The Prodigy у 10 чинова: Од историјског концерта у Београду до EXIT Универзума!
Дуга традиција наступа на овим просторима.
Колико тога знамо о култном саставу The Prodigy? Колико пута смо их чули? Колико их неизмерно волимо, у овој земљи? Погледајмо овај ванвременски бенд из других, анегдоталних углова, у 10 чинова, као увертиру за спектакл на Горки Лист Главној бини EXIT фестивала у четвртак, 6. јула!
Финалисти ХЕМИ награде на Exitu: Најбољи нови бендови Централне и Источне Европе уживо на Фусион бини!
Познати победници Play ат EXIT конкурса који ће засијати на култној Visa Фусион бини!
"НИКОЛА ЈОКИЋ НАМ ЈЕ ЈЕДАН ОД ОМИЉЕНИХ ИГРАЧА!" Софи Тукер долази на Егзит, не крију УЗБУЂЕЊЕ!
ЧИН #1: Историјски концерт у Београду
Година је 1995. и санкције још нису скинуте. Нико се не усуђује да дође у Србију да свира – ем је држава у банкроту, као и већина источноевропских транзиционих, па је немогуће наплатити улазнице, ем се сви труде да заобиђу СР Југославију. Немогуће је наплатити? Сви заобилазе? Ово не важи за The Prodigy! Они долазе, знајући да је последња ствар пре санкција био талас електронске музике који је, из неког разлога, у Србији процветао током 90-их и наставио се и у најтежим условима. Рејв журке су биле огромне тих година, а маса „набријана“, чак иако су у Великој Британији биле илегалне. Илегално тржиште ЦД-ова је радило пуном паром, и сви су знали све песме. Пола Београда је дошло на концерт, као и пола Србије. Касније, на часу енглеског, моја другарица, професорица, задала је тему „Догађај који ми је променио живот“. Седам ученика је написало састав о концерту бенда The Prodigy! Питала ме је, „па, ко су ти људи“? Како није било интернета, донео сам јој касету и пустио музику. Тада је створена та нераскидива љубав и веза Србије и састава The Prodigy.
ЧИН #2: Јилтед фор јилтед и кључеви града
Можда рок-звезде или музичке звезде у ширем смислу и не схватају шта чине неким својим потезима, али сигурно су концерти бенда Metallica у Москви у време отварања СССР, или The Rolling Стонеса на Куби, били историјски оријентири. Тако је после београдске конференције за штампу неко закуцао на врата хотелских соба бенда The Prodigy, и чланове обавестио да их зове градоначелник Београда. Испред градоначелника им је тадашњи градски секретар за културу, изненађенима, доделио кјучеве града, јер титулу почасних грађана Београда нису могли добити – укинуте су 1986. и уведене опет тек 2006. Тек су онда Лиам Howlett и екипа постали свесни историје коју су исписали: творци „музике за одбачену генерацију“ су постали вољени од „одбачене земље“. Јилтед фор јилтед, јилтед ловед by јилтед.
ЧИН #3: „Фирестартер“ и фризура Keitha Флинта
Година је 1996. и Keith Флинт долази код свог фризера. Каже му, „ошишај ме на ћелаво“. Фризер узима машиницу и, како се то обично ради, прво брије средину главе и затим прелази на делове изнад ушију. Keith га прекида и скаче са столице: „То је то“! Фризер је у чуду: „Нисам завршио“! Keith даје целу своту новца и усхићено одлази. Код куће подиже гелом остатак косе изнад ушију као „рогове“. Бенд снима први спот за песму „Фирестартер“ у језивом напуштеном делу лондонског метроа, „лоокинг twisted“. Остало је историја.
ЧИН #4: „Breathe“
Током спремања испита, пуно времена смо проводили уз ТВ, а најнеутралније је било гледати ВИВА Zwei – бесконачни спотови, музика која помаже у штребању задатака. Пуштали су их на 3К целу ноћ. Излазило се до пола 4, у целој Србији. Било је згодно после изласка свратити на афтер и пустити Вива 2. Једног новембарског дана 1996, појавио се спот са прљавом водом из сливника, рупама у зидовима, пацовима, жохарима и човеком са рептилским очима. А све праћено уводном бас линијом која је одузимала дах. Да ли је то она иста линија песме „Breathe“ која је премијерно изведена у Београду пре годину дана? Јесте! Моји пријатељи се деле у две групе: једни су ужаснути естетиком и музиком, други су одушевљени. Тога дана сам знао да се ускоро нећу више дружити са овом првом групом. „Breathe“, песма која је још 1995. постала химна младих у Србији, постала је вододелница унутар генерације.
