Два лица Здравка Чолића: Она је провела са Чолом 16 година а сада проговорила - Ово нико није знао ни предпостављао

Хиљаде и хиљаде концерата су иза њега, хиљаде и хиљаде пређених километара, а осмех и харизма су увек остали уз њега. Тако о Здравку Чолићу причају сви који су радили са њим, а једна од таквих је и Тамара Марковић, која је 16 година провела са Чолом, као пратећи вокал.

- Ја познајем два Здравка. И један и други су сјајни, и док сви највише воле оног на сцени, мени је дражи онај који се са нама смеје, вози, шета, пева, прича, слика, шали. Постоји разлика и у концертима - рекла је Тамара и додала:

На великим као што је Маракана или Арена, готово да се и не видимо, далеко смо, има енергије и моћно је, али су мањи концерти интимнији, више се дружимо и ван сцене. Емотивни су јер видите израз лица сваке особе, када ужива, када плаче, када игра у заносу…Неколико пута ми се десило да заплачем гледајући туђе емоције, нарочито када отпутујемо далеко - рекла је Тамара.

Она је истакла да је Здравко био и остао највећи шармер са ових простора, те да су жене буквално падале у несвест због њега.

- Их, Чола је то…Кажем ја на једном од првих концерата те ’98, Кристини која је певала пратеће са мном: ‘Шта им је, зашто плачу, вриште…’, јер ја видим Чолу само од позади… А он, к’о да је чуо, певајући се окрене и каже: ‘О нееее, не могу више…не могу да те волим…' а ја оп’ замало у несвест. Харизма и енергија је то. Тада ми је све било јасно - присећа се Тамара кроз смех.

Снимио је велики Здравко Чолић у минулих 50 и више година толико хитова да би без проблема могао да направи три, четири концерта и да ниједну песму не понови, а да се све углас певају.

Прича о једној од тих сијасет легендарних песама се ипак издваја, јер има специфичну позадину. 

Здравко је сингл "Она спава" снимио у најранијој фази соло каријере, давне 1974. године, још пре изласка prrvog албума. Музику је компоновао легендарни Корнелије Бата Ковач, међутим, оно што је овде специфично је текст Велизара Шофранца.

Песма је посвећена Милици Костић, која је преминула управо те 1974. године, после пада са 11. спрата Рубинове куле у Крушевцу јер је хтела да се спаси од силовања.

Милица је била ученица средње медицинске школе у Крушевцу и коју је красило поштење и одговорност, тада је на превару један непознати момак одвео до стана, како би она наводно позвала његову девојку. Тај младић је био један од петорице насилника који је заједно с њима желео да изврши групно силовање.

Момак је Милици саопштио које су његове намере и рекао јој да се скине, што је она одбила и поручила му да је пусти. Младић је био истрајан и покушао да јој скине одећу, а Костићева је плакала и молила га да је пусти из собе.

Један од насилника рекао је другим да је ипак пусте, уз следећи његов коментар:

- Невина је, нећу да је дирам - рекао је момак.

Нажалост, Милицу нису пустили. Девојка је на све могуће начине покушала да их спречи да је силују. Плакала је и молила их је, али није вредело. Будући да је хтела да сачува своју част, одлучила се за бекство. Када је остала сама у соби, скочила је кроз прозор са 11. спрата.

Била је тешко повређена, а одведена је у болницу. Инспектор Добривоје Стефановић је попричао са Милицом, која је била у тешком стању.

Питао сам је: "Где си била?"

Милица је одговорила: "Била сам у школи. Са другарицама..."Требало је да имају нешто - као писмени. Затим се опет пробудила и рекла: "Ишла сам са неким дечком до једанаестог спрата да позовем његову девојку".

Ја сам је питао: "А што си ти ишла?"

Рекла је: "Тај дечко ми је рекао да та девојка има строге родитеље и да је само позовем." Тада је опет заспала. Пар минута касније Милица се пробудила и рекла: "Били смо на једанаестом спрату". Рекла је да је, пошто је изашла, видела на лифту.

Питао сам је: "Да ли си сама скочила или те је неко гурнуо?"

Рекла је: "Ја сам сама скочила кроз прозор."

Питао сам: "Зашто?"

Рекла је: "Нисам више могла да издржим... Једино сам на тај начин могла да сачувам своју част."

После тога, Милица је пала у дубоку кому, из које се, нажалост, није пробудила.