ВИДИМО СЕ МАРКО: Потресни говор Милоша Биковића на комеморацији расплакао ПРИСУТНЕ - Сломио се
Видно му је тешко...
Марко Живић преминуо је у 50. години после тешке борбе с корона вирусом, а у Београдском драмском позоришту одржава се комеморација преминулом глумцу.
ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ МАРКУ ЖИВИЋУ: На комеморацију поводом смрти глумца, дошло пола српског глумишта
ИЗНЕНАДА ПРЕМИНУО! Сви се опраштају од звезде Југославије - чланови популарне групе остали без члана
"ЈАКО МИ ЈЕ ТЕШКО" Вики Миљковић потрешена због СМРТИ - живеле су ЗАЈЕДНО! И родитеље је изгубила од ИСТЕ БОЛЕСТИ!
Последњи поздрав свом великом пријатељу, колеги и увек насмејаном глумцу дошле су да упуте бројне јавне личности, међу којима и Милош Биковић с којим је Марко сарађивао на пројектима "Монтевидео, Бог те видео" и "Када су цветале тикве".
Комеморација је почела снимком са сценама по којима ћемо памтити Марка, после чега је уследио минут ћутања, али и говор глумаца. Прво је причао Милош Биковић.
- Марка сам упознао 2005. године, радили смо неку новогодишњу тезгу. Сећам се, једном смо играли преферанс... Тај осмех, та шала, то што је носио са собом као штит, као заштитни знак, то је оно по чему ћу га памтити. У то време он је написао, мислим да је било 50 година 'Дадова', један кратки акростих уз напомену да није много поносан на то што пише - истакао је Милош, па додао:
- Написао је: "Дао си ми афирмацију и пажњу, дао сам ти особеност и таленат, вредело је". Ја сам написао, пошто знам да их је волео: "Ти си знао, мрак се може најурити кловновским носем црвеним, а права се аждаја може убити мачем дрвеним, речју, шалом, причом, репликом, па и митом, као оружјем може се бранити земља. О, да, бесмисао се може премостити каскањем... и да су сила највећа речи топле, речи благе, видиш ли да за осмех треба све више снаге и да тај осмех може отопити све сметове..." Видимо се, Марко - рекао је Биковић и расплакао присутне овим речима.
Говоре су одржали Бода Нинковић, Југ Радивојевић и други, а можете их чути на снимку испод текста: