Свекрва Гоце Тржан се умешала у њен и Рашин брак - сину очитала буквицу и због једне ствари му отворила очи
Певачица је проговорила о односу који има са породицом свог супруга.
Гоца Тржан важи за веома отворену и искрену особу на домаћој естради, а сада је у интервјуу за "24седам" говорила о животним лекцијама, осврћући се и на развод брака са Иваном Маринковићем, са којим има ћерку Лену која је недавно напунила 18 година.
Шта радиш и како ти је почело лето?
- Ово лето ми је почело спектакуларно, разним врхунским концертима, што соло, што са групом ТАП 011. Овде на Ади скупљам боју да не будем бела као кајмак, пошто смо на плажи по цео дан.
Дотерала си линију. Јеси ли на некој дијети? Сад је постало модерно на естради да се иде код нутриционисте.
- Као да не знамо да не треба да се преждеравамо, па нам треба нутрициониста да ти каже да једеш више него што ти је потребно. Не, буквално сваки оброк поделим на три и само трећину поједем. Др Дејан Чубрило ми је рекао: "Гладовање да, али при сваком оброку".
У октобру ћеш одржати концерт у МТС Дворани. Хоћеш ли нешто посебно припремити публици, изненадити с неким гостима..?
- Немам шта, кад кажу "посебно", људи очекују да левитираш. Госте свакако, али за мене је посебно да у програм уврстим неке песме које досад нисмо певали. Увек искомуницирам с публиком шта би волели да чују у односу на прошлу годину. Ако је нешто ново, ја ћу бити старија годину дана - годину дана боља.
Недавно си прославила ћеркин 18. рођендан, била је велика организација...
- Свадба!
Како ли ће тек на свадби да буде?
- Рекла сам јој: "Драго ми је, ја ту нећу учествовати, ово сам ти ја платила и све, а на свадбу ћу да ти дођем са ковертом". Она каже: "Не ложи се, наравно да неће бити тако" (смех). Породично волимо журке, баш је мој муж коментарисао да треба да искористимо сваку прилику да славимо са људима које волимо. У праву је, треба окупљати људе које волиш и са којима си повезан. Мој живот је богат не кроз некретнине и колико сам пара уштедела и потрошила, него своје богатство мерим људима који су ту за мене кад год ми је потребно и ја за њих.
Да ли иначе удовољаваш ћерки?
- Не. Ја сам мајка која је научила дете на фрустрацију и одговор "не" и да има одложено задовољство. Кад мама каже "договорићемо се", онда сигурно значи да нема ништа од тога (смех).
Успеш значи да издржиш под тим притисцима тинејџера? А да ли ти Раша каже некад да попустиш?
- Она је упорна невероватно и то је добро али сам ја одрасла и постављам границе. Договорићемо се (смех). Раша ме је научио да не попустим тој доследности. Имала сам моменат недоследности и слабости, па ми је рекао да или престанем да јој претим драконским казнама, јер ће она издржати сваку али нећу ја. И потпуно је у праву. Јер сам у фазону "нема сад седам дана напоље", а он је у фазону да се то неће десити. Неко ко је објективан са стране, може да ти каже.
Када анализираш 18 година родитељства, да ли се преиспитујеш јеси ли негде погрешила, да си нешто могла другачије?
- Ма јок, шта имам да се преиспитујем. Шта је ту је. Мислим да сам урадила колико сам могла и знала. Ниједан родитељ није прошао кроз родитељство без грешке, а на крају крајева оно се не завршава са 18. годином.
Има ли Лена неке жеље о школовању или ти амбиције?
- Што се мене тиче она може да ради и да никад не иде на факултет. Нису ни сви за факултет и не знам одакле идеја да сви морамо да завршимо студије. Школовање и образовање, рад на себи, је јако битан. Ако имаш капацитет за факултет - заврши га. Буди најбољи у ономе шта год радиш. Ја сам могла да га завршим, али нисам. Очито нисам за факултет али јако волим да комуницирам са људима који су образовани и далеко да сматрам да је факултет непотребан.
Када је Лена имала месец дана, радиле смо интервју код твојих родитеља у стану на Бежанијској коси. Да ли они још живе тамо и да ли ти још помажу око ћерке?