ЧИН #5: „The Фат оф the Ланд“ и „смех младића“
Током дугих војничких дана свако жели да се извуче и ради што мање глуп посао, па је тако мени, с обзиром на колекцију дискова, допало да радим у кантини и да пуштам музику која ми се свиђа. Година је 1998. и „The Фат оф the Ланд“ увелико жари и пали светом. The Prodigy су сада мејнстрим андерграунда. Долази грдосија од војника и каже: „Пусти ми „Смех младића“! Коју? Немам ту песму. „Имаш, пушташ је сваки дан! Иде овако: смех-мла-ди-ћа“! Мени сване и кажем, хеј, ево је, имам је. И пустим „Смацк My Bitch Уп“. Он одлази задовољан. Схватам да је The Prodigy трансцендирао жанрове, културе, језике. Људи не разумеју ни да песма није на српском, ни одакле су они. Просто, магнетизам их је освојио.
ЧИН #6: The Prodigy на Exitu!
Године 2009. долази тренутак да видимо The Prodigy на Главној бини EXIT фестивала.. Али, не лези враже! Гужва је толико велика да се може доћи само до негде, а и онда настаје такво комешање да се једва може дисати – моја девојка од 156цм нити ужива у погледу, нити у ваздуху. Одмичемо се даље. Схватамо да смо толико далеко да смо скоро изашли са Главне бине. Никада, али никада, није било толико гужве као тада. Осим када опет дође The Prodigy. Ова љубавна прича Србије и култног бенда дефинитивно трансцендира и време. И сви их слушају и воле, као и 1995. – и они који воле електронику, и они који воле рок, и они који воле добар, мелодични поп. Све физиономије, стилови облачења и фризуре су ту. Окупљени око божанства.
ЧИН #7: The Prodigy нису на Exitu?
Али, љубав иде даље, и понекад се ваља и нашалити са тим. Тако је 2017. године освануо лајнап у коме није било популарних Британаца, а Njuz.net се нашалио следећим текстом: „Менаџмент Exita претходних дана имао је чак 30 пропуштених позива од бенда The Prodigy, сазнајемо у организационом штабу тог фестивала. Чланове екипе Exita звали су наизменично Keith Флинт, Лиам Howlett и Maxim Reality, а било је и више позива са непознатих бројева са британским префиксом.“ Заиста, бенд је постао „хоусехолд наме“ Exita и доспео је и у шале.
ЧИН #8: „Србија је једна од духовних кућа бенда The Prodigy“
„Наступали смо у Србији када је њима било најтеже“, рекао је Лиам својевремено. „Србија је једна од наших духовних кућа, и наш омиљени фестивал“. The Prodigy су утицали на Србију, то је неоспорно. А колико је Србија на њих? Пуно! Песма „The Day ис My Enemy“ је инспирисана балканском традиционалном музиком, рекао је у директној преписци са фановима Лиам Howlett лично. Нисте приметили? Послушајте опет, пажљво!
ЧИН #9: Најлепше је бити тако велик, а тако обичан
The Prodigy тренутно обилазе свет и њихова турнеја је, како се популарно каже, „кидање“. Али, ни успех до звезда није их омео да забораве да су обични, топли људи. Сада већ давне 2014. године Theo из бенда Хуртс је урадио нешто што је најочекиваније на свету – преобукао се из свог одела, и спортски обучен отишао да прати Суеде, па затим и на остале стејџеве. Људи су га заустављали у неверици да се фоткају с њим, а он је све насмешено прихватао. Тако су и пријатељи из бенда The Prodigy на Сеа Стар фестивал ове године дошли дан раније, у град у коме су 2017. помогли да се фестивал лансира, и опустили се у Умагу као прави локалци. Лиам Howlett и његова девојка Наталие Appleton су рентали бицикле и сликали се по Умагу, шерујући лепоте Сеа Стара и Умага по друштвеним мрежама. Најлепше је бити тако велик, а тако обичан!
ЧИН #10: Велики повратак бенда The Prodigy у EXIT Универзум!
Све што је добро ваља поновити. Тако ће The Prodigy ове године поновити EXIT фестивал, а ми њих. Јер и ми смо с њима били кад им је најтеже, и бићемо увек. То је „последњи велики пунк бенд“ и можда највећи електронски бенд икада. ГОАТ, што би рекли у тенису ових дана. Ако то није „оно нешто“, не знам шта јесте. Видимо се на Горки Лист Главној бини да отворимо фестивал у великом стилу, у четвртак 6. јула!