Са сузама у очима и кнедлом у грлу: Милица Милша о борби са канцером - Ово је било посебно тешко за њу

Глумица Милица Милша недавно је оперисала рак коже а врло брзо се након опоравка вратила свакодневном животу.

Милша је открила да у јануару још одмара а да је у фебруару чека сет са колегама.

- Сада смо на одмору празничном, крећемо са снимањем у фебруару, устајање у пола 6, рад 12 сати, на шта смо већ навикли. Ево сада користим одмор да се наспавам, да све после могу да издржим, да се напуне батерије - каже Милша, која је одмах похвалила супруга:

- Све је у Жарковој глави, он смишља и премишља, јако сам узбуђена да читам нове епизоде. Ја сам рекла: “О Боже, Нетфликс вапи за тобом”, то заиста мислим, не треба бити лажно скроман. Гледам Нетфликсове серије и по садржају гледам. тешко могу да буду бољи од Жарковог текста, од Жаркове паметне главе.

Иако као и сви воли лепе речи и комплименте признаје да се постиди када јој неко упути лепу реч.

- Лоше се сналазим са комплиментима, буде ми непријатно, постидим се, али драго ми је, не умем да одговорим, спетљам се као мало дете. Поприлично сам искрена, не користим глуму никако у приватном животу. Жена сам од емоције, не знам колико је то добро.

Крајем претходне године је са пратиоцима на друштвеним мрежама поделила да је случајно сазнала да има канцер, а нама је открила како је уопште приметила промену на свом телу.

- Кад се то појавило негде у септембру, знала сам да ни на шта не личи на оно што бих знала шта је, нити је младеж, ујед од комарца, бубуљица, то нити сврби нити боли, само постоји, до тада ја нисам видела ништа слично, нисам знала шта је. Снимамо, радимо, није ми сметало. Негде у децембру сам била код козметичарке и рекла сам јој да погледа јер је то мени било на деколтеу. Она ми је рекла да ово није бубуљица, није ништа што она ради и да одем обавзено код дерматолога да се прегледам. То је мене гурнуло да ја реагујем и рекла сам Жарку. Он ми је одмах сутрадан заказао преглед и кад су погледали на дерматоскопу, рекли су ми да је то базоцелуларни карцином коже. То није пријатно кад вам неко каже да имате карцином коже - рекла је она и открила да је убрзо после сазнаја да има један карцином, појавио и други:

- То се скида оперативно, не губите време ако неко мисли да може другачије да скине. То није површинска ствар, мора операција. Заказали смо операцију МОС методом, она скида све са коже. Један слој, па гледају под микроскопом ако постоји ћелија која није добра, онда скидају и други слој и све док се нешто види, они скидају. Између тог заказивања и првог одласка, мени се појавио још један, врло близу један другог су били. Кад сам дошла на операцију 27-ог, скинули смо оба. Била сам пресрећна да то завршим, да то склоним, да то више не буде у мени, да будем сигурна да је одстрањено. Заувек ћу запамтити реченицу доктора како је дивно када пацијент дође на време. Иако је базоцелуларни карцином најблажи облик, ако постоји ишта благо у вези са карциномом, то је ово, али што више је на вашој кожи, он расте, он полако може прећи у малигнитет. Ако порасте пуно, врло лако може прећи у малигни, а ја сам стварно на време отишла. Пошто су мени промене биле на деколтеу, ту стварно има много нерава, ја нисам могла да дигнем руке, доктор је рекао да се не савијам, ништа тешко нисам смела да носим, боцу воде од литар нисам могла да носим, да отворим врата, да се протегнем, то није смело.

Милица је са сузама у очима и кнедлом у грлу појаснила и како је изгледао опоравак, те да је морала строго мирује, те је чак и бројне кућне послове морала да остави по страни.

- Све се ради локалном анестезијом, ја сам дошла кући, нисам могла да говорим, било ми је тешко, плућа ме боле, такав је осећај, секло се, радило се. Имала сам идеју да за Нову годину направим моју руску салату, али не можеш да сецкаш. Не можеш да спаваш, да седиш, не можеш ништа. Конце вам скидају између 10 и 12 дана, јер и они затежу, сад мажем неким кремицама, кажу да ће остати ожиљак, што ме не интересује, какви год да су, само да тога нема више - рекла је она истичући да никада здравље не смемо запоставити:

- Чињеница је да нам је увек нешто “битније” од нас и нашег здравља, то је забадање главе у песак. Боље је све урадити на време, било какав проблем да имате, потражите помоћ од доктора. Сваки посао ће сачекати и сваки посао ће постојати и без вас.