- Да, тамо живе. И даље су ту и за њу и за мене. То подразумева да кад смо ишли да радимо до њене 10, 11 године, увек су били ту да је причувају. Нисам имала дадиље ниједне секунде и зато сам је као мачка мачиће вукла свуда са собом. Нисам родила дете дадиљи, него себи.
Како су твоји родитељи гледали на твоје проблеме после развода, јесу ли те саветовали и колико си их слушала уопште?
- Па, нисам особа која усваја савете, то се види по мојим изборима, мом каракатеру. Што сам старија схватам да треба мало и слушати, а не само причати. Оно што су ме увек саветовали, јесте да будем свесна тога да паре неће купити време које треба да проведем с дететом. И научила сам да када сам са Леном будем фокусирана на њу, ако је то на пример и макар 15 минута дневно, а било је много више. Нисам дозвољавала да ми буде успут и нека сметња. Кад год су се бринули, то је било за моју безбедност, да ли сам преуморна, да ли сам кренула да возим одмах са наступа... Све је постало лакше када је Радомир почео да живи с нама па смо поделили те обавезе.
Шта раде сада твоји родитељи?
- Имају ритуале и свакодневни распоред јер је мама имала срчане проблеме. Зна их цела Бежанијска коса јер ујутру и увече шетају јер мама мора због кондиције срца. Воле да пецају и онда оду код Рашиних родитеља, баш су били прошле недеље у Бачу где живе, па мама и тата већ имају своје место тамо и комшије, друже се са свекром и свекрвом.
Твоја свекрва је баш причала једном приликом о теби. Имате супер однос, али испричај нам какав је био тај почетак вашег упознавања, пошто си ти изјавила да би чак и раскинула са Рашом да те они нису прихватили.
- Зато што мислим да та врста терета с којом се улази некад у везу је тешко да опстане. Породица је важна за сваког од нас, није ниједна идеална, али је важно да нађете заједнички језик. Сигурно да има особина које она код мене презире, али они мене прихватају јер сам ја избор њиховог сина. Када сам их упознавала, била сам спремна на то да су другачији од мене.
Јеси ли имала дилему шта је оно што они евентуално не би прихватили кад је реч о теби?
- Не. Моја свекрва врло јасно показује кад јој нешто није по вољи и нисам имала никад ту врсту конфликта. Напротив, Раша ми је рекао да му је на почетку наше везе она рекла: "Слушај, она је озбиљна жена, има дете, мораш да будеш опрезан и паментан јер ако волиш њу онда њено дете мораш да волиш још више. Да знаш да је њој њено дете увек на првом месту и да ти никад нећеш бити". Они су иначе породица која се бринула о много туђе деце и заиста сам захвална и њима и Богу што моје дете одлази тамо као да су јој бака и дека, само што их зове Зорица и Драган. Лена има и своје друштво у Бачу. Ми смо мало атипична породица (смех).
Када си превазишла да се у медијима стално чује једно, па друго мишљење кад је реч о твом бившем браку?
- Не мислим да је ово друго мишљење. Мишљење је ко гу*ица, свако га има, али није пристојно показивати гу*ицу на сваком месту.
Теби је то представљало проблем само због ћерке?
- Да, мене баш брига јер знам да ће људи имати мишљење у односу на то какавог су менталног, социјалног профила. Мене то не интересује, отворено говорим о својим грешкама, али све што има везе са мојим дететом ту сам врло протективна.
Јесте ли после сваког таквог момента у медијма имале разговор како би јој објаснила појединости?
- Пуно разговора смо имале, али разговор мораш да обавиш и са децом када ниси разведен.
Да ли ти је развод брака и све то после највећи животни промашај који си имала?
- Не, никако. Распад брака је била једна од мојих најбољих одлука. Наравно да то није био мој најлошији избор, јер из тог избора се десила моја ћерка. Кад бих рекла да је то мој најгори избор у животу, бацила бих кофу го***а на своје дете. Далеко од тога да је мој бивши имао само неквалитете. Имао је и квалитете који су отишли у неки други план. То је све океј, океј је да лоше бираш ако то схваташ као лекцију.
24sedam.rs/Н.М.