Ko je Nada Knežević? Pevačica iza sebe ostavila dubok trag, a OVO je izgovorila na samrtnoj postelji
Poštovana je širom planete.
Džez pevačica, Nada Knežević preminula je 25. oktobra u 83. godini, u Beogradu, a kako je saopštila njena porodica, proslavljena umetnica je na samrti imala samo jednu želju.
Nada će biti sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a po njenoj želji, na večni počinak biće ispraćena bez komemoracije i u krugu najužih članova porodice.
Prvo oglašavanje Lepe Lukić nakon što se Nada Topčagić NIJE POJAVILA na njenom koncertu - "Povredila me je"
EVO ČIME SE ANA SEVIĆ BAVILA PRE PEVANJA Imala je platu iz snova, ali je plačući išla na posao: "Bila sam nesrećna do srži, a onda sam krišom otišla na audiciju"
Majkama se ovo neće svideti - Vesna Dedić otkrila tajnu POSLOVNOG USPEHA: "Kada sam to shvatila..."
Inače, Nada Knežević je rođena 1940. godine u Beogradu i smatra se jednom od najcenjenijih džez pevačica sa prostora bivše SFRJ. Njena slava dostigla je vrhunac tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka i proširila se izvan Balkana.
Nada Knežević se nezvanično naziva "prvom damom jugoslovenskog džeza", a njeno ime se može pronaći u svetskim enciklopedijama ove grane muzike. Ostavila je dubok trag u svetu muzike, a i dan-danas je poštovana širom planete.
Nada je započela svoju muzičku karijeru veoma mlada. Već sa petnaest godina je počela da uči pevanje kod poznate operske pevačice Zdenke Zikove. Tokom srednjoškolskih dana, pevala je na beogradskim igrankama, a njen talenat nije prošao nezapaženo. To ju je dovelo do Udruženja džez muzičara, što joj je omogućilo da se upusti u svet Radio Beograda.
Njena karijera je zvanično počela 1956. godine kada je izvela kompoziciju "Lullaby of Birdland" Džordža Širinga, koja je bila deo repertoara Ele Ficdžerald, na koncertu pod nazivom "Mlade snage na polju džeza". Nakon tog uspeha, njena popularnost je brzo rasla. 1959. godine, debitovala je na Opatijskom festivalu i postala poznata širom regiona. Njeni hitovi "Ciganska noć" i "Fatima" postali su radijski popularni iste godine. Takođe, predstavljala je Jugoslaviju u Baden-Badenu na emisiji "Muzika na Jelisejskim Poljima" i osvojila prvu nagradu.
Nakon toga, Nada Knežević je nastavila da nastupa na brojnim domaćim festivalima, uključujući Zagrebfest, Jugoslovenski jazz festival na Bledu i Beogradsko proleće. Na tom poslednjem takmičenju, osvojila je "Zlatni mikrofon" 1961. godine, što je ozvaničilo njeno mesto među najboljim izvođačima u bivšoj Jugoslaviji.
Nakon perioda saradnje sa bugarskim džez septetom "Sofia", Nada je 1962. otišla u Zapadnu Nemačku, gde je nastupala pred američkim vojnicima u džez klubovima i usavršavala engleski jezik. Po povratku u domovinu, sa grupom domaćih umetnika, otišla je na uspešnu turneju po Sovjetskom Savezu, čime je otvorila vrata drugim jugoslovenskim izvođačima koji će kasnije nastupati tamo.
Kasnije je ponovo otišla u Zapadnu Evropu i radila sa ansamblom Hejzija Ostervalda. Nastupala je širom Skandinavije i imala priliku sarađivati sa renomiranim džez muzičarima. Takođe, nastupala je na internacionalnim džez festivalima, uključujući nastupe na New Port Jazz festivalu čak pet puta.
Tokom sedamdesetih godina, Nada je kombinovala svoju karijeru tako da je pevala i šlagere za široku publiku u bivšoj Jugoslaviji, ali i nastupala kao vrhunska džez izvođačica širom sveta. Njeni koncerti sa Big Bendom 1977. godine u Zagrebu i Ljubljani ostali su upamćeni i sačuvani na albumu pod nazivom "4 lica džeza."
Nada Knežević je dobila brojne nagrade tokom svoje karijere i ostavila neizbrisiv trag u svetu muzike. Njen talenat i doprinos džez muzici i zabavnoj muzici ostaju nezaboravljeni. Poslednji koncert održala je 1995. godine, a 2007. godine je primila nagradu za životno delo na Nišville internacionalnom džez festivalu, kada se i povukla i oprostila od scene, rekavši: "To je bilo sve od Nade Knežević".