Ко је безусловно помогао Војину Ћетковићу на почетку каријере: Жена боем и великог срца а после њене смрти се лажна деца отимала око њеног стана

Наша позната глумица која је својим улогама суделовала у историји у филма и позоришта балкана Радмила Савићевић родом је из "Крушевца", а са мужем Божидаром Савићевићем је живела у Београду у једној гарсоњери.

Госпођа која живи у стану у којем је некада припадао Радмили Савићевић испричала је једном приликом за "Блиц" какав стан је затекла.

- Знала сам у чији стан улазим. Њен муж је живео годину дана после њене смрти, па је све било запуштено и неодржавано. Живим овде 15 година. Његова фамилија, они су продали тај стан. Он је био 3/4 власник, а Рада 1/4. Иза шпорета никад сређивано није. Било је четири врсте плочица у купатилу, нисам ништа сачувала. Биле су дебеле завесе у кухињи, и то сам склонила. Они су живели боемским животом и она има јако лепу причу, али вам морам признати да је било хрпа људи који су хтели да буду њена деца, лагали су около. Појављивали су се на моја врата, једна жена је дошла и рекла да је њена ћерка и како су је дали кроз прозор. Хтела је да узме део стана. Свашта је било - открила је тада за "Блиц" жена у чијем власништву је Радмилин и Божин стан.

Војин Ћетковић познати глумац Радмилу Савићевић запамтио је због њеног великодушног геста и топлог срца које је имала. Наиме, он је испричао како му је старија колегиница помогла на почетку каријере.

- Раду сам први пут срео на потписивању свог првог уговора у каријери, за представу "Лизистрата“ у продукцији Сава центра. Имао сам двадесет једну годину, још сам студирао и био јако срећан што сам добио улогу. Међутим, кад сам видео уговор, почео сам да се двоумим да ли да то уопште прихватим јер је хонорар био срамно смешан. Педесет марака за припреме, премијеру и представу. Нисам могао да верујем. Рада је седела у тој канцеларији и чула када сам секретарици, која је бележила моје податке, рекао да сам из Крушевца. Онда је пришла и питала ме: "Одакле рече да си ти, мали?“ "Из Крушевца.“ "Из које улице?“ Ја кажем из које. "Па шта се мислиш, што не потписујеш?“ "Па овај новац...“, рекох, "ово је катастрофално. Стварно је мало.“ "Аха. А која ти је то улога по реду?“ "Прва.“ - прича он и додаје:

- Погледала ме је тако да више нисам имао храбрости реч да кажем. "Потписуј то одмах! И чекај ме овде, немој да си мрднуо.“ Ја потпишем и после неколико минута, она се враћа: "’Ајде са мном.“ "Где ћемо?“ "Не питај ништа, идеш са мном.“ Позвала је такси и отишли смо у њен стан. "Пери руке и седај за сто.“ И износи врелу гибаницу, сарме и још гомилу хране. "Једи!“ "Радо, па нисам гладан.“ "Једи. Види какав си мршав, једи!“

Она је инсистирала да једе и да позове мајку.

- Морао сам да једем малтене до изнемоглости. "Добро, а сад се јави мајци.“ И води ме до телефона. "Нема потребе, јуче смо се чули. Имам телефон у стану у коме живим.“ "Јави се мајци кад ти кажем. Сад се јави мајци!“ И ја, шта ћу, окренем мајку: "Ево да ти се јавим, овде сам код Раде Савићевић. Рекла ми је да те позовем. Добро сам, потписао сам уговор, нахранила ме је, све је у реду.“ "Ајде што ме је нахранила, ’ајде што сам морао да се јавим мајци, него ми је дала и неки новац јер су то била она тешка времена кад се једва састављао крај с крајем. "Је л’ имаш шта да једеш и је л’ имаш пара?“ "Имам. Свега имам.“ "Немој да лажеш, је л’ гладујеш?!“ "Не гладујем, не брините.“ И тек кад сам пристао да узмем тај новац, послала ме је кући. Предивна, предивна жена - закључио је Ћетковић.

О Радмили Савићевић сви причају са осмехом, и о њој имају само речи хвале.

- У лепом нам је сећању остала Рада. Била је добра комшиница, страшно духовита. Волели смо је сви и поштовали. Лепо смо се дружили - рекла нам је својевремено још једна станарка зграде која је открила како су живели:

- Имали су романтичан живот, дружили су се, уживали, били су стално заједно. Била је то права и велика љубав. Она је толико била духовита, стане овде на прозор и храни животиње, кад види неког пса, она виче: “Кучиште” и храни га.

Комшија Зоран, који је одрастао у згради где је Рада живела, сећа се глумице и са осмехом признаје:

- Била је нормална и добра комшиница, никад није потенцирала да је она позната глумица. Ми мало млађи смо били несташни, па нас је ту са прозора терала да не седимо испред, али је све у свему, била сјајна. Приватно није глумила, како је расположена тог дана била, таква је била и према нама. Она се није раздвајала од свог мужа, који је преминуо годину дана после ње. Били су као млади пар, већ су били у годинама, али су се увек држали за руке, за разлику од моје жене (смех). То вероватно сад није модерно. Они су били сјајни.