudili smo se da izostavimo osobe koje su velike i uspešne zvezde u svojim branšama, poput  Jelene Karleuše, Anastasije Ražnatović, Seke Aleksić, Nataše Bekvalac, Miloša Bikovića, već da uvrstimo isključivo osobe koje su svoju popularnonst i prepoznatljivost upravo stekli putem društvenih mreža. U daljem radu, detaljnije ćemo opisati svakog i proširiti listu, sada navodimo samo neke.

Tamara Kalinić je naša najpoznatija blogerka, i to ne samo kod nas nego i u svetu. Tamara je do sada sarađivala sa svim najpoznatijim svetskim brendovima kao što je Fendi, Dior, Chanel, Valentino i bila nezaobilazan gost na njihovim modnim dešavanjima. Tamara se našla na listi Top 10 influensera 2021. godine, na kojoj je zauzela 7. poziciju među najpoznatijim svetskim imenima. Pokrenula je uspešan blog "The glam and glitter". Njen profil na Instagramu ima 1,2 miliona pratilaca.

Zorannah  čije je pravo ime Zorana Jovanović, jedna je od začetnica ovog trenda kod nas. Jedna je od prvih koje su sa zapada donele i raskrčile put ostalim devojkama koje se bave ovim poslom. Trenutno ima 860 hiljada pratilaca koji uživaju u njenim fotografijama sa raznih dešavanja, putovanja i sa sjajnim odevnim kombinacijama. Zorana je pokrenula svoju liniju parfema koji nosi njeno ime, a do sada je izdala 4 knjige.

Dunja Jovanić na instagramu poznatija kao imfashionbabe jedna je od naših najpoznatijih influenserki. Često viđena u televizijskim emisijama i neizostavan gost na svim bitnim modnim dešavanjima. Ima svoju kolekciju ležernih modnih komada pod imenom "bebe by dunja" . Njen intagram profil broji 316 hiljada pratilaca.

Milan Maglov je influenser i jedan od vodećih stručnjak iz oblasti digitalnog marketinga i društvenih mreža. Osoba koja svojom prirodnom i neposrednom pojavom osvaja publiku i beleži velike uspehe na društvenim mrežama. Ima interesantan profil pun saveta kako da uspešno vodite svoj biznis na društvenim  mrežama. Trenutno ga prati 114 hiljada ljudi na instagramu.

Anastasija Đurić  je jedna od najuticajnijih i nauspešnijih influenserki na našim prostorima, a retko ko zna da je Anastasija diplomirana ekonomistkinja. Na svom Instagram profilu ima oko 179k pratilaca i pretežno se bavi modnim i bjuti temama. Ona je prošla dugačak put od devojke koja voli krpice do toga da bude poznata blogerka i da ima svoj lični blog "Stasha fashion". Mama je dva dečaka tako da često kod nje možete naći i sadržaje o roditeljstvu i potvrđuje da zaista treba samo malo vremena i truda kako biste bili influenser.

Stefan Vuksanović aka Muđa je srpski gejmer i jutjuber koji je prepoznatljivost stekao interesantnim i humorističnim komentarima tokom igranja popularnih igrica. Popularnost koju je stekao najbolje dokazuje euforija koju izaziva kod dečaka i devojčica gde god se pojavi . Zato se i smatra  jednom od najvećih internet zvezda svoje generacije. Na instagramu ima blizu million pratilaca, a na Jutjubu oko 2 miliona subskrajbera.

Marko Marijoković ima 26 godina, ali on zasluge za svoju popularnost deli sa svojom bakom Dragicom koja ima 70 godina. Zahvaljujući njihovim zajedničkim slikama i simpatičnim klipovima, on je uspeo da dođe do cifre od 314 hiljada pratilaca na Instagramu!

Luna Đogani je blogerka, pevačica i pobednica jednog rijaliti programa. Od detinjstva je pod svetlom reflektora i pod budnim okom medija s obzirom na to da su joj roditelji poznate ličnosti. Kao tinejdžerka, pokrenula je svoj modni blog. Nešto kasnije stigla je i modna linija "Luna Đo". Nju prati preko 566 hiljada profila na Instagramu, a od prošle godine sa svojim mužem Markom ima kanal na Jutjubu koji broji skoro 130 hiljada pretplatnika, sa preko 55 miliona pregleda.

Ovoj listi svakako treba dodati i brojne Internet zvezde kao što su Jana Dačović, Lea Stanković, Anastasija Đurić, Iva Chu, Nichim Izazvan, Lea Davogić, Andrija Jo i mnogi drugi.

Na kraju, nije slučaj influensinga samo korist ili posao, već neki influenseri u današnje vreme rade ovo kako bi nasmejali ljude, pričali o smešnim stvarima i snimaju smešne klipove. Ovo isključivo radi ličnog zadovoljstva. Danas ćete često imati priliku da sretnete naše poznate influensere u kafićima, restoranima ili klubovima. Noćni život i izlasci u kafićima često su deo njihovog posla, a ekipa portala Srbija Danas imala je prilike da posećuje manifestacije koje okupljaju ove svakako perspektivne i preduzimljive mlade ljude.