Како каже, било је ситуација када су јој кроз главу пролазиле разне мисли, те да би се канцер поново могао вратити.

- Снимала сам тада баш доста и сви су знали да идем на операцију, много је болесних тада било, али сви су се трудили да не буду у контакту са мном, јер како бих отишла на операцију, да сам болесна. Само сам чекала тај 27-и децембар, онда после седите и размишљате “Шта ако се врати, ако искочи овде”, зна параноја да проради, јер човек седи у кући, не излази нигде, тешко је, спутани сте.

Ипак, тежак тренутак је био и када је требало сину Антонију да саопшти да мора на операцију, али, уз подршку породице је све лакше пребродила.

- Благословена сам што их имам поред себе и што су моји. Ја само кад их видим, мени је лепо, не морају ништа ни да кажу - рекла је она и додала:

- Требало је саоштити њему (сину) и мојој тетка Лили, ја сам им саопштила, морају да знају. Антоније и Жарко су били са мном на операцији, били су на клиници са мном, јер се остане цео дан. Ја му кажем: “Немој Антоније, све је у реду, немој да се плашиш, а он мени: “Побогу мајко, па ја сам наше кучиће водио на операције, седео и чекао у ординацији, а нећу за мајку да чекам”. Био је сладак, моји момци су били уз мене, као и моја тетка Лила. Рекла сам им све, сви смо породица, и сви све знамо и ту смо једни за друге. Најбоље је суочити се са истином, а онда и кренути даље, тако је најздравије. Здравље је темељ свега, када имате здравље, имате све. Најгоре је запоставити, све то дође на наплату, буде теше, некад се далеко било и закасни. Оно што је моја мама увек говорила: “Уради све што је до тебе”.

Иако је ова врста канцера последица сунчања, Милица каже да никада није била изложена истом, те да нема правила.

- Планови су били да за Нову годину не будемо овде, да отпутујемо, све је то промењено. Ово иначе и јесте последица сунчања, а ја се не сунчам, никад нисам откако сам са Жарком легла на лежаљку да се сунчам, искључиво пливам. Намажем лице и деколте фактором 50 и ево. Надам се да се неће врати, обично се не враћа на та места на којима је био. Ја нисам мрднула из куће, ишла сам на превијања, чувала сам се да се не разболим, јер ми је на незгодном месту, јер кад бих се разболела и кашљала, то је баш тешко, надражај.

Како каже, у животу јој никад није био битан физички изглед, а и када је била на почетку каријере, лепота није била “на цени”.

- У оној Југославији кад сам ја кренула, лепота се није ценила, мислим да је сада мало боље овим младим девојкама, надам се да је боље. Мислим да је то проклетство Срба, они не воле ништа што је њихово (смех), воле само нешто туђе. Једини ми имамо то “Да цркне комшији крава”. У свету, јако држе до својих, ми смо обрнути. Срби не воле Србе. У иностранству сви воле своје, то сам видела у Кану, када сам била Мис, зато то кажем. Мени изглед никад није био битан, никад ми није значило.

Милша истиче и да је тренд естетских корекција узео маха, те да се она истим не би подвргла, као и да су боре на лицу њен одраз живота.

- Мени се то не допада, не видим зашто то неко ради себи. Никад себе не бих на тај начин улепшавала, оперисала. Не мислим да то доноси неку лепоту. Имам утисак као да смо са свемирцима. Немам ништа против нека раде оно што их чини срећним, никоме ништа не замерам нити браним, али се мени то не допада и то на себи никад не бих радила. Нису ми битне боре, старост, не желим да будем млада, била сам то. То смо сви ми са борама, ожиљцима, флекама, ваљда имамо нешто друго да понудимо осим те фасаде. Прија ми да видим лепу девојку, момка, али мора да има нешто друго. Свако је леп на свој начин.

Најтежи животни тренуци су како каже везани за одлазак најмилијих.

- Најтежи тренуци су одласци наших најмилијих и драгих, и кроз то смо сви прошли заједно као породица и ту се држимо. Неко жели да буде сам, неко жели да неко буде поред њега, свако на свој начин исказује емоције. Треба поштовати тугу - рекла је она за Блиц.