Сахрана Дејана Матића - Гаги Јовановић није успео да сакрије тугу, за покојног кума наменио нешто посебно

Глумац Дејан Матић данас ће бити сахрањен на гробљу Лешће, где су се окупили чланови породице, пријатељи и колеге како би му одали последњу почаст. 

Велики број људи дошао је да се опрости од њега, а туга је била видљива на лицима свих присутних.

Око 12 часова, породица и најближи пријатељи почели су да пристижу код капеле, где су прве стигле Дејанова супруга Наталија и њихов син. Неутешни због губитка вољеног супруга и оца, примали су изразе саучешћа од присутних, док су их пријатељи и родбина тешили загрљајима и топлим речима.

Убрзо су се на гробљу појавили и кумови покојног глумца, међу којима су били Гаги Јовановић и његова супруга Бранка Пујић. Јовановић је у рукама носио корпу белих кала.

Беле кале су често присутне на сахранама јер симболизују мир, чистоту, невиност и вечни спокој. Њихова елеганција и једноставност дају посебан тон достојанства и поштовања према преминулом.

У случају испраћаја глумца Дејана Матића, Гаги Јовановић је донео корпу белих кала, чиме је симболично исказао своје поштовање и љубав према колеги и пријатељу. Овај гест наглашава дубоку тугу, али и наду у спокој душе преминулог. Беле кале се често користе на погребима јер представљају и светлост у тами, опроштај и сећање које траје заувек.

На последњи испраћај Дејана Матића дошли су и бројни колеге из света глуме, међу којима су Никола Којо, Игор Бенчина, Петар Бенчина, Ваја Дујовић, Предраг Бјелац, као и Југ Радивојевић, управник Београдског драмског позоришта, чији је Матић био дугогодишњи члан.

Подсетимо, Дејан Матић преминуо је 5. фебруара у Београду, након дуге и тешке борбе с болешћу. Његов одлазак представља велики губитак за српску глумачку сцену, а његов таленат, харизма и посвећеност уметности остаће заувек упамћени.

Велики губитак за глумачку сцену 

Драмски уметник рођен је у Београду 24. фебруара 1963. године. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду 1990. године у класи Миленка Маричића. Глумачку каријеру почео је у позоришту Атеље 212. Играо је и у Југословенском драмском позоришту, позоришту Пуж, као и у малом позоришту „Душко Радовић“ где је био стални члан ансамбла од 1993. до 1997. године. Са Драганом Јовановићем и Радетом Марковићем 1991. године оснива позоришну трупу Т. Кугуар, а 1996. године и рок састав Вис The Кугуарс с којим наступа у Звездара театру, као и по земљи и иностранству.

Стални члан Београдског драмског позоришта постаје 1997. године.

Од 1997. године почиње да се бави роњењем, интересовала га је подводна фотографија и едукација. Постаје инструктор роњења 2006. године у најзначајнијим светским асоцијацијама.