"Морали су да ме УСПАВАЈУ да би ме пресвукли, најтеже ми је било да их зовем да ми ПРОМЕНЕ ПЕЛЕНЕ" Деа о тешкој борби
Њени најближи су се обратили психијату како би се изборили са овим стравичним периодом.
Деа Ђурђевић је 7. фебруара 2019. године доживела саобраћајну несрећу када ју је ударио аутобус. Због те стравичне незгоде умало је остала без руке.
Водитељка се сада присетила тог периода и открила је шта јој је најтеже било у тим тренуцима.
Бранислав Лечић признао да је био АГРЕСИВАН У БРАКУ: "Ја сам импулсиван човек, није ми лако да савладам себе"
"НЕ РАЗГОВАРАМ са децом, знају они ШТА СЕ ДЕШАВА" ПРВО ОГЛАШАВАЊЕ Хариса Џиновића после краха брака
"МУЗИКА НЕ ЗНА ЗА ПОЛИТИКУ И ГРАНИЦЕ, мене Хрвати обожавају" Цеца о недавним ВАНДАЛСКИМ ПОСТУПЦИМА У Марибору
- Никад не можеш бити припремљен на смрт, поготово кад се то деси у секунди! После свега, чини ми се да сам сада срећнија него пре 7. фебруара 2019 - започела је причу Деа и осврнула се на најтежи преидо након несреће и свих операција:
- Била сам захвална Богу што сама могу до тоалета! Ја сам имала олакшавајућу околност јер су морали да ме успавају да би ме пресвукли, па нисам осећала ту бол. Оно што ми је најтеже падало је тренутак када сам звала да ми промене пелене! То је нешто што нисам могла да прихватим... То ме једино плашило! Моменат да останем немоћна и да не могу да вршим основне физиолшке потребе. Да останем без руке, помирила бих се са тим, али оводруго би било било страсно - рекла је она.
Водитељка се осврнула и на њено окружење и како су блиске особе подносиле њено стање:
- Ја знам да је мојој мајци или баки било теже него мени. Замисли да ти дете мало умире мало оживљава. Драго ми је што су се и моји блиски обратили прихијатру, као и ја, да би знали како да се носе са тим - казала је она:
- Увек сам се питала зашто је то баш мени требало да се деси? Питала сам се зашто сам ја то доживела, а свима сам помагала. Ја сам верник и сећам се да сам отишла под Остог и када сам питала зашто, тада су ми рекли: ''Бог даје некоме онолико колико може да издржи''. Отвориће ти се се сада неке друге ствари у животу и тако се и десило.
- Имала сам проблеме око физичког изгледа. Имала сма преко 90 килограма, опале су ми обрве... Док се не погледам у огледалу ја нисам ни знала како изгледам.
Деа је након несреће почела да се бави хуманитарним радом, па је одлучила да на свом примеру, помогне првенственом младима, саветовањем и едукацијом.
- У моменту када сам почела да радим са младима и особама са инвалидитетом, тада сам схватила да је то мој пут... Да њима покажем да нису сами и једини. Када сам основала удружење, ја им говорим из личног искуства. Показујем им фотке из болнице, са лица места... Они тек тада виде како то изгледа - рекла је она и посебно нагласила:
- Увек на крају све мора бити добро, ако није добро значи није крај, треба још да се бориш - закључила је Деа у емисији "Премијера викенд специјал"
Србија Данас/Премијера викенд специјал/И.С.