Симбиоза Франка Цартера и Sex Пистолса доноси највећи Роцк анд Roll догађај године на јубиларни EXIT

„Тетовиран и набијен енергијом, није дошао у бенд да замени било кога, већ да уздрма светску јавност“, написао је један од најутицајних британских часописа за тврди рок звук Kerrang!, додајући да Цартер не само да доноси живот у овај бенд, већ га изнова дефинише, уз закључак да публика, чак и она која није знала за њега, не може и не жели да скрене поглед са његове електричне сценске појаве.

The Гуардиан га описује као „нову енергију и харизму овог легендарног пунк бенда“, наглашавајући његову аутентичност на бини: „Мишићави Цартер, и сам ветеран панк сцене, баца се у песме и у масу, замењујући иронични став Johnnyja Rottena својом дивљом, огољеном енергијом“. То је управо оно што је бенду било потребно да се споји после скоро пола века јер „бенд није добар упркос изостанку Јохна Lydona“, тврде критичари, „они су сјајни јер је Цартер ту“, закључује Kerrang!

Како примећује истакнути британски музички критичар Ian Winwood, чланови бенда данас свирају са оном врстом слободе која им је деценијама измицала још откако је Стеве Јонес 1976. опсовао на националној телевизији и претворио бенд у најопаснији симбол једне епохе. „Постали су прогоњени људи, непожељни људи“, пише Winwood. „Али сада више није тако.“

Њихове свирке су пригрлили неки од највећих светских музичких критичара, те је Британски Мојо одушевљено писао о „концерту пуном адреналина, духа и разорне искрености“. Цартер је, према оцени ремомираног музичког магазина Бринг the Ноисе УК, „освојио бину као да му је одувек припадала“, док је Kerrang! нагласио да је „управо његова животна енергија та која је поново повезала бенд након скоро пола века“.

Бенд који је још седамдесетих „пресекао кабл између масе и естаблишмента“ оставио је неизбрисив траг у светској музичкој историји. Када су у мају 1977. објавили „Год Саве the Queen“, цензура није спречила химну да одзвања улицама – док су они свирали на броду, испред парламента. Тај дух враћен је на сцену у августу 2024, на добротворним концертима у Бусх Hall-u, када је свет сазнао да Франк Цартер постаје нови фронтмен бенда.

Након лондонских свирки уследила је британска турнеја, која је само учврстила оно што се осетило већ у Бусх Hallu - да Sex Пистолс нису само преживели промену, већ су је претворили у нову снагу. The Индепендент је писао да бенд „и даље има довољно пунка у себи и без Lydona“, док је Евенинг Стандард забележио да је Цартер диваљ, разјарен и препун анархичне енергије – баш оно што је обећано: апсолутни хаос.” Бринг the Ноисе УК је подвукао да Цартер „није покушавао да имитира Lydona, већ је био свој – и то је можда учинило ствари још бољима”.

У априлу следи аустралијска турнеја коју Rolling Стоне описује као „узбудљиву силу“ и уз нагласак да Цартер „не имитира Johnnyja Rottena, већ доноси сопствени хаос, глас и харизму”. Концерти у Мелбурну, Сиднеју и Бризбејну су потвдили оно што око чега су се највећи музички критичари сложили: Цартер је сценски диваљ, гласно политичан, болно искрен и све оно што је пунк икада требало да буде.

Као круна повратничке турнеје и потврда новог поглавља бенда, Sex Пистолс су у мају 2025. објавили троструки ливе албум под називом „Ливе ин the УСА 1978”, који доноси сирове снимке са култне америчке турнеје из ‘78. године, укључујући наступе у Атланти, Dallasu и Сан Франциску. Издање, које се појавило у луксузној винил едицији и дигиталном формату, наишло је на одличан пријем код публике и критике, не само због историјске вредности, већ и због непосредне, нефилтриране атмосфере на снимцима. Објављивање албума додатно је подигло интересовање за нову турнеју бенда, те и сам Лиам Gallagher није крио своје одушевљење рекавши да су Sex Пистолс променили начин на који посматра музику, додавши: „Када сам први пут чуо тај албум, све је експлодирало. То је било као отварање неба“.

EXIT фестивал ове године неће само имати историјски тренутак на главној бини. Имаће повратак правог и аутентичног бунта. Када се споје легенде које су промениле све и човек који гази све норме данашњице, не добијате концерт. Добијате манифест. Добијате пунк проповед. Добијате живи доказ да пунк и даље уме да шамара систем и уздрма свест.
Панк је одувек био за аутсајдере, за оне које друштво не прихвата, за људе који се не уклапају или желе да преиспитају систем и позову моћнике на одговорност. Данас имамо симпатизере милијардера који су нас окренули једне против других; зато панк никада неће умрети – напротив, можда никада није био здравији него што је сада, каже Франк Цартер.

Видимо се испред бине. Понесите глас.