Ко је Нада Кнежевић? Певачица иза себе оставила дубок траг, а ОВО је изговорила на самртној постељи
Поштована је широм планете.
Џез певачица, Нада Кнежевић преминула је 25. октобра у 83. години, у Београду, а како је саопштила њена породица, прослављена уметница је на самрти имала само једну жељу.
Нада ће бити сахрањена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, а по њеној жељи, на вечни починак биће испраћена без комеморације и у кругу најужих чланова породице.
Прво оглашавање Лепе Лукић након што се Нада Топчагић НИЈЕ ПОЈАВИЛА на њеном концерту - "Повредила ме је"
ЕВО ЧИМЕ СЕ АНА СЕВИЋ БАВИЛА ПРЕ ПЕВАЊА Имала је плату из снова, али је плачући ишла на посао: "Била сам несрећна до сржи, а онда сам кришом отишла на аудицију"
Мајкама се ово неће свидети - Весна Дедић открила тајну ПОСЛОВНОГ УСПЕХА: "Када сам то схватила..."
Иначе, Нада Кнежевић је рођена 1940. године у Београду и сматра се једном од најцењенијих џез певачица са простора бивше СФРЈ. Њена слава достигла је врхунац током шездесетих и седамдесетих година прошлог века и проширила се изван Балкана.
Нада Кнежевић се незванично назива "првом дамом југословенског џеза", а њено име се може пронаћи у светским енциклопедијама ове гране музике. Оставила је дубок траг у свету музике, а и дан-данас је поштована широм планете.
Нада је започела своју музичку каријеру веома млада. Већ са петнаест година је почела да учи певање код познате оперске певачице Зденке Зикове. Током средњошколских дана, певала је на београдским игранкама, а њен таленат није прошао незапажено. То ју је довело до Удружења џез музичара, што јој је омогућило да се упусти у свет Радио Београда.
Њена каријера је званично почела 1956. године када је извела композицију "Lullaby оф Бирдланд" Џорџа Ширинга, која је била део репертоара Еле Фицџералд, на концерту под називом "Младе снаге на пољу џеза". Након тог успеха, њена популарност је брзо расла. 1959. године, дебитовала је на Опатијском фестивалу и постала позната широм региона. Њени хитови "Циганска ноћ" и "Фатима" постали су радијски популарни исте године. Такође, представљала је Југославију у Баден-Бадену на емисији "Музика на Јелисејским Пољима" и освојила прву награду.
Након тога, Нада Кнежевић је наставила да наступа на бројним домаћим фестивалима, укључујући Загребфест, Југословенски jazz фестивал на Бледу и Београдско пролеће. На том последњем такмичењу, освојила је "Златни микрофон" 1961. године, што је озваничило њено место међу најбољим извођачима у бившој Југославији.
Након периода сарадње са бугарским џез септетом "Софиа", Нада је 1962. отишла у Западну Немачку, где је наступала пред америчким војницима у џез клубовима и усавршавала енглески језик. По повратку у домовину, са групом домаћих уметника, отишла је на успешну турнеју по Совјетском Савезу, чиме је отворила врата другим југословенским извођачима који ће касније наступати тамо.
Касније је поново отишла у Западну Европу и радила са ансамблом Хејзија Остервалда. Наступала је широм Скандинавије и имала прилику сарађивати са реномираним џез музичарима. Такође, наступала је на интернационалним џез фестивалима, укључујући наступе на New Порт Jazz фестивалу чак пет пута.
Током седамдесетих година, Нада је комбиновала своју каријеру тако да је певала и шлагере за широку публику у бившој Југославији, али и наступала као врхунска џез извођачица широм света. Њени концерти са Биг Бендом 1977. године у Загребу и Љубљани остали су упамћени и сачувани на албуму под називом "4 лица џеза."
Нада Кнежевић је добила бројне награде током своје каријере и оставила неизбрисив траг у свету музике. Њен таленат и допринос џез музици и забавној музици остају незаборављени. Последњи концерт одржала је 1995. године, а 2007. године је примила награду за животно дело на Nišville интернационалном џез фестивалу, када се и повукла и опростила од сцене, рекавши: "То је било све од Наде Кнежевић".