Дејан Пантелић се повукао са телевизије након 30 година, откривено чиме се омиљени водитељ данас бави

Водитељ Дејан Пантелић годинама је био једно од најпознатијих ТВ лица код нас, а почетком прошле године опростио се од публике након што је дуги низ година водио емисију 150 минута на Првој телевизији.

Водитељ се у јануару прошле године опростио од гледалаца који су га гледали у поменутој емисији и упутио им поруку преко малих екрана. 

- Ово је последњи пут да вам кажем: Останите уз Прву и уз емисију 150 минута, и да ћемо се гледати поново - рекао је Дејан Пантелић.

Потом је уследило објашњење у којем је Пантелић истакао да ставља тачку на 30 година дугу каријеру, те да се повлачи са места водитеља. 

Како је тада истакао, његов посао се пребацио на рад иза камере, те се Деки није у потпуности одрекао рада на телевизији. 

- Извињавам се гледаоцима на промуклом гласу. Дошла су на наплату сва она зрачења, хемиотерапије, операције......Трудићу се да у наредном периоду пронађем адекватно место иза камера. Хвала што бринете - написао је он на друштвеној мрежи Инстаграм.

Пантелић је сада у режији, што му очигледно прија и савршено лежи. Његова нова телевизијска кућа је "Б92", а запослени су одушевљено дочекали Декија.

"Кад сам добио рак, једна реченица ме је спасила"

Дејан Пантелић се пре неколико година борио са опаком болешћу, а највећа подршка у тешким тренуцима била му је супруга Миона, али и деца Вукашин и Лана, који су му давали снаге да се бори и истраје. И успео је. Победио је. А о болести је причао јавно како би помогао и другима који се боре с истим проблемом.

- У тим тренуцима човек само размишља о својој породици, о својој малој деци које нисам извео на пут. Размишљао сам о мом Вукашину, и управо док ово говорим гледам његову и Ланину фотографију која се налази на мом радном столу. Просто нисам научио Вукашина да игра фудбал и кошарку, Лану нисам одвео пред олтар код њеног будућег супруга, иако је мала, то ми је било у подсвести као нека обавеза. С друге стране, нисам смео себи да дозволим да се предам јер просто не смем да будем себичан да својој супрузи оставим толики терет и да се она брине и жртвује за породицу, а то ради и овако и онако. То су биле неке ствари које су ми биле у глави док сам пролазио кроз те непријатне животне изазове - искрено је раније говорио Дејан Пантелић.

Да није било снаге његове Мионе, можда не би истим интензитетом корачао уздигнуте главе. Једно друго су увек засмејавали, покушавајући да лоше мисли растерају. И када би поново могао да бира животну сапутницу, опет би тражио такву жену каква је његова Миона.

- Заправо, срце као што је Миона. Нас двоје смо толико блиски, да неке ствари решавамо буквално погледом. Сазревамо и растемо заједно са нашим клинцима. Колико год да ми је тешко понекад, срећним ме чини што она и ја децу васпитавамо онако како су то радили наши родитељи. Важно нам је да буду стварно добри људи, да помажу другарима, да нису агресивни, да се са осмехом носе са свиме у животу, и то није стереотип, заиста тако мислимо. Својој деци смо најбољи пријатељи, али с ауторитетом. Помаже нам и то што смо Миона и ја млади духом, као да смо јуче изашли из школских клупа, знамо све форе и фазоне - причао је за “Глорију” Деки, који са Мионом дели све обавезе око деце, јер им је, како каже, она посвећена 24 сата.

- Вукашин и Лана су велики и могу да остану сами на два-три сата, чак и у вечерњим часовима. Умеју сами да се спреме за спавање и сад нам је много лакше него раније. Пошто надомак Београда имамо лепу оазу, мали плац који зовем “кућерак на лакат”, као из Балашевићеве песме, тамо најрадије проводимо време с пријатељима. Волимо да ту побегнемо од зидина и негативне енергије. Не само да ту лошу одагнамо од себе, већ се напунимо оном позитивном - истицао је тада Пантелић.